Moderna verzija hiljadu i jedne noći. Poslodavac davi, a vi budete udavljeni do iznemoglosti.
- Ime? - Đoko. - Prezime? - Kurcagić. - Obrazovanje? - Imam. - Koji stepen? - Fakultet. - Koji fakultet? - Elektrotehnički. - Šta očekujete od posla? - Platu. - Zašto baš kod nas? - Bil Gejts me još nije kontaktirao. A pare za sopstvenu firmu nemam. - Iskustvo? - 15 do sada. - Molim? - Tuđe žene ne diram, odma' da se razumemo. - Mislim na radno iskustvo. - Raznosač pica u piceriji "China" u Jajcu, višegodišnji mlekar u Vlasotincu i šerif u Kanzasu. - Jeste li ikad radili u struci? - Kako da nisam. Menjao sam sijalice po kući, popravljao kompjutere. - Znači razumete se u računare. - Da pretežno u one računare starijih generacija. Proces popravke je kao kod EI Niš televizora. - Kako to? - Fizičkim kontaktom. Poželjno je da bude jak i brz, kao Brus Li što je svojevremeno znao. - Je l' me vi to zafrkavate? - Ne nego vas zajebavam. - Hoćete li biti ozbiljni? - Sve zavisi. - Od čega? - Pitanja. - Pa šta fali ovim do sada? - Kreativnosti. - Dobro. Jeste li vernik? - Ne. Ali mi je debeli Buda mnogo gotivan. - Imate ženu i decu? - Decu imam. Jedno dvadeset komada. Na svakom kontinentu po tri. - A žene? - Dođu i prođu. Drugovi ostaju. - Gde sebe vidite za 5 godina. - Sad je jul? - Da. - Na Havajima. Turistički. - Mislim poslovno. - Znam. - Pa... - U najmanju ruku, kao direktora Majkrosofta. - Ambiciozno, nema šta. - Pa kako drugačije da skupim pare za Havaje? - Živite sami? - Imam cimera. - Vaš odnos? - Pregovaramo na dve nedelje, kad ponestane čistih gaća i čarapa. Mora neko da odnese sve to na pranje. - Često vam je gužva u stanu? - Ne. Samo radnim danima. - Znači, nemate neke uslove za rad kod kuće? - Odakle vam to? - Stalno vam je gužva, pa sam mislio. - Loše ste mislili. - Imate li hobi? - Gledanje u plafon. - Jeste li timski igrač? - Sve zavisi s kim. - Vaš idealan partner. - Crnka, metar sedamdeset, grudi jaka trojka. - Mislim na saradnike. - Ko im jebe mater. - Imate li poroke? - Ne. - Znači ne pijete? Ne pušite. Ne drogirate se. - Pijem. - Redovno? - Kad mi se pije. - Vodite li računa o ishrani? - Naravno. - Pa kako se hranite? Zdravo? - Živo. - Hvala vam što ste došli. Zvaćemo vas. - Oćete kurac. - Molim? - Nećete zvati. - Zašto tako mislite? - Nema teorije da dobijem ovaj posao. - Što to mislite? - Zajebavam vas sve vreme. - Dobili ste posao. - Fala. - Vidimo se sutra u 8. - Valjda nećemo. - Što? - Jeste se pogledali u ogledalo? Doviđenja.
Kad babe u prevozu ustaju jedna drugoj da bi izgledale mlađe.
- Evo izvolite, sedite vi. - Leposava, nemoj se kurčiti, sad si htela da se preturiš u redu za penziju. Sedi tu i namesti malo taj kosmodisk, izgleda se podvrnuo...
Kompleksna pojava ličnog odricanja od seksa sa radodajnim bičarkama, stavljanje učestalog flerta sa ženskom populacijom na stranu i zanemarivanje prohteva vašeg vršnjaka zarad jednog jedinog cilja- koleginica. I to, naravno, ne svaka, nego samo ona kojoj su majka priroda i otac klesar podarili više kvaliteta. Ona je lepuškasta, zgodna, pametna, šarmantna, ponekad i duhovita. Ima to nešto, jebemliga šta, al' ima nešto. Dobro, jes' da ne gleda „Kamiondžije“ i „Crnog Gruju, prvih osam epizoda“, jes' da ne sluša Vasiliju Radojčić, Jordana Nikolića, Snežanu Đurišić i Ipčeta, jes' da prati one globalističke trendove, al' realno, bolju teško mo'š naći. I tako ti sve podrediš tom svom cilju. Na Fejsbuku se uglavnom samo s njom dopisuješ, ideš na ista predavanja na koja ona ide, sediš pored nje na vežbama, idete na kafe, odete do Kalemegdana da prošetate (ili gde već idete). Nikako ne uspete da izađete zajedno, ili uspete jednom, eventualno dvaput, ali to kad se kolegijalno ide na neku žurku. Tvoje misli teku otprilike ovako- Okej, jednom odemo posle kasnog predavanja na vopi, ona se malo usvinji, ja bacim neku foru, odemo kod mene, kresnemo se i sve je okej. Ona je lafica, ona je džek, neće da me tera da je ženim, odnos ostaje isti, pruža mi mogućnost da u svoj fazondžijski vokabular ubacim fore tipa: „Odvalih ja tebe od kurca ono veče“. I posle toga imam zagarantovan seks. Samo joj kažem: „E, nešto sam sjeban, ostavila me devojka (to lažem, odakle mi devojka), umro mi ker, kurac palac, dođi malo do mene. Ona dođe, opet se kresnemo i tako u krug-. I sve bi to bilo lepo i donekle istinito da postoji konzistentnost željenog ponašanja. Dovoljno je da se jednom dogodi nešto neplanirano, složi se par kockica i ti doživiš izliv emocija koje su eskalirale tokom čitavog tog, po tebe iscrpljujućeg procesa. I onda si se jebao u dupe. Afekat uzima kormilo, racionalnost skače u vodu. Sve što u tom trenutku izgovoriš proizvodi orgazmično blažene osećaje koji se šire tvojim telom brže od Juse Bolta. U tom trenutku. Sutra ćeš razmišljati je li bolje da se obesiš, da skočiš s nekog mosta ili da se prebaciš na Braću Karić u Maloj Moštanici.
M: Mogli bismo na neko pivo, nešto, a? Ž: A šta znam, treba ispit da počnem da spremam, nikako da krenem. M: Ajde bre, po jedan vops, posle idi uči. Nemoj da si pička! Ž: Haha, marš! Ajde po jedno. A čekaj, ko ide sve? M: Ma idemo ti i ja, šta im... R: 'de ste, drugari? Kakav se to vops pominje? Ž: Evo mi baš krenuli, ćeš i ti? R: Opa, a vi to sami? Hehe, kolega, kakve to planove kuješ, bistru vodu bi da smutiš, ako me razumeš. Jao, kolega, opasan si! M: Mmm, da. Idemo? Ž: Pa čekaj, Radoš ćeš s nama? R: Pa ono, ja sam uvek za vops, al' ne bih kolezi planove da kvarim. :kez: Ž: Ma kakvi planovi, sve ste ludi! Ajde idemo na po jedno. R: Pa ajde, što se mene tiče, ja sam slobodan. M, u sebi: E, u kurac... ... M: E, skinuo sam onaj film Frenz vit benefic, nego me mrzi da ga gledam sam. Ono, mož' da naletiš, da vidimo o čemu se radi. :uzima Boško Jakovljević gutljaj piva: R: Mene pitaš? Kolega, pa nisam znao da me simpatišeš, hjohjohjo! M: Iz trenutka u trenutak sve više zračiš duhovitošću. Bravo. I nisam tebe pitao. Ž: Haha, pa ne znam, možda da... R: E, kako dobra fora bila na Najngegu, kao onaj trololo hteo nešto da uradi, ali nije uspeo i kaže „Aj tuk en eru in d kni!“ Hahaha, zamisli koja fora! Ž: Ahahaha, da, da. Ima i ona kad kao onaj Gandalf ne da nekom da prođe, al'neko prođe i onda... R i Ž uglas: Baden hi tuk an erou inani! Ahahahahaha! M, u sebi: O, živote lutalico... :uzima drunken Ojriš gutljaj piva: ... Ž: Jao, a da znaš ona fora što je bila, kao Džastin Biber, i kao neka veverica moli da se Biber ostavi na miru! R: Ahahahahahahaha, znači nevera! Ijao, to sam pokupio od brata Pantele! Kol'ko on čovek moćan! Kad je strelac rasan! Ž: Hah, čula sam za to. Nego, šta ti Marko reče za taj film? Da ga gledamo? M: A? Ž: Pa na film mislim, Frends uit benefits. I ja bih ga gledala. M: Eeee, pa hajde, što se mene tiče, ja sam pivo popio, ovo drugo mogu da otkažem, možemo odmah. Konobar! R: Sranje. M: Molim? R: Kažem sranje. Film je sranje neviđeno, gledao ga ja pre neki dan. Džaba gubite vreme. Konobar: Izvolite? Ž: Pa ništa onda, da ga ne gledamo, bolje da posedimo ovde još malo. Donesi meni kafu jednu. R: E, može! Meni frape od kupine. M: Mhm, tako, a? Ništa, meni donesi točeno još jedno i tri kajsije. R: E, pa nećemo mi rakiju. M: KOGA BOLI KURAC ŠTA TI NEĆEŠ! Donesi mi tri kajsije. ... R: Da vam ispričam o čemu se radi u tom filmu. Džastin Timberlejk je kao... M: Izvini sekund samo. :uzima Poći gutljaj piva (pet sekundi, na eks) i tri kajsije zaredom: R: Au, jebote, pa ti nisi noramalan! M: Nastavi. ...Pet minuta kasnije, kad počinje dejstvo... R: Onda Mila Kunilingus, grok grok, skvik, skvik, skviiiiiiii, grok, hrkhrkhrkhrk, SKVIIIII...I tako na kraju se uzmu. Ž: Pa i ne zvuči toliko loše. R: Pa ono, klasika. M: E, drugari, da vam saopštim dve stvari. Vi sad mislite, ovaj se napio, lupa gluposti i to je tačno. ALI, mene za to boli kurac. Prvo tebi, kolega, da kažem par reči. Ti si nisi dostojan jedne moje dlake sa levog muda. Toliko o tebi. A što se tebe tiče, ceo jebeni semestar flertuješ i sad kad smo mogli da se kresnemo uz Timberlejka, pogledaj šta si napravila! Eto ti sad ovaj balvan, pa nek ti on liže pičku! Ako ume... Toliko od mene, pozdrav drage kolege.
pfffšššššš Vrata se otvoriše, a u tom trenutku u autobus uleće 10 penzionera koji ne mogu da stoje u njemu, ali zato trče ka poslednjem mestu poput stampeda koji je pregazio jadnog Mufasu i ostavio Simbu bez oca. Iako su svi bili gimnazijalci tokom oslobadjanja Beograda '44te, sada svaka veza sa prošlošću prestaje da važi. Kada se dodje do Zlatnog trona, osvajač obavezno pogleda u pravcu prozora, tj., što dalje od ostalih spermatozoida koji nisu oplodili jaje. Oni koji osvoje Zlatni tron ostaju na vrhu lanca ishrane do presedanja u sledeći autobus, gde borba opet počinje.
Već 116. put se dodeljuje za manje-više isto dostignuće sa zaključkom da je sve došlo iz pičke materine i da će na kraju sve otići u kurac.
- Sinak, daj otvori još jedno ladno da iznivelišem ove merdevine, kanda mi se malko klate.
- Evo ga, ladno kao leš Vasione... a majstore jes ti čuo da su dali Nobela za pronalazak krioterminacionog modela ekspanzione Vasione?
- Ma mogu oni da pronalaze šta oće, ništa im to ne vredi. Na kraju će sve da ode u kurac krasni... slušaj šta ti kaže Žika-keramika - samo će ovi žuti da prežive.
