Tačna dužina splovila u forumaša. Najpre, jasno je da rasni srpski pastuv mora duđe u treću deseticu na lenjiru - dakle preko 20. E sad, 21 deluje nekako jedva, nategnuto. Od 23 pa nadalje je već preterivanje i može neko, daleko bilo, da posumnja u verodostojnost. Zato svi forumaši puštaju da im raste tačno do 22 santima, ljubi ih majka.
Neki čet: On: 22... nisu godine hehe Ona: Sa glavićem? On: Pa... Ona: A sigurno možeš da ga obmotaš oko butine i onim što pretekne da se opičiš po čelenki da pokažeš kako si jak? On: Nisam siguran da razumem... Ona: Hoću da kažem da lažeš kao pas, mene je pojebalo pola FK Radničkog iz Niša, a toliki palamar sam videla samo na filmu. Aj izloguj se i ne smaraj više.
Niko ne zna kako on izgleda. Niko ga nikada nije video. Znamo samo da je fudbaler, a insajder je nedavno dobio informaciju da igra za Fjorentinu. Čak i da je to istina(vlasti nisu proverile ovu informaciju), niko živi pod kapom nebeskom ne zna da navede nijednu utakmicu na kojoj je on igrao. Iako ponekad njegovo ime izađe u novinama, to je uvek samo ime, nikada slika ili nešto više. Iako je večiti kandidat za reprezentaciju, za nju nikada neće igrati jer se time obesmišljava njegovo postojanje.
On nije Fejsa, koji je neprimetan i kad igra. On nije Bambi, koji je itekako primetan i kojem psujemo mater ćopavu svaki put kad šutne. On je Nikola Gulan, koji vreba iz senke i pije čaj, ili šta već radi. On je onaj lik iz krimića koji se pojavljuje samo u priči drugih likova i za kojeg si apsolutno siguran da stoji iza svega što se dešava u filmu. Ali to nećeš saznati kad odgledaš film, jer on uvek ostaje u lakoj izmaglici tajnovitosti.
Večita pretnja za reprezentativce na svakoj poziciji, pošto niko ne zna na kojoj on tačno poziciji igra. Ne d'o Bog da ne slušaš šta ti selektor kaže, inače će odma da zove Nikolu Gulana. Legenda kaže da je jednom i pokušao, ali da je igrač već na kolenima molio za milost, pa nije bilo potrebe da se kaže da uopšte nema njegov broj u imeniku.
Zapravo, sva je prilika da on uopšte ni ne postoji, već da je izmišljen radi boljeg funkcionisanja sistema.
Ne, neću da pljujem juga. Dosta bre više, bemmumater. Red je da se kaže i neka lepa reč.
Dobro, možda nije najbolje napravljen. I od kad je napravljen, nije bilo poboljšanja. I možda ga mnogi sa pravom nazivaju kantom,cimentom... I možda mu grejači na zadnjem staklu stvarno služi da ti se ruke ne zalede dok guraš zimi. A ni leti neće da upali svaki put iz prve. I od opreme ima samo rezervni točak. I možda ljudi koji voze juga stvarno idu u raj jer su pakao već prošli...
Ali...
Jedina stvar za koju sam sto posto siguran je da jugo stvarno ima dušu. Jer, svaki jugić je priča za sebe. Ima nešto svoje, nešto posebno. Ima caku pri paljenju. Ima luft u volanu. Ima loš menjač. Ima dobar menjač. Ima menjač. Ima ručnu. Ima neki poseban detalj koji ga čini baš takvim: posebnim. I svi vozači ga pljuju dok ga voze, a onda, kad ode, gledaju ga sa bolom u duši. I sve to zbog toga što i on ima dušu. Jer duše uvek nadju način da se vežu jedna za drugu.
Moj jugiša je rodjen iste godine kad i ja, 1990-te. Četres'petica, crvene boje. Keva ga kupila kao polovnog nekih godinu dana pre nego što sam dobio dozvolu. U vreme kada sam ga ja vozio, maksimalna brzina mu je bila 80. Nizbrdo. Ručnu nije imao, ali je zato imao luft u volanu od pola kruga. Prednji levi far mu je ispadao pri naglom kočenju, tako da sam na semaforima stalno istrčavao da ga vratim, pre nego što krenem dalje. Prilikom ubacivanja u treću je ispuštao zvuk zbog kog su se svi ljudi okretali na ulici.
Jednom prilikom sam sa njim umalo ušao u Gružansko jezero. Iz Stragara, za vreme neke velike kiše, vratio me je kući sa jednim brisačem. Na vozačevoj strani. Koji je iskakao sa šoferke na svakih 10-ak minuta, pa sam, po onom kijametu morao da istrčavam da ga namestim. Jednom sam kroz Glavnu ulicu provezao 7 riba na zadnjem sedistu. Legao bio jadnik do crne zemlje. Jedva je išao. U Guču sam sa njim, pod policijskom pratnjom ušao u sam centar. K'o gospodin čovek.
Pre dve godine sam kupio drugi auto. Keva ga još uvek vozi.
Danas, kada prodjem pored njega, kroz glavu mi prolaze slike svih zezanja i putovanja. A količina osmeha i sećanja nadoknadjuje sve njegove nedostatke.
Nikad me nigde nije ostavio. On nije bio auto. Taj Jugiša mi je bio drug.
Bezuslovna, neuzvraćena i potpuno nezaslužena. Kao ljubav roditelja prema detetu kretenu, ili ljubav naivnog muškarca prema ženi koja ga je sto puta prevarila i izdala.
-Je si gledo finale u vaterpolu, kako smo im jebali kevu!? -Pa nisam, ne pratim to... Mislim, svaka čast momcima, al jebiga kad me ne interesuje vaterpolo... -A Đoković prvi na svetu! -Ma jebo te Doković, pun mi je kurac tog Đokovića! -A jel si čuo da Duda Ivković ostaje selektor, imaćemo sad ekstra šanse da opet uradimo nešto!? -A, basket, čuo sam, pa dobro, šta ja znam... Nego kad mi igramo sa Farskim ostrvima, trebaju nam ti bodovi ko leba?!
Uglavnom: Oni koji se zgražavaju na samu pomisao da sednu u park sa vama i popiju pivo, jer, to je tako nepristojno, ''šta će ljudi da pomisle''. A najradije bi popili i pivo i sve što im padne pod ruku. Oni koji su iznad toga da sednu u kafić sa nekim ko je završio trogodišnju srednju i sada je automehaničar, pa su mu ruke crne. To je tako nepristojno. A taj automehaničar em što će bolje da prođe u životu, em što ima više u dupetu nego oni u glavi, potpisujem. Ne daj Bože da sednu u kafanu. Oni što te pogledaju popreko ako izlaziš iz kuće posle 21h. ''Šta će ljudi da pomisle'' Oni što se zgražavaju navijača koji uđu u autobus posle utakmice i pevaju neku pesmu za sebe, ne uznemiravajući nikoga. Kakva nevaspitana omladina, nije ih sramota! ''Šta će ljudi da pomisle''.
A nikad vam nije palo na pamet da se malo opustite, pogledate život iz nekog drugog ugla, iza tuđih očiju? Neee, pa šta će ljudi da pomisle?!
Upozoravajuće pitanje računovođe upućeno šeiku koji svakim danom troši sve više milijardi na kamile, kurve i kupovinu fudbalskih timova.
- Izvinite šeiče što vas ovo pitam, ali da li ste vi jebeno normalni? - Čkode, koji ti je kurac? - Želite li da postanete milioner? - E nećeš mene videti kako prosim po naftnim bušotinama. - Ne serite. Ako i dalje budete trošili ovim tempom, sledeće godine u ovo doba bićete milioneri. Ni pišljivu Barsu nećete moći kupiti.
Biti dete je potpuno isto kao i biti pijan - motorika ti u kurcu, pričaš gluposti, ne shvataš najosnovnije stvari i potpuno si nerazuman, tripuješ da si mnogo jači nego što jesi, smaraš ljude oko sebe, vileniš i na kraju samo zaspiš.
