Kada unajmiš dva privatna detektiva da prate jedan drugog.
Rečnik / autori
RA
RashA92
na Vukajliji od mart 2011.viđen 24. feb 2012.
0 definicija0 odabranih0 poena
Stari ljudi kazu da ime potice od turske reci durlan sto znaci livada, njiva , pasnjak. Smatraju ih najzajebanijim ljudima u Nisu. Sta su Zemunci za Bg to su Durlanci za Nis. Sam centar Durlana su popularna "Tri solitera", glavna ulica je Knjazevacka. U tom kraju nema ni jedna diskoteka jer je to periferija grada tj. "mirno mesto za zivot" ali nasuprot tome Durlanci drze pola kafica i klubova u gradu. Srednjih skola i fakulteta takodje nema jer po njima se skola uci na ulici. Na svakom cosku se zato nalazi neka cevabdzinica ili pekara. Imaju najudobnije buseve. Tu se nalazi jos i FK "Sindjelic" uz koji su uvek verni navijaci - Bikovi. Vecina Durlanaca ima poreklo iz okolnjih sela (Matejevac, Malca, Knez Selo, Kamenica, Vrezina i dr.) koja kao i sam Durlan pripadaju opstini Pantelej i ceznu da jednog dana opstina nosi ime Durlan na cijoj ce se teritoriji osim pomentih mesta naci i delovi Duvanista, Bulevara, Komrena i Centra. Njihov moto glasi:"Srbija do Tokija Durlan do Mek Donaldsa." Svaka druga rec u dijalogu im je obavezno bate...
"A b'e, b'ate, b'e ko te b'e dirao kazi mi, b'ate' da ima da gi razbijem sad odma' b'e, b'ate!!!"
Večito pitanje koje devojke postavljaju same sebi pre izlaska. Ma, mogu granate da padaju, tenkovi da prolaze tik pored njih, zemlja da se razdvaja na pola, njima to u tom trenutku nije bitno, bitne su štikle. Onda kreću dogovaranja, da li se nose štikle, ako se ne nose, zašto se ne nose, ako se nose, zašto se nose. Ako samo jedna u društvu želi da ih obuje, neće to uraditi, jer ne želi da se izdvaja. Ako samo jedna neće da ih nosi, obuće ih, jer opet, ne želi da se izdvaja. Jer... Žene znaju zašto.
Una: Jao, da li da obuvam štikle?
Lana: Aman, devojko, idemo u Dangubu, sti luda?
Una: U, mnogo me zabole. Ionako sam veći metalac od onih što ne peru kose i nose Metallica majice.
Lana: Kako, hoćeš, ja neću sigurno.
Una: Dobro, onda neću ni ja.
Savrseni alibi.
Festival elokventnosti.
-Nikola, tvoj komentar na večerašnju utakmicu?
-Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 110%, ostavili smo srce na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
-Tvoj pogled na dešavanja na Bliskom istoku?
-Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 120%, ostavili smo bubrege na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
-Koliko misliš da su Frojdove teorije psihoanalize uticale na pojavu nadrealizma?
-Protivnik je bio odličan, njihova igra je bila za respekt, ali mi smo dali 130%, ostavili smo dvanaestopalačno crevo na terenu, publika je bila dvanaesti igrač i mislim da smo zaslužili pobedu.
Životna priča večitog studenta. Priča između čijeg je početka i kraja smešteno nekoliko reformi visokog obrazovanja, promena vlada, predsednika i minimum dva svetska prvenstva u fudbalu.
Kako je njihovo čedo posle mukotrpne četiri godine završilo napokon tu srednju školu, ćale i keva nalaze se pred teškim izborom: Da pronađu neki posao svom sinu (ili ako je žensko, da je brže-bolje udaju) ili da ulože stotinak hiljada i upišu na fakultet. Budžet je omanuo, jer kombinacija spremanje prijemnog + toplo junsko vreme dušu dalo za basket + ortaci bez ikakvih ideja, ambicija i planova ipak bila prevelika otežavajuća okolnost kako bi se faks upisao na teret države. Dakle, ili da ćale i keva pljunu kintu, ili kafić/mešalica/karijera tegljača gajbi u lokalnom Maksiju. Klinja je čuo kako je taj studentski život mnogo dobar, te bi valjalo probati to, učiće on, časna reč.
Uz pretnju roditelja da će ga se odreći preko novina i dati kod gazda Rajka da klincima iz kraja pumpa lopte i gume na biciklima ukoliko njihovu krvavo zarađenu kintu baci na kocku, alkohol i pičke, novopečeni student odlazi u veliki grad. Pritisak uradi svoje, i on po prvi put u životu, stvarno uzima knjigu u ruke.
I paf! Desetak meseci kasnije, on indeksom maše ispred rodbine i gleda da naplati svoj mukotrpni rad. Godina je čista k'o suza. Mamin sin! Ćaletov ponos!
Sledi leto koje za cilj ima da se nadoknade sve žurke propuštene pod "E ne mogu moram da učim, znaš kako se nakupi, a neću posle da učim ceo dan kad je ispitni rok" izgovorom, što će reći, par vrelih meseci alkoholisanja, bludničenja i generalno, gubljenja vremena.
I tako je počela druga godina. Oktobar je naš student započeo sa par procenata alkohola u krvi i zapažanjem da je daleko zanimljivije da ti se u glavi vrti od alkohola nego od neprekidnog učenja. Novembar, decembar, januar, februar, mart, pa u glavi opet februar (klasično gubljenje u vremenu i totalna neorjentacija kada je datum u pitanju), pa nekako tako do jula. Bilans: Litri popijenog alkohola, hiljade i hiljade prokockanog novca, imenik pun sumnjivih ženskih imena, od kojih se i on pola ne seća, i nekako, a da i on sam ne zna kako, 2 položena ispita. Mole se keva i ćale za kintu, molba aksepted.
Godinu dana kasnije ista situacija, molba deklajnd.
- Rade bre, kaži ti meni, jel to rimsko pravo koje učiš, jel to bilo važeće pravo kad si počeo da studiraš hehe?
- Ne kenjaj bre. Pa ne studiram ja 100 godina
- Al' studiraš pet, i još si druga.
- Šest... Znaš, ja sam dao prvu u roku!
- Dao si ti moj kurac.
Vrsta izlaska na ispit koja nema za cilj polaganje istog, već ima inspektivnu svrhu, tj. vodi se pod izgovorom "čisto da vidim kako izgleda, predaću prazan papir".
- E, kolega, si učio ti ovo?
- Ma jok, ja sam ovde turistički.
Uslov za invalidsku penziju kod porno glumaca.
- Ako ne dođeš na fax, profe će pustiti spisak.
- Ako dođeš, profe neće pustiti spisak.
- Ako dođeš i profe ne puste spisak, pa odeš na kafu, profe će ipak pustiti spisak.
- Ako hvataš beleške, zapisaćeš sve ono što ima u knjizi, a propustićeš upravo ono što nema.
- Saznaćeš da postoji skripta tek kad podvučeš celu knjigu.
- Iako si koristio i knjigu i skriptu i beleške, nećeš sve moci da naučiš.
- Ako nisi izašao na ispit, saznao si da su svi prepisali, dogovarali se i položili.
- Ako si izašao i iako si mozda sve naučio, izvući ćeš pitanje koje ne postoji među ispitnim pitanjima.
- Ako se snađes sa takvim pitanjem, dobićeš podpitanje na koje nećeš moći da se snađeš.
- Ako si znao za 10, dobio si 5, pao si godinu, upisuješ je ponovo i opet ista prica.
Jevanđelje po studentima.
Svako ima neku svoju verziju, i uvek se nađe neko legalno telo (npr studentski forum) da ih kanonizuje, legalizuje i objavi.
Predstavljaju obavezno štivo svakog studenta, čak i onih najzagriženijih koji su pročitali i Stari Zavet (da ne kažem knjigu).
Moguća su različita tumačenja ovih svetih spisa, a samo oni čije se tumačenje poklopi sa profesorovim, biće primljeni u srećnu zajednicu onih koji su prošli ispit.
Debela knjiga (bez slika!) koju na buvljaku možeš da nabaviš za dvesta dindži.
Gospodja: "pošto ti ovaj Vujaklija?"
Ciga: "šta ti je to Vujaklija?"
Gospodja: "ova knjiga tu"
Ciga: "aaa..dvesta!"
Gospodja: "ih bre, dvesta?"
Ciga: "gospodžo, vi kad bi ste znali kolko je to lepa knjiga - ne bi ste se cenkali!"
Fantomsko osećanje. Dolazi niotkuda svako veče posle 10h, kad studentskoj mukici dođe iz dupeta u glavu da je prošao još jedan dan bez hvatanja za knjigu. Malo prošara po organizmu, ispijenom od kafa, cigareta, alkohola, monitora i želja za seksom, izazove poneki proliv, mučninu i strepnju da će, ako tako nastavi, okinuti godinu. Prolazi nakon višečasovnog spavanja, i sledećeg dana uopšte ne remeti svakodnevne aktivnosti kao što su igranje igrica, zujanje po gradu, po Vukajliji, Fejsu, varenje, gledanje TV-a... Sve do 22h kada se javi ponovo.