Jedino mesto gde možeš da ždereš kao nenormalan i iz prvih redova posmatraš odigravanja najvećih istorijskih bitaka.
Moja omiljena je kad Napoleon poveo svoju familiju na Avatarovu. Sva sreća pa Sandokan stao na Avatarovu stranu, inače ne bi bilo fer.
A tek meso kakvo je biloooo.
Fraza koju Miroslav Mišković često koristi kada priča o Srbiji, misleći da ovde poseduje sve od ajvara do kupusa, dok zapravo ide na živac svima, od brkatih kasirki Maksija u Jurija Gagarina, do Šaolin-monaha manastira Visoki Dečani.
K.D.P: Hm, Mirouslave, da li si siguran da moužemo da lovimo ovog risovi po nacionalni park Tara, je l' neće neki p'jani Serb da nas puca iz pistol?
M.M: Opusti se, Karla, ovde moje je sve. A i da puca, pogodiće telohranitelje koji će me zakloniti mišićavim, nauljenim telom. Zar ne, gorilice?
Gorila: Jašta, gazd...
ŽBADABUM
Šumar: Odbij iz mog zabrana, hohštapleru. Sila pravdu u guzicu jebe, ali ovde loviti nećeš. A vi, gospođo Del Ponte, možete slobodno da ostanete i svratite da vas ja i sinak poslužimo čajem od šipke.
Neko ko ode da kupi cipele, proba ih u radnji, budu mu tačne i kupi ih.
Dođe kući, tesne mu. Pomisli "nema veze, razgaziću ih".
Nosi ih par dana, one ubijaju, on kuka i psuje majku prodavcu što mu je uvalio tesne cipele.
Posle nekoliko dana i dalje su tesne, ali počele i da se raspadaju iznutra, stalno mu na čarapama neke bele mrvice.
Nosi ih i dalje, psuje majku prodavcu što mu je uvalio tesne cipele koje su pritom i bofl, škart.
Posle nekoliko dana požali se u društvu, neko mu kaže " daj da ti ih ja razgazim malo, moja noga šira" i onda ustanove da nije izvukao sav papir iz cipela.
Piće ili hrana sumnjivo živahnih boja, što zbog nejasno defisanog roka upotrebe, što zbog pretežno teško-industrijskog hemijskog sastava.
A: -Jel može neko osveženje? Skapavam.
B: -E jebi ga, nestalo. Imam samo ovaj neki mutogen na razblaživanje, "samo dodaj česmovaču".
A: -...
Neka. Preživeću.
