Trš koji neodoljivo podseća na rad
četvorotaktnog motora sa unutrašnjim sagorevanjem.
1. Usisavanje vazduha širenjem nogu.
2. Kompresija vazduha klipom (močugom).
3. Eksplozija (vaginalni prdež)
4. Vraćanje klipa u početni položaj i ponovni usis vazduha.
- Daj da menjamo pozu, zvučimo k'o komšijin dizelaš na leru.
- Ma jok, pojačaj dnevnik samo.
Način ponašanja prosečnog Srbina u prisustvu sveštenog lica.
Pčeline tegle za med. Sam med. Pet minuta.
Gde je više ovaj bus?!
Saće...
Izraz koji označava koliko dobro izgleda dečko koga si upravo videla. Zenski izraz koji je ekvivalentan gomili odvratnih muških izraza kad vide dobru ribu na ulici. Metaforično izražava ono što se ženi dešava, a jednako je muškoj erekciji.
Jelena: Ej, vidi onog tamo lika. Koooolikooo je dobar.
Tamara: Uuuu, kreće suza niz butinu...
Dečko koji je više od običnog Šmekera.
On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u.
Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić.
On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.
Bitno se razlikuje od fudbalera!!!
Sujeverje po kojem se “valja” beba vređati, pa se onda pljuvanjem “pu, pu, pu” te reči poništavaju. Ovo naravno, nije istina već je to navikavanje bebe na sve ono što je u budučnosti čeka.
-Ih, kakva si ružna i blesava, nikakva si, pu, pu, pu…
Nakon 15 godina:
-E rugobo jedna, ne ličiš ni na šta, gusko glupa, pu, mamu ti jebem.
Kada joj prebacuješ nogu sa jedne na drugu stranu (trseći je dok leži na leđima), moraš da oceniš koliko su joj noge duge, i koliko je potrebno da pomeriš glavu u nazad, ili da joj dodatno saviješ nogu ukoliko je držiš rukom, kako bi ista nesmetano prošla ispred tvog nosa, i omogućila da nastaviš opštenje u sledećoj pozi. Jednostavno, da eskiviraš trševni haj-kik.
Ako do sada nisi skapirao da ima noge k'o Stem Stejsi, ili jednostavno ceniš razdaljinu k'o Taibi dok je bio u Junajtidu, mlatnuće te u slepočnicu u stilu Mirka Filipovića u meču protiv Rikija Nikolsona, a rezultat je kesa leda, brojanje zvezda, i koji orgazam manje.
- Okreni se, malo sa satrane sad, ček...
!! (BAM) !!
- Srki? Srki?!
- Aaa....
- Izvini, joj... imam baš duge noge. Hihi... uh, baš sam te...
- Ma ne ja sam... haj' trkni po led iz friza, nešto mi... mutno mi nešto...
Već decenijama, najbolja navijačka grupa na ovim prostorima, velikim slovima piše svoju istoriju, i iz godine u godinu, na najbolji mogući način reprezentuje naš klub Partizan, zemlju i narod.
"Najbolji tim, to svako zna, najbolje igra Partizan.
U svakom gradu ovoga sveta, on neće nikada ostati sam ..."
Epitet najvernije navijačke armije na svetu dobijen je posle meča sa Hajdukom 1976. godine (1:6). Tog dana na stadionu JNA vidjeno je do tada nešto nezabeleženo. Iako poraženi i to katastrofalno Grobari su smogli snage da ostanu veliki i u porazu. Navijanje nije prestajalo ni jednog trenutka, pesme su se smenjivale jedna za drugom, a kada je Partizan postigao jedini pogodak, Kop se pretvorio u vulkansko grotlo. Na kraju meča igrači Partizana su ispraćeni sa terena ovacijama i pesmom.
Kako je to izgledalo najbolje mogu da ilustruju sledeći stihovi pesnika Dušana Sredića:
" Proleće '76.
Partizan-Hajduk, meč odluke.
Jug nikada nije bio lepši...
Počinje.
Prvi promašaj... Drugi...
Promašaji koji obećavaju.
Ali, ne!
Gosti vode !!!
Pala je prva bomba na uzavrelu navijačku dušu.
Zatim druga ... Pa treća...
Nek' odlaze. Gde!?
Zar se tako voli Partizan?
A onda - pesma!
Iz promuklih grla, nikada lepše, nikada jasnije.
Čuva pesma crno-bele.
Čuva pesma navijačku dušu.
Sledeće tri bombe samo skliznuše sa nje.
U zaborav.
Gool!!! Gool!!! Jug slavi. Hoćemo drugi, hoćemo drugi.
Kraj.
Na semaforu 1:6
Aplauz!?
Da, to je aplauz pobednički.
Sa Juga, Partizanovog Juga.
Da se vidi, čuje i pamti... "
Šega na račun konjine od 20 i kusur godina, koji konstantno muva i ulazi u čeljad iz generacija začetih posle rata '91...
X:"Bratić, što sam navatao neku klinkicu sinoć, pazi ne bi joj dao 17 godina nikada, znaš kako izgleda mala, avion!"
Y:"Ozbiljno!? Imam ja brate igricu iz '95 kući, možemo da ih upoznamo, sličnih su godina, možda padne neko držanje za ruke...Pička ti materina, samo čekam kad ćeš u vrtiće da kreneš da zalaziš!"
Portabl klozet, nešto kao laptop u svetu računara.
Muška osveta za zalutalu crvenu čarapu u belom vešu.
Berserkeri su bili vikinška elitna jedinica koja se pred borbu napijala i drogirala sve dok ne pomisle da su postali životinje (uglavnom medvedi i vukovi), onda su skidali ogrtače, cepali odeću i bez ikakvog straha kretali u napad i bilo ih je skoro nemoguće zaustaviti jer nisu obraćali pažnju na povrede. U bersekerskom transu po nekad nisu razlikovali svoje vojnike od protivnika pa su ih se i prijatelji plašili.
U jedanaestom veku Jarl Eiríkr Hákonarson je pokušao da zatre seme berserkrima, ali nije uspeo. Postoje stvari koje je nemoguće uništiti, stvari koje su previše jake da bi ih smrt zaustavila, berserkeri nikad nisu istrebljeni, samo su se malo izmenili i prilagodili. Posle deset vekova ta mala izmena je postala ogromna.
Današnji berserkeri su ljudi koji se pred muvanje osoba suprotnog pola napijaju i drogiraju sve dok ne pomisle da su postali šmekeri (obično Šon Koneri ili Željko Samardžić), onda skinu jaknu, otkopčaju dugmiće košulje i bez ikakvog straha krenu u napad, skoro je nemoguće otkačiti se od njih jer ne obraćaju pažnju na odbijanje. U berserkerskom transu po nekad ne primećuju da je cura koju muvaju devojka njihovog najboljeg druga pa ih se i prijatelji plaše.
