Ustaneš u 7 sati kako bi odgledao Viteza Koju. Boli te pače za sve, znaš da kad upališ Tv nećeš gledati Tadića kako sere, pedere kako se balave i Ivana Ivanovića kako jede govna. Baba ti isprži kajganu..uff kako je tad kajgana dobra bila. Odeš do prodavnice i za 5 dinara kupiš desetak turbo žvaki, sa kojima praviš nenormalno velike balone. Ako je subota, u 10 sati uključiš Pink i gledaš Badija, psa košarkaša. Završi se Badi, a ti odeš kod ortaka da se igraš klikerima, uzmeš mu dva staklenca, al izgubiš mermerca, al nema veze, prošle nedelje si mu uzeo naftalinca. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, odeš kući, keva ti opali dva tri šamara jer nisi bio kući kad je dolazila tetka koju nisi video dve godine. Uključiš RTS 1, odgledaš Srleta i Pajčeta ili Štrumfove, zavisno od toga koji je dan bio. U pola 8 odgledaš Laku noć deco, istuširaš se i legneš da spavaš.
Jebala vas Evropa i gej parade, oću svoje detinjstvo !
Pustiti u promet temu koja će zaintrigirati sagovornika i naterati ga da misli o značenju našeg govora. Najčešće, mislilac pusti mašti na volju i odluta u potpuno suprotnom smeru sa svojim tumačenjem izrečenog.
Mada, golicanje mašte se može iskoristiti i kao jeftina provokacija kojom privlačimo pažnju na sebe, raspirujemo neke bludne misli osobe sa kojom razgovaramo. Pogotovu su interesantni razgovori dve osobe ovog tipa.
1 - I šta kažeš kakav je, ako me razumeš? 2 - Hm, ko? 1 - Pa Beč. A na šta si ti mislila? 2 - Hehe, pa ovaj lep je valjda, nije toliko veliki, ali ima to nešto, ima dušu? 1 - Misliš? I je l' ti bilo lepo? 2 - Pa jeste, šta da ti kažem, ništa mi nije falilo, znaš. Nego je l' ti se diže, ovaj, jesi li krenuo da ustaneš? 1 - Jesam, jesam. Kaži šta treba. 2 - Donesi krpu, prosuh malo piva na stolicu. 1 - Važi, dobro ću ti je oribati, ništa se ne brini. 2 - Daj mi. Veštija sam. 1 - Evo ti. Ne moraš da žuriš, nema potrebe. 2 - Hm, vlažna je. 1 - Pa valjda treba takva da bude. Mislim ne znam, bolje ide nego kad je suva. Zar ne? 2 - Sigurno. Suva je grublja. Može da se ošteti. Nameštaj. 1 - Vidiš nisam o tome razmišljao. Pametno zboriš. Daj mi je. 2 - Ma jok, ja ću da je operem. 1 - Ajde važi. Samo požuri, ne čeka mi se baš mnogo. 2 - Ma dobro. Da uključim klimu? 1 - Ma jok, ne bi valjalo da se spusti. Temperatura. 2 - I to što kažeš, prijatno je ovako. Skinuću košulju. 1 - Važi. Ne smeta mi ni najmanje. 2 - Jesi voliš Boru Stankovića? 1 - Čitao sam. Dobar je. A ti Tolkinovu mitologiju, "Gospodara prstenova" i te fore? 2 - Uh nisam mogla, previše je velik. 1 - Pročitaj jednom, izdržaćeš. Mada neće ići brzo, ima puno detalja. Kvalitetno je. 2 - Hvala na savetu. 1 - Da ga upalim? 2 - Upali, samo nemoj Pink. 1 - Dogovoreno, ništa se ne brini. 2 - Nemoj previše glasno. 1 - Biću tih. 2 - Stani, stani, stani. Nemoj unutra. Napravićeš haos. 1 - Ma ne smeta meni haos, ali 'ajde neću. Au izvini, polomih slučajno ovu vazu. Platiću ti. 2 - Ma ne treba, besplatno je. 1 - O čemu mi pričamo uopšte? 2 - Nemam pojma, aj' se jebemo.
Odlična igra naše mladosti, koja nas je toliko puta izvukla iz neverovatno dosadnih predavanja i časova. Pravila su jednostavna – upisati geografski pojam koji počinje na zadato slovo. Klasični pojmovi bili su država, grad, reka, planina, biljka, životinja, predmet i ime, ali su neki maštovitiji igrači znali da dodaju i kola, cigarete ili bolest. Svaka igra počinjala je nasumičnim ubadanjem slova iz nekog udžbenika, mada je to znalo da se oduži budući da su redovno ispadala slova „Lj“, „Đ“, „Nj“ ili neko koje je već bilo. Međutim, postojao je problem u igri. Naime, mnogi igrači koji se ne mogu svrstati u bistrije znali su da lupaju pojmove i da vas ubeđuju u njihovo postojanje, a opet, oni bolji često su bili optuživani za isto prilikom navođenja neke malo egzotičnije lokacije.
- Ajmo. Država? - Austrija. - Australija. - Austrija. - Grad? - Aleksinac. - Apatin. - Antananarive. - Atanarive? Šta sereš, bre, Mare?! - Moronu, to je glavni grad Madagaskara. - Šomi, sti čuo ikada za ovo? - Jesam, ajde, ajde, nastavljamo... - Reka? - Amazon. - Aaaa... Aris! - Kakav, bre, Aris? - Pa kao onaj grčki tim... Dobio je ime po reci. - Šta jedeš govna? Dobio je ime po Aresu, grčkom bogu rata! Šomi, reci mu... - Šta znaš, možda je u pravu... - Dobro ajde, nek ti bude... Šomi, štas ti imao? - Amazon. - Ok. Planina? - Avala. - Avala. - Atlas. - To je knjiga, debilu! - I planina u Africi, idiote! - Ček, Mare, zar nije to lik iz grčke mitologije? - E, sisajte kurac obojica, neću više da igram!
Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun... - "Ima jedan problem." Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca. - U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Publika na tribinama fudbalske utakmice koja histerično navija za omiljeni klub i na taj način mu pomaže da savlada protivnika. Ova fraza je toliko korišćena, da je dolazilo i do komičnih situacija. Jednom prilikom bokser posle meča izjavljuje: Hvala publici, bila je moj dvanaesti igrač.
Snimke sa konferencije za štampu pred neku (ne)bitnu fudbalsku utakmicu puštaju uglavnom na kraju Dnevnika, tj. kad ide deo vezan za sport. Problem je u tome što nama svima informacije koju nam daju fudbaleri u svojim izjavama ne znače ama baš ništa...Prvo, zato što su sve copy/paste jedna od druge (vidi primer), drugo što mnogima od nas puca kurac kakva je atmosfera u timu, ko je srećan a ko nesrećan od igrača, šta misle od protivničkom timu itd.itd.
Fudbaler br. 1:"Pa prva utakmica je bila tek prvo poluvreme ovog dvomeča. Mislim da..da...da... da smo spremni i psihički i fizički da damo sve od sebe, da...da...damo 101% svoje snage. Sigurno da se protivnik neće predati i sigurno da...da...da...nas čeka teških 90 minuta. Nadam se da ćemo mi izaći kao pobednici i da..da...ćemo mi na kraju slaviti"
Fudbaler br.2: "Svakako da...da...još ništa nije završeno. Čeka nas još jedno poluvreme lavovske borbe... Mi smo maksimalno spremni, maksimalno skoncentrisani, daćemo i više od svojih mogućnosti. Sigurno da...da...da...protivnika ne treba potceniti, ipak je to jedan iskusan tim...sastavljen od iskusnih igrača...Ipak, nadam se da će publika biti naš 12. igrač i da će nas nositi do...do pobede."
Najgora vrsta sarkazma i najiritantnija osobina u supruge. Prezentuje se pomalo podjebavačkim pitanjem, ili konstatacijom, umesto jednostavnom naredbom koju bi odma' razumeo.
- Dragi, da nisi nešto zaboravio danas? - Jel moraš stalno da mi postavljaš ta glupa pitanja umesto da mi kažeš - Zaboravio si jebenu godišnjicu, rođendan, proslavu mature, prvi maj, dan žena, da zaključaš stan, da staviš kondom pre sedamnajs godina, da vratiš mom tati onih 'iljadu evra što mu duguješ od lane, da kupiš mleko, da kurac, da palac... A do kurca više i ti i tvoj sarkazam... - Htela sam da kažem da si zaboravio naočare na stolu pa sam ti ih ponela...
Pesma koja je svojim puštanjem u svakoj epizodi "Srecnih ljudi" probila ljudima mozak. Istina, nekada je bila hit, nadmašivala rejtinge Insomnije, Afrike i ostalog, da su znali za remixe u to vreme možda bi i do svetskih razmera stigla (David Guetta feat. Snežana Savić - Top op op opolska 17 + 1). Znam da nas je sve nekada zanimalo gde je ta Topolska 18., šta ima tamo, i da li Snežane "tamo ima više".
Nešnal Geografik - Topolska 18. rivajvl - Srčing for Snežana
Budući da se pričalo u seriji da je Snežana umrla baš u toj kući nakon "Srećnih ljudi", dolaze naučnici sa svom potrebnom opremom za registrovanje bioelektričnih struja i prisustva plazme u vazduhu tačno pred vrata te čuvene Topolske 18. Nemaju ključ pa se sete poznatog stiha pesme (Njena vrata samo sećanje otvara) pa se sete da su nekada posedovali prangije i pajsere, i lagano uđu unutra. Na zidu u hodniku piše "Na staroj adresi mene nema više" budući da ne znaju naučnici koja je njena stara adresa: "Idi bre Snežana u pičku materinu", a naravno njihovo neznanje se pokriva reklamama. Ulaze u sobu podstanara kad ono Snežana uopšte nije riknula. Zatiču je sa 20 drugih muškaraca, ona samo voli Gang bang. U toj sobi zatiču Aranđela, Babu Ristanu sa dildom, Simu koji opšti jedinu čašu u celoj sobi (kako pesma kaže - "i jedna čašaaaa"), Vukašina Golubovića i ostale muškarce iz serije kako je polno opšte. Misterija razrešena - Snežana gotivi Gang bang, živa je, pesma nas i dalje ubija u pojam, a serija može opet da se reprizira.
Životna priča večitog studenta. Priča između čijeg je početka i kraja smešteno nekoliko reformi visokog obrazovanja, promena vlada, predsednika i minimum dva svetska prvenstva u fudbalu.
Kako je njihovo čedo posle mukotrpne četiri godine završilo napokon tu srednju školu, ćale i keva nalaze se pred teškim izborom: Da pronađu neki posao svom sinu (ili ako je žensko, da je brže-bolje udaju) ili da ulože stotinak hiljada i upišu na fakultet. Budžet je omanuo, jer kombinacija spremanje prijemnog + toplo junsko vreme dušu dalo za basket + ortaci bez ikakvih ideja, ambicija i planova ipak bila prevelika otežavajuća okolnost kako bi se faks upisao na teret države. Dakle, ili da ćale i keva pljunu kintu, ili kafić/mešalica/karijera tegljača gajbi u lokalnom Maksiju. Klinja je čuo kako je taj studentski život mnogo dobar, te bi valjalo probati to, učiće on, časna reč.
Uz pretnju roditelja da će ga se odreći preko novina i dati kod gazda Rajka da klincima iz kraja pumpa lopte i gume na biciklima ukoliko njihovu krvavo zarađenu kintu baci na kocku, alkohol i pičke, novopečeni student odlazi u veliki grad. Pritisak uradi svoje, i on po prvi put u životu, stvarno uzima knjigu u ruke.
I paf! Desetak meseci kasnije, on indeksom maše ispred rodbine i gleda da naplati svoj mukotrpni rad. Godina je čista k'o suza. Mamin sin! Ćaletov ponos!
Sledi leto koje za cilj ima da se nadoknade sve žurke propuštene pod "E ne mogu moram da učim, znaš kako se nakupi, a neću posle da učim ceo dan kad je ispitni rok" izgovorom, što će reći, par vrelih meseci alkoholisanja, bludničenja i generalno, gubljenja vremena.
I tako je počela druga godina. Oktobar je naš student započeo sa par procenata alkohola u krvi i zapažanjem da je daleko zanimljivije da ti se u glavi vrti od alkohola nego od neprekidnog učenja. Novembar, decembar, januar, februar, mart, pa u glavi opet februar (klasično gubljenje u vremenu i totalna neorjentacija kada je datum u pitanju), pa nekako tako do jula. Bilans: Litri popijenog alkohola, hiljade i hiljade prokockanog novca, imenik pun sumnjivih ženskih imena, od kojih se i on pola ne seća, i nekako, a da i on sam ne zna kako, 2 položena ispita. Mole se keva i ćale za kintu, molba aksepted.
Godinu dana kasnije ista situacija, molba deklajnd.
- Rade bre, kaži ti meni, jel to rimsko pravo koje učiš, jel to bilo važeće pravo kad si počeo da studiraš hehe? - Ne kenjaj bre. Pa ne studiram ja 100 godina - Al' studiraš pet, i još si druga. - Šest... Znaš, ja sam dao prvu u roku! - Dao si ti moj kurac.
Divno mjesto za upoznavanje novih perverznih ljudi kakve u životu niste sanjali da ce te upoznati...Tamo možete da naletite na šta god hoćete...Možete da nađete sebi para makar bili dinosaurus peder sa seksualnim sklonostima ka usamljenim žirafama. Možete čak i da naletite na ljude koji žele da svoju ljepotu podijele sa vama preko web cam-a....Možete da otkrijete da niko neće sa vama da priča osim ako nemate msn...Možete (ah, kakva ironija) pored svega toga da budete u nemogucnosti da stavite kao svoj nick nevina....I naravno, možete uvek da na pitanje hot? odgovorite sa dog...
Ja sam seksi zgodan mladić koji zadovoljava sve vaše potrebe....Imam 29 godina i oženjen sam. Mislim da mi žena ne da pičke pa sam došao da je tražim ovdje.
