To je kad sedneš pa neko vreme razmišljaš odakle da počneš, pa kad počneš onda razmišljaš o nečemu totalno levom pa i ako počneš već je prošlo toliko vremena da više nema vremena. Znači, ako ste se ikad pitali šta vas jebe pa ne naučite šta treba na vreme, odgovor je tu pred vašim nosem - jebe vas vreme.
Za slučaj da se neko pita da li postoji rešenje za ovaj problem - nema! I neće ga ni biti u skorije vreme...
Vredan i predan narod, kom su se Srbi vazda divili. Oduševljeni time kako je to jedna radna, uporna, velika, organizovana i napredna nacija perfekcionista, ugledali smo se na njih i postavljali njihove aršine kao svoje.
No kurac, to nikako ne znači da smo ih ikad voleli ili simpatisali.
- Srbi, hoćete li našeg piva? (Nemci - oprezno)
- Hoooćemooo!!! Pivo gut, gut!
- Srbi, hoćete li naša kolica? (Nemci - već malo opušteniji)
- Naravno! Hoćemo! Bmw, mečka, najbolje makine! Ura!
- More Srbi, hoćete li naših pičaka? (Nemci - sad već druželjubivi)
- Hoćemo!!!! Nemačke pičke, odlične! Mi libe švabenzi pičke!
- Oooj Srbi, hoćete li naših radnih mesta?? (Nemci - srećni zbog novih drugara)
- Hoćemo! Daj 100 'iljada odma', Srbi vole arbajte sa Švabe!
- Braćo Srbi! Hoćete li sa nama u savezništvo, u rat, da zajedno pokorimo svet i živimo srećno i dugovečno i nikad vas ne diramo više i ne ubijamo se međusobno!? (Spremni na bratimljenje, puni optimizma i entuzijazma)
- E! ...Oćemo kurac, mrš u pičku materinu!
- I oni šta će, morali da nas pobiju...
