Došao si u Beograd da studiraš. Iako si gradsko dete, za tebe je Beograd potpuna nepoznanica. Važno je da znaš par caka kako bi preživeo, među kojima je i ona kako se obući, odnosno koju boju dukserice ili košulje izabrati, da te zli ljudi ne bi napastvovali.
Nikad nemoj nositi ove boje:
1. Crvenu - Navijači Rada i Partizana će misliti da si Zvezdaš, a to ne može da bude dobro po tebe.
2. Crnu - Navijači Rada i Zvezde će misliti da si Partizanovac, a to ne može da bude dobro po tebe.
3. Plavu - Navijači Zvezde i Partizana će misliti da si Radovac, a to ne može da bude dobro po tebe.
4. Zelenu - Navijači Rada, Partizana i Zvezde će misliti da si musliman, a to ne može da bude dobro po tebe.
5. Roze, žutu i ostale drečave boje - Navijači Rada, Partizana i Zvezde će misliti da si gej, a to ne može da bude dobro po tebe.
6. Belu - Po njoj se brzo nahvata prljavština od beogradskog vazduha, pa može da počne da liči na duksericu pod brojem 2, a to ne može da bude dobro po tebe.
............
Zaključak: Vrati se iz Beograda. Bolje da radiš neki bedan posao sa srednjom školom, nego da provodiš dane na VMA, ionako imaju lošu hranu, a to ne može da bude dobro po tebe.
Oni stvorovi koji od predmeta koji bi trebao da bude opuštajući naprave bauk. Sebe porede sa doktorima nauke fizičke hemije,a isto tako cene i svoj predmet. Imaju razne bespotrebne zahteve kojima žele da potvrde važnost svog predmeta. Omiljen hobi im je vređanje dece koja ne mogu da izvedu sve njihove zahteve,a ne zaostaju ni u kvarenju proseka potencijalnim genijima. Njihov čas više liči na pripremu za Olimpijske igre,a ni oni sami ne umeju da izvedu i pokažu sve što traže. Strašniji od matematičara,istoričara i nastavnika stranih jezika,a sve iz čiste ljubomore prema pametnijim kolegama čiji će predmet deci nekad i zatrebati u životu,za razliku od koluta u napred iz raskoračnog stava.
Nastavnik: Zašto ulaziš u čizmama u salu ako ne radiš? Kako smeš da gaziš svojim čizmama ovaj sveti hram? Upisaću te! Učenik(u sebi naravno): Ma neću više nikad ni da dođem na ovaj nazovi čas.
N: Kako ne znaš da se prevrneš unazad na gredi? To može svako. U: Ne znam jer mi niste objasnili i demonstrirali. N: Ma to mora odmah da se zna! Čim se rodiš! Ali ajde pokazaću vam danas! Posle pola sata iznose nastavnika na nosilima jer je polomio svaku koščicu u telu pokušavajući da uradi vežbu.
N: Da li ti smeš na matematici da pričaš? E,pa ne smeš ni na fizičkom!
Nastavnici likovnog su po pravilu zaneseni, umišljeni umetnici, oblače se ''avangardno'' ( bar je takav bio slučaj u mojoj školi gde je nastavnica imala pončo ili ti po srpski ćebe ogrnuto preko sebe ), koji se tripuju kako je njihova misija da u beskrajnoj masi osnovaca pronađu nekog novog Modelijanija, Goju, Rembranta. Zbog toga, jadan mali osnovac koji likovno doživljava kao neobavezno crtuckanje upada u kandže neostvarenih ambicija nastavnika. Preko vodenih boja, kolaž papira, oho lepka, tuša, voštanih boja, senčenja, ti mali mučenici pod budnim okom svog mentora stvaraju hrpu kojekakvih škrabotina...
5.razred čas likovnog u toku:tema - masa naroda, masovna scena, treba izmisliti kontekst
Nastavnica: da vidim Miloše šta si nacrtao, šta je ovo Jadno dete: pa to su ljudi koji idu na utakmicu Nastavnica: jao Miloše pa bar sam od tebe očekivala bolje, mislila sam da ti razumeš energiju mase, gde oni gledaju, šta rade, fali im živosti, razumeš, ovde ( uzima temperu cedi na pola papira i mulja četkicom ) treba više fluida, interakcija, pobogu kao da su krenuli na sahranu.
Već decenijama, najbolja navijačka grupa na ovim prostorima, velikim slovima piše svoju istoriju, i iz godine u godinu, na najbolji mogući način reprezentuje naš klub Partizan, zemlju i narod.
"Najbolji tim, to svako zna, najbolje igra Partizan. U svakom gradu ovoga sveta, on neće nikada ostati sam ..."
Epitet najvernije navijačke armije na svetu dobijen je posle meča sa Hajdukom 1976. godine (1:6). Tog dana na stadionu JNA vidjeno je do tada nešto nezabeleženo. Iako poraženi i to katastrofalno Grobari su smogli snage da ostanu veliki i u porazu. Navijanje nije prestajalo ni jednog trenutka, pesme su se smenjivale jedna za drugom, a kada je Partizan postigao jedini pogodak, Kop se pretvorio u vulkansko grotlo. Na kraju meča igrači Partizana su ispraćeni sa terena ovacijama i pesmom. Kako je to izgledalo najbolje mogu da ilustruju sledeći stihovi pesnika Dušana Sredića: " Proleće '76. Partizan-Hajduk, meč odluke. Jug nikada nije bio lepši... Počinje. Prvi promašaj... Drugi... Promašaji koji obećavaju. Ali, ne! Gosti vode !!! Pala je prva bomba na uzavrelu navijačku dušu. Zatim druga ... Pa treća... Nek' odlaze. Gde!? Zar se tako voli Partizan? A onda - pesma! Iz promuklih grla, nikada lepše, nikada jasnije. Čuva pesma crno-bele. Čuva pesma navijačku dušu. Sledeće tri bombe samo skliznuše sa nje. U zaborav. Gool!!! Gool!!! Jug slavi. Hoćemo drugi, hoćemo drugi. Kraj. Na semaforu 1:6 Aplauz!? Da, to je aplauz pobednički. Sa Juga, Partizanovog Juga. Da se vidi, čuje i pamti... "
Najlepši i najčistiji grad Srbije. Srpska Atina. Prestonica srpske kulture. Grad s najlepšim devojkama koje se mahom lože na Beograđane nadajući se da se preseliti u isti, za razliku od tih istih Beograđana koji grabe svaku priliku za odu u Novi Sad i smuvaju koju Novosađanku. Međutim, treba obratiti pažnju na povratak iz Novoga Sada, naročito na izlazu iz NS, jer je autoput u lošem stanju pa svi beže i krajnju, pomoćnu traku.
Elem, u Novome Sadu, tom čudesnom gradu živi mnogo pametnih ljudi. U njemu nema trke i frke. Sve teče normalnim tokom, i reko bi se da ljudi nisu mnogo opterećeni nebitnim stvarima.
Primećen je rezervisan stav vozača Novosađana prema vozačima s BG registracijama hvatajući svaku priliku da ih preteknu kako bi se pokazali da oni vladaju ,,svojim terenom". Ipak, BG drajveri nemaju toliko problema s uzbridaca i nizbrdicama, za razliku od Ravničar bojsa.
Novi Sad je svakako grad koji je najlepši za život u Srbiji. Taman po meri, reko bi se...
Kao što su pravi karipski pirati imali svoje zlatno doba krajem XVII veka, tako su i srpski pirati imali zlatno doba krajem XX, u periodu poznatom i kao „ispred SKC-a".
I dok „zlatno“ u dobu Crnobradog potiče od silnog blaga zveknutog od mučenih Inka i Acteka, za SKC je zlatna bila boja diskova koji su se u stotinama hiljada rojili po kutijama i štandovima od raskrsnice do ulaza u parkić. Kao jedini razuman izbor za sve Beograđane željne muzike tokom buđavih devedesetih, te stoga prećutno tolerisan od strane snaga reda i mira, SKC je u doba pre neta i MPtrojki bio naizgled nepresušan izvor svakolikih žanrova i tipova izvođača, od Džeja pa do Napalm Deatha.
U delovanju ove beogradske Tortuge jasno se mogu izdvojiti dva perioda: prvi, duži, kada friteze za diskove nije mogao da ima baš svaki mulac pa su dominirali uvozni pirati, pre svega „bugari“, a onda sve masovnije i „kinezi“; i drugi, koji se protegao i u XXI vek, kada je zahvaljujući ranom netu počelo da se pojavljuje sve više domaće „produkcije“.
Ipak, kao pravo zlatno doba uvek će ostati upamćene one rane godine, kada su Bugari kapirali engleski otprilike koliko i Kinezi, što je rezultiralo u hilerijas misspelinzima izvođača, naziva albuma i pesama na omotima ili na samim diskovima. Tako je tada sluđeni ljubitelj muzike ispred SKC-a mogao da nađe neprocenjiva kolekcionarska blaga kao što su:
PEABL JAM, „Ten“ – kapiram da je to zbog šaka koje na omotu delimično zaklanjaju R u PEARL, ali je objektivno i zato što Kineze toliko savršeno zabole kurac za ta naša slova, pa ima ih samo tridesetak, normalno da sva liče jedno na drugo.
Guys N Roses – a plus je na „Use Your Illusion II“ jedna od pesama bila „You Could be Nine“. E, mogla si, al nisi...
Eric Clayton - ne znam šta im je toliko zapinjalo s tim Y, ali jebiga, Kinezi. A zipa ovo – „Sayla“!
Bad Religion – „Suffer“ je u ingenioznoj dekonstrukciji bugarske škole postao „Supper“. A jebiga, nije da nije tačno: Masses of humanity have always had to SUPPER!
ON X, prvi album jebemliga kako se zvao – ovome se mora priznati određena aura kuloće, mada nikada nisam kapirao da li je ovo bio prost propust jednog slova ili nešto drugo, u svakom slučaju rezultat je prilikom čitanja isti kao pravi naziv grupe Onyx.
Soundgarden: „SUPERNIKIOMI“ – ahahaha UNKNOWN piše naopako ahahaha NIKIOMI uhuhu nije mi dobro arghahaha zovite hitnu
ŠIKIN PARK – opet zbun sirotog pirata pred ortografskom pošalicom dizajnera omota, ali za ove mi je uvek bilo krivo što se ne zovu tako. Šikin Park! Nekako je ono, boli nas kurac, mi smo Šikin Park, možda smo Koreanac, možda smo narodnjaci, možda novi projekat Trenta Reznora.
Fenomen koji je nastao na internetu, odmah je zakačio i sms poruke, ali se i velikom brzinom širi u svim pravcima.
Naime, stavljanjem emotikona na kraju rečenice vi menjate značenje neke rečenice, uglavnom na ono potpuno suprotno od prvobitnog značenja iste.
U primeru broj jedan pogledajte klasične varijacije koje mogu biti odgovor na jedno jednostavno "dobar dan". U primeru 1a) stavljate sagovorniku do znanja da i vi njemu želite dobar dan te da može da se pređe na normalnu komunikaciju. U primeru 1b) Stavljate sagovorniku do znanja da ste fini i javljate se, ali niste zainteresovani za dalju komunikaciju. Primer 1c) nam svojom pravopisnom ispravnošću jasnogovori kako nemamo nameru da komuniciramo, te da smo možda ljuti, nervozni, nadrndani ili jednostavno bezobrazni. Primerom 1d) želimo da se požalimo nekome, te sagovorniku nagoveštavamo da želimo da nas pita šta nije u redu. Primer 1e) stavlja akcenat na zajebanciju, veselje ili neko površno muvanje. Primera verovatno ima još mnogo, ali ovo je dovoljno kako bi se stekao utisak.
Ovakvo igranje sa značenjem često ume da dovede do ogromnih nesporazuma, tako, pokušaj ignosrisanja zapravo nije izgovor pošto vodi ka sličnoj situaciji iz primera 1b) ili 1c) a te situacije nekad želite da izbegnete.
Bacite pogled na primer broj 2: Primer 2a) predstavlja šalu. Primer 2b) predstavlja nezadovoljstvo, ali ne i ljutnju. Sa primerom 2c) nikada ne znate na čemu ste. Primer 2d) definitivno označava kraj razgovora.
Jedina korisna stvar kod ovakve upotrebe emotikona je zapravo korišćenje tačke. Prilikom ovakvog obraćanja ljudima tačka stvarno označava kraj. Apsolutno nedvosmisleno, što je super, na neki način.
primer broj 1: a) - Dobar dan :) b) - Dobar dan c) - Dobar dan. d) - Dobar dan :( e) - Dobar dan :p
primer broj 2: a) Jedi govna :) b) Jedi govna :( c) Jedi govna d) Jedi govna.
