U kombinaciji sa pevačevim imenom, nezaobilazan komentar na većini narodnjačkih pesama na Jutjubu. Služi da pokaže komentatorovu "boemsku prirodu", pa shodno tome često biva izglasan za najpopularniji od strane sličnih seratora. Uglavnom ga ostavljaju napaljeni klinci od 13-14 godina ubeđeni da je mnogo kul biti alkos a čije se alkoholičarsko iskustvo svodi na otkidanje od jednog i po piva na ujakovoj svadbi ili komšijinom ispraćaju propraćeno formatiranjem želudačne kese iza šatre i dozivanjem keve da im obriše ubljuvanu facu.
ŠomiŽitorađa97- ŠABANE DUGUJEŠ MI JETRU!!!1!1! 62548 palčeva gore
Titula koja se dodelju istaknutim pojedincima širom planete bez obzira na veru, rasu, glupost ili ludost koju su počinili. Ovu čast može da dodeli pojedinac bez saglasnosti ostalih sunarodnika. Uglavnom se desi da onaj koje je poneo to zvanje nikad ni ne sazna da pored svih epiteta poneo i ovaj.
11.09.2001. "Talibani su se znanično oglasili posle napada na Svetski Trgovinski Centar i izjavili da preuzimaju punu odgovornost.... Na drugom kraju planete, naš čovek na privremenom radu u Norveškoj: To Srbine!
Izreka koju su inkvizitori koristili da podjebavaju srednjevekovne naučnike.
-Je li Đordano, ti pišeš li pišeš, a lepo smo te upozorili da se ne kurčiš... -Ljudi moraju znati istinu o svetu koji nas okružuje! -A to ćeš ti da postigneš ovim tvojim knjižetinama? -Pa ako bar malo budem doprineo tome, ja ću biti zadovoljan. Znate kako kažu - zrno po zrno pogača... -Znamo Đordano, znamo. A jel znaš ti kako mi u crkvi kažemo - zrno po zrno pogača, knjiga po knjiga lomača! Ajde vodite ga...
Odlična igra naše mladosti, koja nas je toliko puta izvukla iz neverovatno dosadnih predavanja i časova. Pravila su jednostavna – upisati geografski pojam koji počinje na zadato slovo. Klasični pojmovi bili su država, grad, reka, planina, biljka, životinja, predmet i ime, ali su neki maštovitiji igrači znali da dodaju i kola, cigarete ili bolest. Svaka igra počinjala je nasumičnim ubadanjem slova iz nekog udžbenika, mada je to znalo da se oduži budući da su redovno ispadala slova „Lj“, „Đ“, „Nj“ ili neko koje je već bilo. Međutim, postojao je problem u igri. Naime, mnogi igrači koji se ne mogu svrstati u bistrije znali su da lupaju pojmove i da vas ubeđuju u njihovo postojanje, a opet, oni bolji često su bili optuživani za isto prilikom navođenja neke malo egzotičnije lokacije.
- Ajmo. Država? - Austrija. - Australija. - Austrija. - Grad? - Aleksinac. - Apatin. - Antananarive. - Atanarive? Šta sereš, bre, Mare?! - Moronu, to je glavni grad Madagaskara. - Šomi, sti čuo ikada za ovo? - Jesam, ajde, ajde, nastavljamo... - Reka? - Amazon. - Aaaa... Aris! - Kakav, bre, Aris? - Pa kao onaj grčki tim... Dobio je ime po reci. - Šta jedeš govna? Dobio je ime po Aresu, grčkom bogu rata! Šomi, reci mu... - Šta znaš, možda je u pravu... - Dobro ajde, nek ti bude... Šomi, štas ti imao? - Amazon. - Ok. Planina? - Avala. - Avala. - Atlas. - To je knjiga, debilu! - I planina u Africi, idiote! - Ček, Mare, zar nije to lik iz grčke mitologije? - E, sisajte kurac obojica, neću više da igram!
