Dete u disfunkcionalnoj bračnoj zajednici.
Majka: Reci ocu da ti da pare da ideš u prodavnicu.
Dete: Tata, rekla mi mama da mi daš pare za prodavnicu.
Otac: Pitaj majku koliko para treba.
Dete: Mama, pitao te tata koliko para treba.
Majka: Sto dinara.
Dete: Tata, rekla mama da mi daš dvesta dinara.
Kad šest turbo pevaljki u nekoj emisiji petkom popodne kritikuju trenutni sistem vrednosti našeg društva.
To je kao da se iskenjaš, pa smaraš wc šolju što smrdi.
Rečenica koja uvek stiže prekasno da vas spasi davljenja u bujici smora koja potiče iz priče sagovornika. Konkretan razlog prepričavanja nečega što ne može da se prepriča još uvek nije poznat, ali je činjenica da je ono uvek tu i ume da usere potencijalno dobar materijal.
- Jaaooo, brate, znaš kakav sam film sinoć gledao, znači, ne možeš da veruješ, ludilo u pičku materinu, glavni lik je bivši marinac ili tako nešto, al mu se useru nešto u život, neka mafija, psihopate, potpuno sumanuto i onda ga pošalju u džunglu de ga love neki buržuji, kao onaj fazon, lov na čoveka i tako to, ali ovaj baja je prejak, nabavi neku nožekanju i krene da ih ubija jednog po jednog, pršti krv na sve strane, u jednom trenutku i pegla neku ribu, fazon, prso i on sam...
...uzme bazuku i rokne po dvaes ljudi odjednom, a ima i scena de odseče ruku nekom liku, pa ga krene njom da ga udara, znači gledaš i ne možeš da veruješ, pogotovo kad se šiba sa neki nagruvanim likom, tras jedan, tras drugi i tako petnes minuta, jebeš im mater, posle traži nekom liku da skine majicu, bukvalno scena nema vezesvezom, pa uzme nešto da se dernja, a tek da viš scenu de nekog lika otera u kurac, jebeno vrhunski. Mislim, ne može da se objasni, moraš sam da vidiš.
- Vidim, a što mi onda, koji kurac, objašnjavaš?
- Pa ono, gotivan film...
Srpska verzija slamnatih lopti iz kaubojskih filmova koje se kotrljaju pustinjom.
