Česta pojava kod muških jedinki gde se svakog jutra pitate da li se ispišati k'o čovek, ili ga izdrkati k'o majmun.
Često mi se desi da se probudim sa kamenom erekcijom. Možda je to zbog snova, možda zbog manjka seksa, možda zbog moje ultrapotentnosti ili možda samo zbog toga što mi se dig'o.
Keva me još od malih nogu učila da tempiram kada ću ići wc, tj. da naviknem organizam da idem da kenjam i šoram ujutru, u to doba pred školu, tako da me ne hvata "frkica" na času. Ja evo, već treću deceniju svog života kenjam čim se probudim, osim ako ne zaboravim, a volim da šoram i kenjam u isto vreme, ništa slađe.
Problem često nastaje kada se probudim sa jebenom bejzbolkom u gaćama. (onom šuntavom, što se prodaje po ekskurzijama na Kopaoniku i Zlatiboru, ima ispisano jebeno ime mesta, tipa čajetina, i predstavlja svojevrstan suvenir, pravi komad drveta koji je simbol čitave kulture toga mesta, jebena bejzbolka)
Ustanem sedem na šolju, čekam da se iskenjam dok ne znam šta da radim spreda. Dal' da piškim ili da se igram. Najčešće bih ga tako slatko izdrkao, jer je jebeno tvrd stamen i u najboljem izdanju, ali mi se u isto vreme i mnogo piški.
Onda probam da zavučem u šolju, ali teško ide (tu ide tehnika dijagonalnog šoranja u sam vrh šolje, ima negde neka definicija o tome), onda ga izvadim pa krenem da drkam, ali jebeno mi se pripiša.
Tu nastaje najgora dilema koja me skoro svakog jutra muči. Ako se ispišam, drkanje posle toga mi neće biti toliko zabavno, a i odužiće se, a ako ga izdrkam (ako uspem, a da urin pod pritiskom ne pređe u kontraofanzivu), neću moći da se ispišam odmah posle toga, zbog nesavršenosti muškarca kao jedinke. A mnogo volim da se ispišam ujutru, onako, junački.
Sve bi to možda bilo mnogo lakše da nemam tu naviku da se iskenjam svakog jutra, a pošto sam brzi kenjač onda sam već do sada obavio taj posao, ako ne ceo, a onda barem do pola, a guza musava.
Najčešće se ispišam, pošto ipak više volim da se olakšam, a onda ako imam vremena i ne moram nigde da idem, vratim se posle 10-15 min pa odradim i to drugo.
Ne znam za vas, ali ja tako. Sve u svemu, žene su blažene, one nikada nisu u dilemi.
Rejv žurke. Odlično mesto za posetiti, ukoliko si u nekom bedaku, pa želiš samo negde da se izgubiš i da te boli kurac za sve. Niko te ne posmatra, nikoga ne posmatraš, svima lepo i to je to. Rejvovi su na lošem glasu zbog velikog broja ćomana, koji iste posećuju redovno. Ali, to su uglavnom predrasude. I oni su ljudi, isto kao i svi vi koji ovo čitate. Doduše, nisu baš pri zdravoj svesti, ali dobro.. Nije smak sveta.
Rejvovi takođe važe za najbolje mesto za provod, ali ukoliko ste novajlija na nekom ovakvom događaju, bilo bi dobro da znate par stvarčica pre nego što se zaputite u neku šumu, da se izgudrate i iskačete.
1. Nemoj nikada ići na početak rejv žurke. Početak rejva je dosadan kao deda Milivoje, kad krene o njegovom vremenu i krpenom loptom. Ide neka ambijentalna muzika, koja ti ne da ni da igraš, a ni da sedneš i da se opustiš. Par ljudi u prostoriji, dvoje stalo pored zvučnika da još malo sjebu svoj sluh, a ovi ostali se nervozno šetkaju po objektu, čekajući dilera. Ukoliko si ipak došao na sam početak žurke, zbog gore navedenih okolnosti poželećeš da si otišao da slušaš Dada Polumentu u lokalnoj birtiji nadomak Balosave u opštini tri lepe pičke materine.
2. Ako si poslušao savet pod 1. (vidi gore), dobro si uradio. Stižeš oko pola 1, malo posle ponoći, taman da ugrabiš najbolje mesto za đuskanje, i sa ekipom napraviš živi zid da vam ne upadnu neki nebitni likovi sa strane. Ako si strejter skokneš po pivo ili sokić, ako si ćoman skokneš na brzaka do vecea da sipaš vodu u flašu, jer si svu kintu za to veče spiskao na jebeni ds i vutru da se posle spustiš.
3. Prostorija se napunila, ima mladih bičarki koje ti u mraku, onako izdrogiranom, izgledaju kao misice poreklom sa Venecuele, koje su došle samo da bi vrckale ispred tebe, dok ti ne skupiš mudašca da joj staviš ruku oko struka. E, nemoj joj stavljati ruku oko struka. Štaviše, bolje je nabodi u glavu. Zašto? Zato što je i ona izgudrana isto kao i ti, ako ne i više, i sigurno je tu sa dečkom, koji je uvek neki lerdi sa povećom ekipom. Mojne da ga nabadaš, nadrogiran si i čini ti se da si nepobediv i najjači, ali veruj mi - NISI. Znači, bez nabadanja. Došao si da se provedeš i najbolje bi bilo da tako i ostane. A, i kad bi ti dala pičke, resica bi bila neposlušna od silnih opijata unetih tokom večeri. Znači u svakom slučaju nećeš jebati.
4. Odeća. E sad.. Većina ljudi koja čuje reč rejv, odma' nadovezuje drečave boje, i fluo lajt, zbog kojeg su te boje još drečavije. Ćomani imaju tripove pod uticajem jake supstance koju su uneli u sebe i paranoja prevazilazi sve granice u tim trenucima. E, znači, NEMOJ nositi drečave boje. Em što ćeš biti mamac za pandure tako ćomanski obučen, em što postoji velika šansa da ćeš istripovati od sebe da si bojanka za decu predškolskog uzrasta. Obuci se u crno, kao i sav normalan svet i budi smatran sektašem. To je to!
5. Ako ti neko ponudi da popiješ piće iz njegove/njene limenke, a ti si strejt, obavezno odbij. Ako se gudraš, neće da škodi. Ko zna šta si sve uneo u sebe tokom večeri, tako da još neka bakterija nije na odmet. Ko zna, možda se desi neka simbioza, pa postaneš supermen ili neki drugi heroj vrste super.
6. Najbitnija stavka. Tiče se stranaca. Ukoliko primetiš neke strance, nebitno da li su iz Gruzije ili iz jebene Fukušime, obavezno im uvaljaj neko sranje. Nebitno šta. Otcepi flop sa pakle cigara, kupi limunadu, prospi je preko njega i zavaljaj im to kao LSD. Sastruži malo kreča (ili čega već) sa zida, upakuj u foliju i prodaj im to kao spid. Uzmi bilo šta, i smisli nešto. Neće te provaliti, a, i ako te provale, mogu da ti ga puše, jer nemaju pojma ni u kojoj su zemlji a kamoli da li šmrču drogu ili zgradu. Naravno, to što prodaš naplaćuješ tri puta više nego što je cena robe na ulici i opet, neće te provaliti, jer nemaju pojma koje su cene, a neće ni proveravati. Tu su da se nadrogiraju i ništa drugo. Pa, eto im malo zidina kad su već voljni.
Ili, ako te mrzi da radiš bilo šta od ovog gore, uzmi litar žežovače, otresi pola flaše na eks i upadni u klub da havarišeš na sve strane.
Iliti Grigorije. Izvedeno od imenice Grešnik. Ovde se, naime, ne misli na svakodnevnog samarićanina koji se ogrešio o zakone države ili crkve, pa po principu 'oprosti mi pape kaj sam grešil' želi da se vrati na put pravednog i čednog života. Ne govorimo ni o nekom jahaču apokalipse koji voli s vremena na vreme da otkopa koji grob i osemeni koji leš pride. Jok. Grišo je jednostavno minimalistički tobdžija loših procena u životu. Taj se, prostonarodno rečeno, 'ne vraća na pravi put'.
- E brate, imam dve karte za Kikija Lesendrića! - I? - Pa mislio sam ono, odemo, muvamo nešto, a i muzika nije loša. - Aaaaa... iz tog si fazona, nisam znao da se ložiš na Gregorijansku muziku.
-----------------------------
- Znaš šta, odlučuo sam da kupim Zorici štene za rođendan. - Ti si malo grišo a? - Šta? - Ništa, deder ćuti tu i pij to pivo, manje ćeš lupetati.
Po nekoj opštoj analogiji stvari, verovatno jedini čovek na svetu. U svetu kritike služi kao poredbeno sredstvo, dakle: postoji bolje od Bibera (čitaj sve), postoji gore od Bibera (neki vražiji apokaliptični užas, koji po svoj prilici bljuje govna i smrt). Na svaku pomen njegovog imena kao gorepomenutog sredstva za rangiranje pojmova, čovek kao misleće biće, pušta rep, polako se sa bananom u rukama vraća na drvo i natraške, polako ali sigurno, nazad u okean ka svojoj prvobitnoj zakržljaloj formi.
*Mocart - Rekvijem, Lakrimosa 1) - "Koliko je Mocart bio bolji od Džastina Bibera!" 155 ljudi voli ovu konstataciju.
Video klip koji se širi socijalnim mrežama brže nego... pa, sam popis stanovništva. Akteri ove tragikomedije su jedan Vudu Džedaj Beranovac; i jedan prosečan popisivač, sa 'fak maj lajf' stavom. Kako popis napreduje, i pitanja se nižu, popisivač polako počinje da se opušta i gubi onaj prvobitni poriv za samoubistvom. Publika se divi Džedajevom ingenijoznošću i visprenošću, publika počinje da se opušta i identifikuje sa starijim Džedajem, mladim u duši. Svi su srećni, svi se smeju. Onda ukapiraš da je Džedaj još uvek na svojoj jutarnjoj dozi metadona, puk'o ga mladalački bunt pa mu ga dao po zajebavanju, Sava Kikinda stajl. Ali Džedajevih pet minuta se ne svodi na njegovo vađenje iz reke govana koja se razliva po dvorištu. Džedaj je, nažalost, samo prs'o k'o lajsna.
Defanzivni mehanizam u obliku usklika, ljudi sateranih u ćošak bez daljih argumenata.
1) - Gospodine ne smete parkirati tu. 2) - Zašto? Zar ovo nije razumno mesto za parkiranje? 1) - Gospodine, ovo je trotoar Trga Republike, a haubom ste odrali sedam metara fasade Narodnog muzeja. 2) - ... Fašizam narode!
------------
1) - Gospođo, ja sam vaš komšija, živim jedan sprat ispod vas. Naime, vaše mačke mi svako veče ulaze kroz prozor i seru mi po posteru Nenada Zimonjića, pa sam samo hteo da vas zamolim da zatvarate prozore pre nego što legnete. 2) - Ja senilna? Pa zar smo se za ovo borili? Mrš fašisto! Živeo drug Staljin i svetska revolucija! ::pljas vratima::
------------
1) - Deco, po završetku Drugog Svetskog rata javila se parola kao odgovor na kontraideologije koja glasi "Smrt Fašizmu..." 2) - MOJ TI U ORGANIZMU!
Nešto slično Istočno-Nemačkim psihoanalizama nivoa zakržljalosti umnih sposobnosti naroda da posle 13 godina torture, ustane, došeta se do televizora (usput otkopčavavši šlic), i uz desetak godina zakasnelo pitanje: "Dokle više?" urinira po istom, bez trunke žaljenja za 'Tošibom u boji'. Serija koja ispituje strpljenje i najokorelijih pacifista. Serija izgubljena u nekom post-socijalističkom, kelneri s mašnom i brcima, ludaci sa očnim povezima, poretku. Sve pod velom intrige koja dovodi do... zapravo sve pod velom intrige. To je to. I tako u kombinaciji sa 'Srećnim ljudima' i 'Boljim životom' čini trio fantastiko produkcijskih dometa RTS-a.
Samo se Gagi Nikolić snašao u tim kafanama bez fiskalnih računa prilično dobro. Sve kao ne bi, gospodin bio preko... pa onda u gošinu kevu.
Iliti eks-Skaj Bar. Mesto koje u zavisnosti od doba dana donosi frazi, "Droga je smrt, baviti se sportom", potpuno novi smisao. Neverovatna transformacija od Sportsko-rekreativnog centra - danju, do poprišta moderne rejv kulture - noću. Provesti ceo dan na istom ide rame uz rame sa japijem koji po završetku radnog vremena svoje papire u aktov tašni zamenjuje šarolikim arsenalom psihodeličnih opijata i poput Hanter S. Tomsona zaglavljuje noć na Vudstoku.
- Brate, vidiš onog lika što trpa onoj ribi eksere u usta? - Vidim. - Podseti me da kad krenemo, kod njega zakažem termin za fudbal...
Ko je upisao fakultet koju godinu pre i posle 2000-te, a igrao je ovu igricu, verovatno ga nije završio za manje od sedam godina. Bilo je tu i amatera koji su igrali samo kampanje, oni se ne računaju. Mnogi su radi nje kupovali mrežni kabl po cenu da još dva meseca ne zamene pregorelu sijalicu u vc-u i tri dana da ne okuse pivo. Taman kad je posle 5000 odigranih partija smorila, Rusi su razvili hakersku kič nadogradnju VOG, koja je dodala novu dimenziju i produžila zavisnost bar još godinu dana.
- Brate, jebala te Izra i ti nekromanseri više, treba tri sata da ti bacam imploziju na te kosturove
