Kad namažeš hleb sa obe strane tako da parče ne zna na koju stranu da padne.
Rečnik / autori
OR
Ortodoxan
na Vukajliji od april 2011.viđen 8. dec 2011.
8 definicija0 odabranih75 poena
Kod Srba se koristi umesto reci nista ili nisam
-Kolega jeste li dobili danas platu?
-Dobio sam muda Marjanova
Svako je imao bar jednog. Ili ako nije tek će ga imati.
Primer 1: Petroviću ti stalno tražiš dlaku u jajetu. Nemoj tako, mogu jaja nekad da budu i dlakava.
Primer 2: Kolega izvadite ga na sto (telefon) da moze koleginica da ga vidi.
Automobil (valjda je automobil) poznatiji kao Volga, koji je do raspada SSSR za Ruse predstavljao simbol raskoši, luksuza, prestiža, uspeha i blagostanja. Dobio je naziv ruski mercedes najviše zbog toga što je bio zvanično vozilo ruske vlade, na zadnjim sedištima Volgi pičke su guzičili svi ruski predsednici, uključujući i Putina. Jedini odgovarajući, od koga se ne možeš postideti, poklon, prvom čoveku koji je odleteo u kosmos je mogla da bude samo Volga, tako je i bilo, parkirana lepotica je čekala u dvorištu, Jurija Gagarina koji je kada ju je video izjavio - Samo da obrnem jedan krug i mogu slobodno da umrem.
Inače u Rusiji Volgu još i zovu strejt mercedes, jer za konstruktore Volge aerodinamika je gej osobina, utvrdili su da vetar uvek duva Volgi u leđa zato što nema muda da joj pruža otpor. Vozeći ovo borbeno vozilo, mlađu sestru kamaza, vozač dobija želju da njime uleti u srce Staljingrada.
U ruskom PES-u stamina igraca je izražena u volgama.
Tipovi koji svoje slobodno vreme provode u igraonici. Postoje oni koji tamo idu retko, povremeno i oni koji se odande ne vade. Igraju najrazličitije stvari, pa bi bilo poželjno razmotriti neke od najčešćih slučajeva.
1) PES-ovci---to je društvo od najčešće četvoro ljudi, koje je fudbal na SONY-ju zavolelo još u detinjstvu, i dan danas ga igraju i nadmeću se ko je bolji. Oni su od onih koji dolaze povremeno
2) Counter-aši---igrica Counter strike 1.6. popularna je isto kao i kada se pojavila. Ljudi su joj i dalje verni, pravilo oko starosnih grupa ne postoji, najčešće dolaze u masama u igraonicu, jer svako ima svoj klan. Česti posetioci.
3) WOW-ovci---kompletni no liferi što bi se reklo. Svaki trenutak svog slobodnog vremena provode u igraonicu neprestano klikćući mišem kako bi što brže nabudžili svog heroja. Neretko je i da Novu godinu provedu uz Warcraft, koje pivce, koka-kolicu, i sve je super. Ukoliko je neki važan quest u pitanju, neće ustati dok se situacija ne smiri sve i da dobiju sedmicu na lotou. Retko viđaju svetlost dana.
4) Virtua-tenis-ovci---najpogođeniji srpskom teniskom manijom oko Novaka Đokovića, ne mogu da se odvoje oko svog heroja ni kada igraju SONY. Dolaze po dvoje, eventualno četvoro, i vode najžučnije rasprave oko toga ko će kog igrača izabrati.
5) Trkači---ovo su ljudi koji su u nemanju pametnijeg posla slučajno svratili u igraonicu. Igraju trke poput Colin Mcrae, Toca race driver ili ako su sami NFS, retko duže od sat vremena. Gade se WOW-ovaca i PES-ovaca koji euforično urlaju po igraonici.
6) Fejsbuk-ovci-tipovi koji su tu došli jer nemaju internet kod kuće, bilo trenutno, bilo stalno. Kako je na nešto najlakše navući se kad ti nije toliko dostupno, neprestano dolaze i lajkuju komentare i slike.
7) Icy tower-aši---Veoma retka pojava, ali viđa se. Kada je neko toliko iznerviran porazom u svojoj omiljenoj igrici (najčešće WOW-ovci), besno odustaju i iz inata igraju najsmešniju igricu koju je ikad iko smislio, kako drugi ne bi pomislili da se nervira što je izgubio.
8) Klinci---zapravo i nisu igraoničari, ali se svakako dole mogu videti. To su deca iz kraja za koju roditelji i nemaju baš mnogo vremena. S obzirom da su mali, ne dobijaju baš mnogo para, pa kad ih potroše dolaze u igraonicu i gledaju i dive se kako drugi ljudi igraju. Lako isprovociraju igrače svojim "savetima".
Grupa pravila ponašanja u ovoj vaspitno - obrazovnoj ustanovi. Prenose se usmenim predanjem, sa koljena na koljeno. Najbolji uvid u njih stiče se iskustvom. Najbolji tutori - kafanski inventar.
Stiže drugi prvijenac, jedna prazna čašica stoji na stolu. Konobar porudžbinu postavlja na sto i poseže za prazno čašicom.
- Ne, ne, sine.
Gost presipa sadržaj nove čašice u staru.
- Žene i čaše, ne valja mijenjati.
Točeno pivo, bokal i dvije čaše. Sredina razgovora, sredina ispijene čaše. Jedan kreće da dopunjava.
- Ahahah, čekaj da ispijem, polako...
- Ma ljepše kad je puna čaša kume, da te podsjeća da je načneš.
- Kume, zapamti: čašu nikad ne dopunjavaj i ženu nikad ne dojebavaj! Sačekaj da ispijem.
Postoji i par onih za koje se smatra da smo rođeni sa njima. Nazdravljanje, 'cukanje' čaša mora biti praćeno gledanjem u oči pa da mu jebeš mater. Ako svi piju, piješ i ti. Ako si umoran od posla, ako raniš sjutra, ili ako ti se jednostavno ne pije, nisi trebao ni da dolaziš. Ako si okasnio, a društvo je već u modu bratimljenja i kumovanja, uzimaš prečicu u vidu vinjaka ili rakije. Kada piješ za nečiju dušu, u redu je da prvo prospeš par kapi po podu, trpi to kafana. Ako ima žive muzike, nemoj da si sisa da naručuješ pjesmu bez da častiš muzikante. Pevaljkama poseban tretman. Papirnjača u grudnjak i štip ili blagi ujed za dupe. Ako si gadljiv, nisi dovoljno pijan, peder si, ili jednostavno nisi za kafanu... Gazdi naruči turu. Gazda, ako je pravi, ima da vrati. I zapamti, glasan si onoliko, koliko imaš para.
Sama pomisao na ovu vrstu higijene izaziva jezu duž kičme i nelagodu pri prisećanju na najveće traume odrastanja većine mladunaca. Trenutak kada tvoje mlađano i nejako telo, nesposobno da se odupre babinom čvrstom, ali punom ljubavi, zagrljaju, trenutak je jedne od najvećih noćnih mora iz naših detinjstava.
Zbrčkana starica te je već prisno privukla sebi, otvara usta dok diskretno pruža jezik, poteže palac svoje rapave ruke, natapa ga izlučevinom iz svoje usne duplje i uperuje ga u pravcu tvog lica na kome je primetila garež/zemlju/trag od olovke...
Istog momenta shvataš da ćeš biti indirektno olizan em overen tuđom pljuvačkom, makar to bila tvoja najbliža krv. Tvoji pokušaji da se istrgneš iz zagrljajnog ropca svode se na zaludno koprcanje, čiji će intenzitet biti direktno proporcionalan babinoj volji da od tebe napravi čistunca! Dok polagano osećaš vlagu na svojim obrazima uz energično trljanje, oči su ti već odavno zatvorene a grimase gađenja koje praviš kao da i ne dotiču zaposlenu starinu. Kapitulirao si i tako slomljen i zgrožen nemaš potrebu da izustiš više ijednu reč negodovanja. Ali, sad si barem čist. Pobeda! Higijena pola zdravlja!
On je umetnik. Slika!
A šta slika? Pa, cveće izbliza. Rosnu travu, šiparice, nebo i staru Vujadinovu kolibu!
U prvom planu je cveće, a ostatak je zamućen, jer, jelte, on ima oko.
Slika mlađane deve u lokalnoj šupi, u travi, ispred zavese, na zmijskom kamenjaru.
Za razliku od fotografa amatera, on je navalentan, ekstrovertan, ima oko za nebo duboko.
On, ustvari, i ne slika... On radi fotošuting, zakazuje fotosešn uzavrelim dojkarama.
A zašto slika? Pa, zato što je umetnik!
- Ćaaaos, Brendone... Ti beše fotograf, zar nee?
- Da, ja sam čistač cipela pomoćnog fotografa u photo studiju Mrkalj.
- Lepo, divan si, šta uglavnom radiš?
- Paaa, slikam guzne poluprofile devojaka na fejsbuku. Daaaa... Jutros sam uslikao cvet. Cvet je u prvom planu, a iza je sve zamućeno.
- Divno, volim takve fotke... Te sa izoštrenim cvetom i pčelom na njemu! Želela bih da uradim jedan PHOTOSHOOTING slobodnijeg sadržaja... Oću da te angažujem!
- Naravno, mogli bismo na livadi, ti sa cvetom u kosi u prvom planu, a iza je sve zamućeno. Daaaaa...
- Pa, nisam to pla...
- Ili ti držiš cvet u ruci, što je u prvom planu, a sve iza je zamućeno... TO, to bi bila umetnost...
Vozilo u kom je koncetracija debila gušća nego u vozilu medicinske ustanove "Laza Lazarević". Normalni putnici na jednoj stanici dobiju krcat autobus saputnika od kojih se većina ponaša kao da im je hirurškim putem odstranjena trećina mozga. Srećni zbog pobede, imaju potrebu da pretvore vozilo javnog prevoza u pokretnu tribinu.
Rulja upada u autobus i odmah počinju navijačke pesme. Debeli pubertetlija daje ritam skandiranju udaranjem u prozor ili u ono staklo kod srednjih vrata. Žene koje tu sede uzdišu i prevrću očima u znak negodovanja, jer ništa drugo ne mogu da učine. Muškarci gledaju svoja posla ili se osmehuju na idiotska skandiranja (umeju da budu smešna).
Nakon par navijačkih, kreće: "Naš-je-vo-zač pravi Šumaher, pravi Šumaher, pravi Šumaher... I da-bog-da-se svi prevrnuli, svi prevrnuli, svi prevrnuli..."
Autobus zatim staje na stanicu, na kojoj su dve devojke.
- BACI SISU DA SE IGRAMOOO, IGRAMOOO, IGRAMOOOOO...
U slučaju da nisu u pitanju praznoglave kokoške koje bi se oduševile ovakvom vrstom serenade, devojke jednostavno iskuliraju. Odgovor je naravno spreman: "Zato što ste nafurane, zato ste i same, zato ste i same, zato ste i same..."
Prolazak pored Očne kuće "Tadić" pokreće politička pitanja: "Spasi Srbiju i ubij seee, Tadićuuu Boriseeee..."
Na Slaviji se prazni autobus, tako da od pobesnele gomile ostaju samo tri musketara. Konačno je zavladala tišina. Čuje se tek poneki tihi razgovor.
Musketar 1 (glasno): Pusti ga, zove ga riba, mora da se javi papuča hahahahaha!
Musketar 2 (prvom, još glasnije): Alo bre seljaku, kako to sediš, nije ti ovo Miljakovac mentolčino! (spazio saobraćajce, ustaje, gura glavu kroz prozor) AVAVAVAV AUUUU VAV AV...
