Sanjao sam sinoć divan san ("I had a dream" Martin Luter King) - ulazim u Maksi i vidim rafove na kojima stoji plazma keks, pored njega afganistanski shit, bebi hrana u bočici, LSD u kapima, mleko u prahu, heroin u prahu, andoli, pored njih trodoni... i svi ljudi idu sa svojim korpama i uzimaju ono što žele i niko nikoga ne gleda sa prezirom i osuđivanjem. Na razglasu svira Pink Floyd, ja dolazim na kasu gde mi prelepa devojka u uniformi sa psihodeličnim motivima izdaje račun na neku beznačajnu sumu. Odlazim na Trg Republike sa svojom kesom punom raznih droga, policajac me doziva rečima: "gospodine, gospodine, oprostite, ispao vam je džoint". Ja mu se zahvaljujem i bratski ga delim sa njim. Opraštamo se i ja mu dajem nekoliko halucinogenih pečurki iz porodice psilocibe za uspomenu. On mene pozdravlja u stavu mirno dodirujući obod svoje šapke. Nasmejana deca igraju oko mene dok sunce sija iako je oblačan dan i kiša lije kao iz kabla.
racer
Fabrički pogon Telešopa.
__ __ __////////////////////|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Da se odmah razumemo, dokolica je jedna sjajna stvar. Ne traži vodu, hranu, pažnju, brigu, sisu, a opet, čini te srećnim i zadovoljnim. I sad, kad uzmeš da budžiš tu sjajnu stvar, dobiješ njen najsvaršeniji apgrejd - umetnost.
Legneš uveče sa mišlju da sutra konačno u svom životu promeniš nešto. Al ne u smislu da počneš da učiš, zarađuješ, praviš dugoročne planove sopstvenih finansijskih tokova, tražiš ženu svog života, koja će ti izroditi decu vaših života i slično. Ne. Legneš sa mišlju kako ćeš od svakodnevnog sedenja satima pored kompa, zevanja u tv, popunjavanja tiketa, češanja čmara, drkanja na azijatkinje koje svršavaju sa tanjiračama međ nogama i slično, napraviti neku toliko dobru grotesku koja se može nazvati umetnošću i koja će te, što je najbitnije, zadovoljiti u potpunosti.
Ustaneš u neko ludo vreme, recimo 7 i 44. Obaviš jutarnju wc rabotu, napraviš neku kereću klopu, skuvaš čaj umesto kafe. Onda razmontiraš komp i skembaš ga u orman. Takođe i tv. Ortacima pošalješ grupni sms i kažeš da danas nećeš s njima da igraš na Barsu i da gađaš nedobitnim tiketima sisatu radnicu. Izvadiš bateriju. Napuniš kadu vodom. Ubaciš bateriju u vodu i staviš ruku. Ne udara, jebiga. Ispišaš se u vodu jer je slana voda bolji provodnik struje. Opet ponavljaš proces. Opet ništa. Nema veze, teraš dalje.
Odeš na neko stovarište građevinskog materijala i kupiš 50 kila peska, neke letve, kanap, i visak. Prospeš onaj pesak u dvorište, lepo ga poravnaš i iznad njega sklepaš Fukoovo klatno. Izbaciš ono metalno govno iz ravnoteže i čekaš. Uzmeš lupu i gledaš da l klatno uvek opisuje trag po istoj putanji il malo odstupa. Jebiga, teško ćeš išta videti, klatno je previše kratko. Za nekih 60-ak metara cirka. Nema veze, teraš dalje. Naravno da znaš da Zemlja vrši rotaciono kretanje. Odeš na tavan i nađeš stari globus. Staviš šešir na glavu i šutiraš ga kao Čaplin u Velikom diktatoru. Pevaš naglas D vrld iz majn, iako znaš da je Geta peder koji se samo spava u dupe i u čmar. I u rektum, dabome.
Tok događaja se nastavlja. Odeš u prodavnicu, kupiš 2 obične plazme. Samelješ ih. Izmeriš dobijenu masu i podeliš sa 300. Izračunaš koeficijent korisnosti mašinice za mlevenje. Izađeš napolje i vikneš "Eureka". Odeš na trafiku i kupiš Eureku. Rešiš belu ukrštenicu, koju si kao mali uvek preskakao jer je preteška. Nastavljaš da dominiraš. Izvadiš cigle iz TA peći, kao i motor. Zaklopiš peć i uzmeš je pod mišku. Šetaš gradom sa pećkom pod pazuhom i očaravaš svet svojom snagom. Vratiš se kući. Legneš na kauč i ispituješ savitljivost sopstvene kičme. Teško ide al nekako si uspeo da lizneš glavić. Probaš spermu. Al ne samo probaš. Pojedeš je bez leba.
Pade i mrak. Sreća pa je vedro pa se setiš magarca iz Laku noć deco i odeš da brojiš zvezde. Svakoj daš neko levo ime, pa kad ih prebrojiš, pokušaš da se setiš koja je koja. Sigurno si u pravu, jer nema dokaza da si pogrešio. Osećaš se neverovatno ispunjeno. Vrneš se u kuću i skuvaš čaj od belog sleza. Da, od onog govneta kojim te majka kljukala kad se kao mali prehladiš. Staviš onu plazmu u njega. Nadrobiš i malo cigle iz TA peći. Izađeš napolje, sedneš u pesak i gurneš onaj pendulum da se klati. Gledaš. Boli te kurac.
Čovek jeste svaštojed, ali pojedini i u tome prednjače nad drugima.
Ima ih više vrsta.
Pomijar flegmatik. Njega boli uvo šta će strpati u usta, samo nek ne umre. U stanju je da živi na paušalnim obrocima od skorele paštete, majoneza i buđavog pekmeza mesecima, odnosno, dok se nekim spletom okolnosti ne pojavi bilo šta drugo u kući. I kad može da bira, ne ume. Nije mu nikakav problem da stavi sarmu i pire krompir u tanjir sa supom.
Opsesivno - kompulzivni pomijar. Ima jednu, dve ključne namirnice koje forsira uz sve živo, stavlja majonez u čorbu, kečap na banana split, cepa lubenicu sa hlebom, eurokrem sa ljutom paprikom i sl. Sve što nije predmet njegove fiksacije treba da ima samo zapreminu, ništa više.
Pomijar ala - jede sve što mu padne šaka i sve trpa u usta odjednom. Zalogaje ribljeg paprikaša natapa sokom od jagode. Opušteno će naseckati parizer i čajnu u pesto đenoveze, pride može i pokoja belolučena paprika, i ako ima od Uskrsa neko kuvano jaje. Kad ne jede, sisa kocku za supu ili cepa crni luk solo. On je od onih što umaču hleb u vodu od salate.
Pomijar gurman. Obožava sve. Ne zna šta bi radije pojeo pa uvek orgija kao na slavi. Sapira želudac špricerom ili koka-kolom ne bi li ga resetovao za nove pohode - jagnjetina sa burekom umesto hleba posle lignji u sečuan sosu, onda jedna sočna komplet lepinja, pa bi valjalo naseckati malo kulena i šunke a onda može jedna kaprićoza. Sve je lepo na svoj način.
Pomijar domaćin. Hrana ga veseli. Ponajviše svinjski nusproizvodi. Krvavice, kavurmice, džigernjače, švargle, škembići, loj, papci, uši, muda, crevca, sve što zaudara na mokraću, govna ili leš mu rasplamsava apetit i donosi radost. Za razliku od većine ljudi, njega demistifikacija ovih namirnica dodatno motiviše.
Piroćanski ad hoc pomijar. Prežderava se o tuđem trošku, za švedskim stolom, na svadbama i sahranama, jede izbezumljeno, kao da mu je poslednji put, ne pita šta je. Pokušava da stvori rezerve, što u vidu zaliha masti, što tako što će napuniti džepove predjelom, šniclama i pečenjem, za poneti. Boli ga duša ako nešto ostane i zavodi ga ideja da se ispovraća pa da krka opet.
Grandioznost, gordost, lepota i nedokučivost. Ti, ja, on i ona. Mi. Sve oko nas i sve u nama. Dubina okeana i beskraj horizonta. Pašteta u konzervi i mamina kuhinja. Trenutak rađanja i momenat smrti. Bljesak supernove i kolaps u crnu rupu. Proton i elektron. Materija i antimaterija. Pogled u prošlost i iščekivanje budućnosti. Život u sadašnjosti. Leptir u stomaku i voda u kolenu. Zbirka erotske poezije. Doživljaj apstraktne umetnosti. Kakofonija i milozvučje. Žestok rif i urlik orijenta. Simbioza, fotosinteza, opstipacija, liposukcija, segregacija, dilatacija, standardna devijacija i oksimoron. Vizuelizacija i auditivnost. Ređanje reči metodom "šta prvo padne na pamet" i uključivanje mozga. Puštanje istog na ispašu. Prve batine i poslednji seks. Odlazak najbližih i suočavanje sa istinom. Besomučno laganje. Egoizam i pomirenje da si takav. Pokušaj prilagođavanja grupi i pucanje kurca za gomilom šljama. Otkrivanje identiteta i sumnja u isti. Sve ispočetka. Ponavljanje tuđih grešaka. Ponavljanje svojih grešaka. Rušenje starih mostova i gradnja novih. Neuspeli abortus i mrtva desna sisa. Veštačko disanje i reanimacija. Udah punim plućima. Lep dan u prirodi. Pomešana osećanja kao kore reform torte i jednolični fil. Dug, dosadan život ili kratki sjaj i blistavo utihnuće.
Kad se zalihe vodonika pretvore u helijum...
Intro pitanje kojim stavljamo tačku na svako dalje uvažavanje sagovornika u komunikaciji. Prekardašilo. Napušavanje u najavi.
- Pu, jebote, koja morončina je opet usrala wc šolju? Pa jeste li čuli za kanapče od vodokotlića i četku? Alo, homo sapiensi u pokušaju, vama govorim? Ko svaki dan ostavlja leonarda u šolji? Kevo!?
- Ma, šta ja, sine, viš da igram oko šporeta ceo dan, ne stižem do wc-a.
- Šveco, onda si ti sigurno. Otkad si se spanđala s onim manekenom, sva si pometena, zaboravljaš i ko ti glavu nosi, a kamoli da pustiš vodu posle kenjanja?
- Ijuuu, kako to pričaš sa mnom, ja sam žensko!
- Ćale, znači ti si?
- ...
- Ćale!!!
- -A?
- Apiš kurac, pitam jesi li ti israo govnurdu od 4 kile i 200 i ostavio ga da se kiseli u klonji.
- :baca semenke na pod i gleda fuzbal: Paaa, jebemliga, nešto sam žurio i...
----------------------------------------------------------------------
- Kolege, kolege, molim za još samo malo pažnje, ovo je jako bitan deo i to na ispitu...često pitam...
- :žamor, graja, podrigivanje, prdenje:
- Kolege, obratite pažnju...a u pičku materinu, pa koji to kreten non stop nešto priča!? Ti, magarče, iz zadnje klupe, aj napolje!
- Ja?
- Da, ti! Vuci guzicu napolje, da ti kevi ne zgruvam matericu, ščuo!?
- Molim? Pa, kako to pričate sa mnom, ovo je fakultet, žaliću se dekanu.
- Ma, ima obojica da te karamo dok ti oči ne iskoče, jebemlitifamilijutvojuseljačkuudupe! Mrš!
--------------------------------------------------------------------
- Ko je od vas idiota stavio definiciju „Ostojić Kaja – blajvi ga do jaja“ u odabrane?
- Ja nisam.
- Nisam.
- Ja jebo, znači nisam.
- I ja jebo.
- Ja karo.
- Ja tref.
... posle 14 sati
- E, mislim da sam ja, baš sam se pitao šta znači ono dugme pored zvezdice i kliknuo.
- Je l ti se tako omakne i svaki put kad svoju definiciju staviš u odabrane, moronu?
- Nemoj da se ljutiš, ja sam novi moderator, još učim.
- Zabole me, nemoj da se ponovi. Još jedna greška i gagovanje.
- Ali...
- Nemoj da bude da nisam rek'o!
Jedno od pitanja koje večito mori sitnu dečurliju i čiji odgovor traže kod obližnjeg odraslog čoveka. Dete uvek mora da zna šta je jače, pa makar akteri te imaginarne tuče bili objekti potpuno nesposobni da u istu stupe.
- Tata, kad bi se potukli tramvaj i Kalemegdan, ko bi pobedio?
Vrhovni vilenjački ratnik, sin Pleksiglasa i najbolji drug Aragorna, sina Gramofona. Rodjen u Legolandu.
Naoružana grupa ljudi koja kroz šumu ide u kafanu.
Onaj koji te osveti kada te ubije neprijateljski nindža klan.
Fraza, u koju treba verovati koliko i u deda mraza.
"Marija Ivanović" je ustala jutros. Sela je u svoj automobil koji su izmislili i napravili muškarci iz metala koji su izlili muškarci od rude koju su iskopali muškarci. Nalila je benzin iz nafte koju su dobili i preradili muškarci i odvezla se putem koji su asfaltirali muškarci. Ušla je u zgradu koju su sagradili muškarci od betona koji su zalili muškarci i cigli koju su sazidali muškarci i greje kotlom koji su napravili muškarci pomoću goriva koje su opet preradili muškarci, popela se liftom koji su montirali muškarci. Upalila je svetlo koje su instalirali muškarci, prelila je vrelom vodom, podgrejanom na gasu koji su dobili muškarci, kafu koju su prevezli avionom muškarci sa plantaže koju obrađuju muškarci. Sela je za kompjuter koji su izmislili muškarci, otvorila je program koji su napisali muškarci, ušla na na internet koji su stvorili muškarci i slovima azbuke koju su napisali muškarci ispisala: "Ja sam nezavisna žena, šta ce meni ti alkoholičari"?
