Držali kurac u ustima dabogda! Biće skoro propast sveta. Siguran znak – u sve većem broju kafića, restorana, kafana... služe samo malo pivo. Nek propadne, nije šteta!
Zamišljam debelog, zadriglog gazdu kafića koji baca račun: „Stander, stander, vid ovako, ako služim samo malo - prodaću više piva. Više gajbica više parica. Joj štomse sviđa ideja. Genije sam bešmi mater“ I gotovo, zakucano! Zove dečka zaduženog za nabavku i kaže: „Sale, od sutra samo malo naručuješ. Raspitaj mi se kolko je u veleprodaji taj Hajneken od nuladvajespet. De mi vidi na digitron kolko je ono manje od ovog velikog. Možda samo njega da služimo, a?“ Jebo bi se taj za dinar, zato ne preza da jebe sve koje može samo ako pet para više može da zaradi. I tako, pada jedno po jedno preostalo ostrvo ljudskosti. Postajemo utopljenici u okeanu otimačine i nenormalnosti.
Sisajte gazde, pušite ga sa vašom poganom računicom. Nisu isto dva mala i jedno normalno. Kao što dva kurčića ne mogu zameniti jedan kurac, tako ni dva ona nedoščeta ne mogu zameniti lepo, normalno zidarsko. Daj da mogu da birem, jebem vas u debela, krupna sitnosopstvenička dupeta. Hoću bre da mogu da naručim veliko pivo. Stavi da je ‘iljadu dinara, pa ako mi se pije, a imam pare, da kažem: „Davaj, pa nek ide život!“. Neću da pristanem da ga sipam iz onih „dečije radosti“ flašica. Hoču da me sisata konobarica pita „Veliko il malo?“, a ja da šeretski kažem „Mala, i veliko je malo“ i da se oblizujem sladostrasno od pogleda na nju i klipaču koji nosi.
Gramzivost će zaista upropastiti svet. Jebena pohlepa! Svet počiva na nekim postulatima, kao ona ploča na leđima slonova. Jedan od tih temelja je normalnost. Pivo od pola litra je normalno. Mogućnost da naručiš veliko pivo je, dakle, kao jedan od tih velikih slonova na kojima sve počiva. Kad neme slon piva, jedan ćošak sveta pada. Miševi pobeđuju. Nije to mala stvar rođaci. Sve je to isti kurac, na koji pristajemo u različitim prilikama. Da bi oni imali što više mi pristajemo na sve manje. Ćutke, pretvoreni u zombije ubačene u potpalublje lađe kojoj su pacovi kapetani, pristajemo na smanjenje piva na isti način kao što pristajemo na smanjenje države, plata, standarda, kvaliteta lečenja, obrazovanja, broja prijatelja, dužine letovanja, života... Zato, duvajte ga gazde, u preambulu ustava duđe – Mora da se drži i veliko pivo.
To niko nije video, niti će... Nešto nemoguće... Totalno neizvodljivo... Nerealno... Pusta želja...
-Vidi matori što sam sklopio tiket, uzimam kintu sigurica, a? -Uzimaš ti kitu lastinu na te nebuloze što si nabacao na tiket... ------------------------------------------------------------------------------------------------------- -Ćale učio sam kao sumanut zadnja tri dana. Završavam ovu godinu bez popravnog! -Završavaš ti kitu lastinu, jašiš taj kompjuter danima, jebo ga onaj ko ti ga i kupio... ------------------------------------------------------------------------------------------------------- Deda jes' čuo da će nam povećati pemzije? Kažu bre na Nevniku... Povećaće nam kitu lastinu, bud' sretna ako nam i ovo malo ne ukinu...
Osmi stepen kurcobolje za modom i trendovima. Glavna krilatica: važno je da se meni sviđa, a ne šta drugi misle.
- Divi na šta ličiš, imaš tike ribok klasik, pletene čarape, havajski šorc, ajron mejden majicu, ribarski prsluk i ošišan si na tarzanku! - E, boli me kurac!
- Dobar dan, izvolite! - Treba da kupim lekove za babu, al nisam siguran šta piše. Probajte vi da pročitate. :pruža recept: Na receptu, konture iscrtane hemijskom olovkom prikazuju nešto nalik sledećem: lavica u skoku pregriza vrat impali, pored njih su kuhinjske papuče sa aplikacijom iz Simpsonovih, karton sa 20 nojevih jaja i odlomci iz Miroslavljevog jevanđelja, zarotirani za 180 stepeni. - Aha, dakle, 2 kutije redizorka, brufen od 400, leksilijum i hepatrombin gel. -???
Osećaš da žena koju miluješ prelazi preko granice iza koje NE ne postoji. Nema više otpora, Uzmi Me postaje jedino ime ženke koju divlje ljubiš. Vrelo dahtanje koji sve ubrzanije stiže sa njenih usana dok joj sve dublje zavlačiš ruku pod suknju tera te da ubrzaš... Nestvarna lepota njene kože poklonjena jagodicama prstiju ruke kojom joj skidaš gaćice... Cunami strasti koji ti preplavljuje mozak dozvoljava ti da misliš samo kako da što brže otkopčaš kaiš. Skida ti košulju nestrpljivim pokretima. Potpuno gola, razmaknutih nogu, čeka dok skidaš pantalone. Prilaziš joj, konačno go, osećajući se kao vitez kome ništa od oklopa ne smeta da zarije svoje koplje...
I odjednom puf, magija nestaje – setiš se da moraš da staviš jebeni kurton i krećeš da ga tražiš po džepovima pantalona malopre bačenih jakim volejem kroz rašlje vrata na drugom kraju sobe na sredinu neosvetljenog hodnika...
Jebem te civilizacijo, sjebala si svaku lepotu.
Kurton. Mrzim ga bre. Za kurac pravljen, ni za kurac nije. I on ga mrzi. Ja još i više. Proklet da si od kurca omote.
Sve znam, neželjenje trudnoće, side, picajzle, gonoreje i druge boli mekurac pretnje, ali mrzim pa to ti je. Kao da se štitiš od gripa hodajući umotan u providni omotač. Kao da godinama kucaš po tastaturi koju nisi izvukao iz najlonske ambalaže.
Kad ti treba nisi ga poneo, kad ga poneseš izmalerišeš se. Ili mali ili preveliki. Il je preskup ili će ti pukne kad ga navlačiš. Jebeni banalni balončić. Neprirodan, iritirajući, imbecilan do nepopravljivosti. Sve kvari. Sve je drugačije. Ko tvrdi da nema razlike u seksu sa i bez kondoma, ili nikad nije umočio bez njega ili ni sa njim nikad nije jebo. Džabe mu ukus sveže ubrane papaje ili jagodice bobice, zalud mu izbor boja koga se ne bi postidela ni gej zastava. Ma nema leba od novih kompozitnih mikro fiber materijala koji će mi partnerku, povećajući voluminoznost kurca mojega, vinuti na sedma neba neslućenih orgazama... To bre nisam ja, to je moja Dureks šauma.
Nije slučajno ni to što je u prenesenom značenju Kurton drugo ime za govno od čoveka, ljudsku nulu i tragično izbegnuti abortus od insana. Bez para ni jebanja više nema, zbogom sirotinjska zabavo. Simbol straha od svega i svačega ubio je radost jebanja. Oduzimajući kurcu personaliti vlasnike im pretvara u uniformisano stado. Sprečavajući najpriprodniji mogući dodir kurca organskog i natur pičke postaje savršen simbol modernog otuđenja. Kondom alijenacija braćo po unesrećenom visuljku.
Sloboda kurcu, smrt kurtonima!
* - Nađe li ga više? - Nisam ga poneo majku mu jebem kurtonsku, al' ne brini, naš'o sam u kuhinji neku alu foliju. Ne zatvaraj rernu! *
Izuzetno poštovan autor medju pripadnicima Nacionalnog Stroja, Obraza i članovima sajtova Rasonalisti i Stormfront Srbija. Školski primer do čega sve moze dovesti idealistička zanesenost izmišljenom veličinom sopstvenog naroda. Deretić već pet godina drzi prilično posećena predavanja u Novom Sadu i na njima se često mogu videti mladi srpski neonacisti i klerofašisti. Čini se da im je ovaj Deretić glavni ideolog. Evo samo nekih njegovih ideja o "pravoj" srpskoj istoriji, istoriji Srba koja nije "doživela kasapljenje od strane komunista i katoličkih kaluđera":
- Prva srpska država nastala je 2015. godine pre nove ere, zahvatala je pola Evrope, kao i zapadnu Aziju i severnu Afriku.Car te imperije zvao se Nino Belov i pominje se u Bibliji kao Nebrod. Po njemu je reka Nil dobila ime. Posle jednog vojnog pohoda Nino je ostavio ženu da dovrši zidanje Vavilona a on se vratio u Srbiju da proslavi pobedu.
- Posle toga, u 14 veku p.n.e. je usledio Trojanski rat, rat u kom su se borili Ahil, Hektor, Ajaks i ostali veliki srpski junaci antičkog perioda.Te događaje je verno opisao slepi pesnik Momir, čije je ime Helenima bilo toliko teško za izgovor da su ga prekrstili u Homer
- Aleksandar Makedonski (356 p.n.e. – 323 p.n.e.) je takođe bio Srbin (iz dinastije Karanovića). Kada je stigao do Indije on je doneo Indijcima staro srpsko pismo koje su ovi posle nazvali sanskrit (originalno srb skript). Reka Ind se prvobitno zvala reka Sind. Ovaj naziv potiče od srpskog izraza "sinje more".
- Isus Hrist je prvih 30 godina svog života proveo medju Srbima u istočnoj Hercegovini (Deretićev rodni kraj). Tamo je izučavao staru srpsku mitologiju i iz nje postepeno razvio Hrisćanstvo. Posle se vratio u Judeju i propovedao apostolima koji su svi bili Srbi. Dokaz? Pa zvali su se Marko,Luka, Jovan, Petar, Andrija, Jakov... očigledno sve lepa srpska imena.
Ma koliko to neverovatno zvučalo, ja ništa od ovoga nisam ni izmislio ni preuveličao. (E da, ono Prof. Dr. ispred imena stoji jer je Jovan I. Deretić profesor i doktor mašinstva a ne istorije kako bi neko mogao logično pomisliti)
Sudeći po reakcijama rodbine, slučajnih prolaznika, taksiste i radnice u dragstoru, najveća misterija našeg naroda koja izaziva reakcije veoma slične iznenađenju putara kada u sred januara na minus deset padne tri metra snega. Plus 35 je temperatura koja, sudeći po našim sunarodnicima, ne postoji nigde u svetu. Upravo zbog toga je televizija dužna da obavesti idiote, da neko kojim slučajem ne izađe iz kuće u dva popodne i legne na beton ispred zgrade namazan zejtinom.
Slučajno nemoj iz kuće da izađeš, javili danas da će 36 da bude, tako nije bilo odavno, još od pre tri dana i plus jeste tako bilo celog prošlog leta, ali jebiga, daj da te podsetimo obavezno. I ponesi obavezno balon vode ako treba da se osvežiš ili vratiš nasukanog kita u život.
Ideš na basket u šest popodne? Pa jesi li ti žvakao baterije, ima triespet stepeni, a ti ćeš loptu da bacaš u koš? Sedi kući i kukaj da je vrućina, jes da si puko dvesta evra na klimu koja može da o'ladi manju sportsku dvoranu, ali nemoj da je uključuješ stalno nego jednom na svakih sat vremena je pusti da drnda tri minuta i onda gasi jebote patak, promaja i hladan vazduh, ima leđa da ti se ukoče i nokti na nogama da ti okoštaju.
Znači danas su javili da će da bude 37, to je već mnogo zajebano, ceo stepen više nego juče, javili na TV-u da ne izlaziš iz kuće osim u slučaju preke potrebe, dakle jedino ako ti fale pljuge ili kredit za mobilni.
Javili u petak četrdeset (magična brojka) stepeni! I to isto nikad nije bilo osim prošle nedelje i ceo prošli avgust. Zapravo, nije ni 40, nego je 57 stepeni, lože nas ovi sa dnevnika da ne paničimo, da ne počnu penzioneri da se tuširaju slučajno, ili kojim slučajem da otvaraju prozore u busevima. To bre tako nije bilo, to je od bombardovanja, genetski modifikovane hrane, iluminata i broja 11. Sećam se 1834. kad su leta bre bila do 25, a uveče još prohladno pa izađeš u treši u grad da se ogrneš kad za'ladi.
Mrš bre u pičku materinu.
Podnožje planine Ahagar, južni Alžir:
- Mustafa, javiše na TV-u da će danas 39 da bude. - Muhamede, boli me patka.
Najveća studentska zabluda od kada postoje fakulteti.
Sutra je ispit. Izlaziš već peti put. Nisi uopšte učio jer već sve znaš a znaš i to, da opet ništa neće zavisiti od tebe i tvog znanja, nego od toga da li je profesor sinoć dobio pičke od žene/ljubavnice/studentkinje. Ali valja malo ponoviti gradivo... U stanu ne možeš da učis, jer cimer dovodi ribu na trs i lako prihvataš 200 dinara mita. Odluka pada na čitaonicu.
Ulaziš u čitaonicu. Nije ti prvi put, ali prvi put sa namerom da tamo učiš, a ne da koristiš besplatan internet. Čim otvoriš vrata, svi te odma pogledaju pogledom Taška Načića. Kad uspeš nekako da preživiš toplotni udar i vonj koji preti da ti sprži obrve, sedaš na jedino slobodno mesto koje pre toga moraš da oslobodiš od limenki, čaša, kesa i 24 časa.
Konačno se gnezdiš, vadiš knjige, dodatni pribor i tad počinje predstava... Za sve što te je do tad boleo kurac, počinje da ti smeta. Ne uspeš da pročitaš ni jednu rečenicu, a da neko ne uđe ili ne izađe, a da ne lupi vratima. U čitanici se pije, jede, sastavljaju se tiketi, priča se telefonom, priča bez telefona, a ako uvedu i kondomat počeće i da se jebe.
Onda konstantuješ da od učenja neće biti ništa i uzdaš se u pičku profesorove žene, ljubavnice ili studentkinje.
Zajebancija upućena ortaku koji je toliko trapav u određenom sportu, da nema potrebe igrati odbranu na njemu.
- Oćeš ti da uzmeš Zokija, a ja Darka? - Ja ću Zokija, mrzi me da trčim. On se čovek sam čuva, prošli put je sam sebe spotakao i razbio njušku o beton.
1. strofa: Ja sam matori jebač u najboljim godinama, menjam žene k'o gaće, sva memorija na mobilnom mi ode na imenik (Ema, Ena, Ela...), prošao sam mnogo toga u životu i iskustva mi ne fali.
2. strofa: a) Ti si jedva punoletna (barely legal :-P ) i od svih na svetu si se zakačila baš za mene zato što sam nenormalno dobar matori iskusni jebač, a meni neprijatnooooooooo... Ali i u dete mož se mete... b) Ti si žena starija - u najboljim godinama, a i ja sam stara kuka, znamo se ti i ja odavno, ali ti si sada udata i imaš decu od kojih jedno nosi moje ime da te podseća kad sam te pratio na (upisati prevozno sredstvo) za (upisati mesto)...
Refren: Ja sam matori iskusni jebač sa setom u duši, generacija mi se malo osušila, ali u mene ne treba da sumnjaš nego svrati da slušamo ploče, širi noge da čiča zaore, pa da vidiš Kraljevića Marka...
3. strofa: Zajebi sve, dođi čici, godine nisu bitne - videćeš iz izloženog, u naponu sam snage i volje, život je samo jedan, dođi da razmenimo iskustva i telesne tečnosti!
Naravno, Željko je daleko suptilniji, ali opet, ja nisam iskusna matora gidža i ne čupam obrve...
Nesvakidašnje čudo prirode. Prirodno stanište sa najviše različitih vrsta faune po jedinici površine u čitavoj Evropi. Naime, ova šuma vam je kao one slike šuma iz enciklopedija, na kojima možete videti nacrtane predstavnike svih mogućih vrsta na deset kvadratnih metara. Šetajući kroz ovu šumu, možete da vidite svašta - majke sa decom u kolicima, porodice na pikniku, parove koji se vataju, parove koji se karaju, penzionere na klupicama koji čitaju Politiku, klince koji cirkaju, klince koji duvaju, ljude raznih uzrasta koji džogiraju, fensi ribe koje šetaju fensi kerove, a pored njih, besne i gladne kerove lutalice, veličine tigra. I Ranka Stojića povremeno. A ako, kojim slučajem, ovde zalutate uveče, može da vam se desi i da vidite nekog nesretnika kako džogira u pokušaju da pobegne Radovim navijačima. Može i vama da se desi da postanete jedan takav nesretnik.
