Rečenica koja uvek stiže prekasno da vas spasi davljenja u bujici smora koja potiče iz priče sagovornika. Konkretan razlog prepričavanja nečega što ne može da se prepriča još uvek nije poznat, ali je činjenica da je ono uvek tu i ume da usere potencijalno dobar materijal.
- Jaaooo, brate, znaš kakav sam film sinoć gledao, znači, ne možeš da veruješ, ludilo u pičku materinu, glavni lik je bivši marinac ili tako nešto, al mu se useru nešto u život, neka mafija, psihopate, potpuno sumanuto i onda ga pošalju u džunglu de ga love neki buržuji, kao onaj fazon, lov na čoveka i tako to, ali ovaj baja je prejak, nabavi neku nožekanju i krene da ih ubija jednog po jednog, pršti krv na sve strane, u jednom trenutku i pegla neku ribu, fazon, prso i on sam...
...uzme bazuku i rokne po dvaes ljudi odjednom, a ima i scena de odseče ruku nekom liku, pa ga krene njom da ga udara, znači gledaš i ne možeš da veruješ, pogotovo kad se šiba sa neki nagruvanim likom, tras jedan, tras drugi i tako petnes minuta, jebeš im mater, posle traži nekom liku da skine majicu, bukvalno scena nema vezesvezom, pa uzme nešto da se dernja, a tek da viš scenu de nekog lika otera u kurac, jebeno vrhunski. Mislim, ne može da se objasni, moraš sam da vidiš.
- Vidim, a što mi onda, koji kurac, objašnjavaš?
- Pa ono, gotivan film...
