Izraz zbog kojeg vas mnogi neće razumeti kako treba.
-Idem u wc da "pišam". Ako me razumeš...
Rečnik / autori
MI
MilosLoLas
na Vukajliji od april 2011.viđen 6. jan 2023.
2 definicije0 odabranih16 poena
Kada porno zvezda uživa u snošaju.
Jedini muškarac koji je dobio ciklus.
Jedino što preostaje kada neko neće da otvori oči. Uporno mu daješ do znanja, izvodiš ga na pravi put, ali ne vredi budali govoriti.
-Gospodine, izvinite, ne smete ovde parkirati, rezervisano je.
-Rezervisano? Nigde ne piše.
-Dolazi nam minisar unutrašnjih poslova Zambije na ručak, ne smemo da...
-Momčino, ne seri puno, nego mi čuvaj mesto.
-Ne terajte me da uradim ono što ne želim!
-A to je?
-Sad ćeš da vidiš. Momci, pomoć, imam problem ovde!
Posledice: Otečeno oko, vidljivost smanjena 90 procenta.
______________________________________________
-Bro, odo da zbarim Marijanu, pička i po.
-Ne zajebavaj se, ima dečka, čuo sam da je neki moskri.
-Opusti se, vidiš da je sama sa drugaricama, idemo, akcija- reakcija!
-Ja sam te upozorio!
Posledice: Par šavova na glavi, hematom ispod oba oka, vidljivost smanjena 100 procenata, slepilo.
-Bolje ja da te premlatim, nego on da te ubije!
Ovom rečenicom počinje uvod u surovo odbijanje od strane pripadnica nežnijeg pola, a žrtve su najčešće obični, dobri momci koji se očajnički trude da nađu devojku ali im to ne polazi za rukom.
Pažljivo je slušajte šta priča i ako čujete ovu rečenicu a zatim ono "ali", istog momenta počnite da se udaljavate od gospođice sa kojom razgovarate i držite se na sigurnom rastojanju od nje, jer ono što ona stvarno misli je " Skloni se od mene majmune ružni, glavati, debeli, neokupani,retardirani, izgledaš kao da su te pravili Isidora Bjelica i Ivica Dačić ".
Zbog ovakvog foliranja najbolje je izpičkomaterinati dotičnu.
Kafić pored škole, uvek prepun ljudi, petak, opuštena atmosfera, svi sede, pričaju i smeju se. Kao i obično 5-6 devojaka sede za jednim, a 5-6 momaka za drugim stolom a među i njima Radovan koji već duže vreme iz prikrajka vreba i snima Milicu. Posle velike bitke u sebi i višesatnog hrabrenja drugova koji su mu ulili izvesnu dozu samopouzdanja on prelama, ustaje i prilazi stolu gde su devojke:
Radovan : Ćao ja sam Radovan !
Milica : Ćao, Milica !
Radovan : Pa....Milice, kakvu muziku voliš ?.......
20 minuita kasnije :
Milica : Radovane, ti se meni stvarno sviđaš i super si dečko, ali ja....
Radovan : Znaš šta, da se nosiš ti u pičku lepu materinu !
Gusta materija od koje je sačinjen univerzum.
Nije to Higsov bozon. Džabe se mlate po Cernu i troše pare, ne bi li našli tu božju česticu i objasnili zbog čega postoji više mase oko objekata nego što ustvari zapažamo. Ono što sačinjava objekte, pojmove, misli, reči, ispunjava prazan prostor oko njih i zavlači se u šupljine, kako ti fizički i ne fizički objekti ne bi bili ono što jesu već imali veću težinu, jeste jedno veliko sranje. I to sasvim fino funkcioniše. Većina ljudi jednostavno vidi ono što to sranje ustvari predstavlja kao materiju i sasvim su srećni sa tim govancetom sa mašnicom na vrhu što orbitira oko najbližeg velikog crnog govna. Tek upornim kopanjem kroz sranje, dolazi se do suštine, koja je i sama, veoma često, govno.
-Alo. -Halo.
-Kako si bre Milovane, nisam te čuo sto godine, reko da vidim šta radiš. -Evo, fino, gledam seriju neku sa ženom.
-O, fino, kako je Stana? A deca? jel porasla, jesu sigurno...
-Jel se sećaš kako smo ono 90 i neke zajedno...
-A trebali bi češće da se čujemo...
(Količina sranja - 95%)
-Alo. -Halo.
-Milovane, daj mi 250€. Verovatno neću nikad da ti vratim.
(Količina sranja - 0%)
-Znam da si uplašena, ali veruj mi, uvek ćemo biti zajedno i uvek ću biti ovakav. Samo želim da te poljubim jednom.
(Količina sranja - 97%)
-Digo mi se, i rešio sam tebe da karam pošto mi se čini da oćeš da daš.
(Količina sranja - 0%)
-Nekada u budžetu jednostavno nema novca, pa se posle opet nađu pare za te namene i tako ukrug. Makroekonomska situacija čini da mi jednostavno moramo da popunimo rupe u budžetu, pokušavajući da motivišemo mala i srednja preduzeća na mirkroekonomskom...
(Količina sranja - 100%)
-Pojma nemam šta čitam ovo. Ponekada mi je krivo što nisam išao na fakultet nego sam lepio plakate i nosio burek... Sa druge strane, jebi ga. Daj da pročitam ovo sranje pa da jedem, lepo mi izgleda ono posluženje iza.
(Količina sranja - 0%)
Primera je naravno puno a ovo je samo mali deo. Ipak nas sranje okružuje i ispunjava, a svemir je beskonačan.
I tako dalje...
Ona moja žena nakupovala neke pudere, kreme, karmine, pičke materine...
Oldschool osoba je osoba koja ima nekih, 40-50 godina. Može biti i muško i žensko. U jeku mladosti slušala je gramofonske ploče i išla na rok žurke, a u daljem životu pratila razvoj TV tehnologije kako su godine odmicale. Od crno-bele tehnologije, pa sve do LCD televizora.
I sada želi da živi u skladu sa vremenom, pa koristi i internet. Ima fejsbuk i posećuje ga samo jednom dnevno na sat vremena, u glavnom od 21h do 22h.
Uglavnom se prva javlja na chat-u i najčešće jednom rečju.
"Pozdrav (Vaše ime)", ili "Ćao (Vaše ime)"
Naime, takva osoba ne ume da putem interneta izrazi svoja osećanja, što današnjoj omladini veoma dobro ide za rukom. Svaka rečenica joj je prepuna ozbiljnosti, iako ona nije uvek ozbiljna. Ne koristi smajlije.
Dopisivanje sa njom nikad ne može obuhvatiti više od odgovora na pitanje "Šta ima?", jer oldschool osoba nije u stanju da putem interneta iznese svoje mišljenje o drugim dešavanjima koja su možda interesantna za razgovor.
Prilikom dopisivanja sa oldschool osobom strah te je da zbiješ šalu, jer te je strah da će ti odgovoriti sa: ok
Na pitanje: "Šta ima kod tebe?", ne odgovara kao i mi (eo brate, ili klasika... ili smor), već kuca barem 10 rečenica gde nabraja sve od ustajanja do leganja u krevet. Taj odgovor piše oko 15 minuta, dok ti gledaš u "... is writting a message" i refrešuješ window jer misliš da je fejs ubagovao. Taman kad' pomisliš da ti oldschool osoba neće ništa odgovoriti, na tvom ekranu izleće 10m teksta što te opet vraća u prvi plan dopisivanja i stavlja ti obavezu da to prokomentarišeš.
Najčešći naš odgovor na to je: ":D :D ekstra" - jer ne želiš ponovni proces.
Sve to traje neko vreme dok oldschool osoba ne nađe sledeću žrtvu kojoj će napisati: Ćao (njegovo ime) i sačekati da je ona pita: "Šta ima kod tebe?"
Tada ne koristi Copy-Paste, nego opet kuca sve. Taj krug ponovi oko 3,4 puta za veče i onda ide da spava.
Kada uživo sretneš oldschool osobu, uvek će ti pomenuti kako ste se dopisivali na internetu.
Strina: cao dule
ja: Ehe, ćao strina! Otkud ti? Neki novi momenti :D ?
Strina: eto
.........
prolazi 6 minuta
Strina: sta radis
ja: Evo slušam muziku, ništa posebno. Ti?
.........
Strina is writting...
Strina is writting...
Strina is writting...
Strina is writting...
posle 15 minuta
Strina is writting...
jaŠTA JE OVO VIŠE KOJI KC I FEJS I SVE ! MAJKU TI %&#"$" ! I DRŽAVU I INTERNET !!!!!
kad odjednom iskače:
Strina: ustala jutros, isla u wc,pa do sisla do prodavnice..............sasa mi bolestan,pa da mu kupim voce. pa onda*+ 10 redova***+ 10 redova**** + 10 redova**** + 10 redova** i sad malo dosla da vidim sta ima ovde.
ja: Ekstra :D Baš ti je ispunjen dan, svaka čast.
Strina: da
.........
posle 10 min
Strina: laku noc (ostaje online još 12 minuta jer je ugasila komp na dugme i onda nestaje)
Laku noć ti kaže iako je 22:00, a ti ćeš biti budan do trenutka kada strina ustane, ode u wc, siđe do prodavnice......
Omiljeni sendvič koji naručuju pripadnice ženske populacije u restoranima brze hrane. Pročuo se po svojoj veličini i hrskavosti, kojima nijedna žena ne može da odoli.
-Dobar dan komšija, jedan veliki srpski.
-Naravno komšinice, sve za vas. Nešto ste mi veseli jutros, prosto sijate.
-Jao hvala komšija. Baš ste ljubazni.
-Komšinice šta ćete od priloga, standardno belo - majonez i pavlaka.
-Da komšija, kod vas uvek belo.
-Izvolite komšinice, žvaćite pažljivo.
Kada ti je plata toliko mala, da ponovo moraš da se grebeš za džeparac od roditelja.
Odlična igra naše mladosti, koja nas je toliko puta izvukla iz neverovatno dosadnih predavanja i časova. Pravila su jednostavna – upisati geografski pojam koji počinje na zadato slovo. Klasični pojmovi bili su država, grad, reka, planina, biljka, životinja, predmet i ime, ali su neki maštovitiji igrači znali da dodaju i kola, cigarete ili bolest. Svaka igra počinjala je nasumičnim ubadanjem slova iz nekog udžbenika, mada je to znalo da se oduži budući da su redovno ispadala slova „Lj“, „Đ“, „Nj“ ili neko koje je već bilo. Međutim, postojao je problem u igri. Naime, mnogi igrači koji se ne mogu svrstati u bistrije znali su da lupaju pojmove i da vas ubeđuju u njihovo postojanje, a opet, oni bolji često su bili optuživani za isto prilikom navođenja neke malo egzotičnije lokacije.
- Ajmo. Država?
- Austrija.
- Australija.
- Austrija.
- Grad?
- Aleksinac.
- Apatin.
- Antananarive.
- Atanarive? Šta sereš, bre, Mare?!
- Moronu, to je glavni grad Madagaskara.
- Šomi, sti čuo ikada za ovo?
- Jesam, ajde, ajde, nastavljamo...
- Reka?
- Amazon.
- Aaaa... Aris!
- Kakav, bre, Aris?
- Pa kao onaj grčki tim... Dobio je ime po reci.
- Šta jedeš govna? Dobio je ime po Aresu, grčkom bogu rata! Šomi, reci mu...
- Šta znaš, možda je u pravu...
- Dobro ajde, nek ti bude... Šomi, štas ti imao?
- Amazon.
- Ok. Planina?
- Avala.
- Avala.
- Atlas.
- To je knjiga, debilu!
- I planina u Africi, idiote!
- Ček, Mare, zar nije to lik iz grčke mitologije?
- E, sisajte kurac obojica, neću više da igram!
Spust nekome ko tvrdi da stvari nisu takve kao što izgledaju.
-Slušaj, nisam ja debeo, samo sam elegantno popunjen!
-Da, da, nisi nevin, samo još nisi jeb'o.
-Nije on gej, samo je malo isfeminiziran.
-Kako da ne, nije on nevin, samo još nije jeb'o.
-Možda nije seljak, možda samo tako izgleda.
-Možda nije nevin, možda samo još nije jeb'o.