Kraj. Došao si do kraja. Stigao si konačno na kraj teškog puta. Priteran si do kraja i više nemaš gde.
Izraz je nastao u vreme JNA (Jugoslovenska Narodna Armija). Vojnicima JNA nije bilo dozvoljeno da u kasarnam drže civilna odela, niti da u njima izlaze u grad ili odlaze kući na odsustva. Vojnik JNA je uvek i svuda po celoj bivšoj SFRJ bio prepoznatljiv po uniformi. U vreme SFRJ je bio ponos i dika nositi vojničku uniformu JNA. Kada bi se vojniku približio kraj vojnog roka, on bi pisao kući, da mu pošalju civilno odelo u kome će izaći iz kasarne. Od tada se kaže: Piši kući za odelo.
Nadimak koji ti određuje životni put. Kad si Panta, sve je opuštenije, bezbrižnije i ide po modelu "lako ćemo".
Panta ne treba da brine o makroekonomiji, gladi u svetu i smislu života. On nije predodređen za velike stvari, on je uglavnom taksista koji dvaput godišnje uspe da smuva pijanu studentkinju za noć.
Nema Pante među političarima, naučnicima ili lekarima, ali je Panta redovno u njihovom društvu, jer svi oni žele pored sebe jednog prostog, vedrog i neiskvarenog lika, koji ih vozi naroljane kući i usput sluša i ono što ne treba da čuje.
Panta zna sve, ali ćuti, i sanja noću šta je sve mogao da bude u životu, samo da nije tog urnebesno smešnog nadimka koji ga je zakucao tu gde je.
Šljakaš ili učiš cele nedelje, totalno je nebitno. Iz dana u dan trpiš nedojebane babe kojima fali geng beng silovanje na dnevnoj bazi sledećih pola godine da dođu sebi, imoptentne matorce kojima se tuks ne diže ni uz pomoć koktela cijalisa, levitre i viagre i ekipe srednjoškolki koje su obučavale pro rave jedno godinu dana. Posle celih jebenih pet dana, očekujući to famozno popodne ili veče, kad svi mogu da ti se napasu guznih dlaka, jer je došao vikend, i bilo da ga provedeš alkoholišući se, jebući ili spavajući, zabole te za njihove izdrkavanje, jer imaš cela dva dana pred sobom da radiš šta hoćeš. Ili imaš posao gde radiš i subotom, al jbg, ko te jebe kad ne umeš da navataš bolji, jer ti veći deo ekipe ide na bleju, a ti ostaješ kući jer moraš da šljakaš sutra.
I kad konačno sve oteraš u tri lepe, uzimaš mobilni i zoveš ekipu. No, par ortaka sigurno budži promet dureksu ili se zbog cene istog pridružuje apele za suzbijanje bele kuge, neki rade subotom ili su jednostavno pičke, mnogi ,,sređuju gajbu'', a u stvari idu da probaju da ga umoče negde, ili što je verovatnije da bleje na netu. Onda kapiraš da zbog previše vremena provedenog na ,,bitne stvari vezane za budućnost'', nemaš vremena za zajebavanje u sadašnjosti jer lagano ispadaš iz toka zbog propuštenih cirki van vikenda.
Nadaš se da te ona mala slatka iz drugog kraja nije zaboravila, zoveš, ali opet ćorak, jer malu neko verovatno već taslači i propisno obrađuje. Ili u boljem, ili gorem slučaju (zavisi od toga koliki je retarad ili koliko si ti naložen na nju), ona visi sama gajbi ili sa smaračkim drugaricama glumeći ludilo i nedostupnost da ne bi ispala laka, iako se na moru nadavala ko Turci za vreme Bajrama.
Iz besa prema njenom kuliranju zoveš lokalnu ravu koju nije tresao ko nije kasnio na bus, ali se previše gadiš sperme na njenom licu nakon za nju noramalne večeri. Kaže ti da moraš da staneš u red i da si trenutno deseti.
Već ispizdeo, ideš put trafike, kupuješ neki špiritus koji sadrži što je veći procenat alkohola, dolaziš kući i tražiš prečicu do dugmeta erase and reset. Uživaj.
"Pusti me, jebem vas sve u usta, baka Rava kurava, do gole kože...A jel idemo jebat' pičke? Aaagr...a vidi ove ovde, sija ko Cepter!!! Aaa rrr, ufff kak'a je! Pusti me, neka je s momkom, jebaću i njega... Pusti me, nisam pijan!"
Što kaže moja baba kad krenem u crkvu: - Kad se svi krste, krsti se i ti, ne mož da omaneš sve i da oćeš. - Nemoj da ideš prljav, nije lepo, šalje lošu sliku o tebi (namig), možda vidiš i neku pristojnu curicu, pa šta će ona da pomisli kad te vidi takvog ko iz kanala! Obuci nešto čisto, nemoj novo, jer ćeš ispasti pomodar, a ja to, sine, najviše mrzim! Svi bi sad da idu u crkvu, koj kurac! - I obavezno čiste cipele ili patike! Pa ulaziš u Božju kuću valjda, zamisli da dođe neko kod tebe u kuću sa blatnjavim čizmama! - Prekrsti se i na ulazu u portu i pred vratima crkve. Nemoj to da zaboraviš! - Kupi sveću, ali nemoj neku malu, će se smeju ljudi. Kupi bar one od 35 dinara i zapali sebi za zdravlje, babi ne moraš, dosta sam ja preživela... I upali jednu za deda Žiku, Bog da mu dušu prosti... Ali tamo dole, za mrtvake, nemoj gore, za ove žive, da ti se ne smeje neko. - Kad sve to završiš, meti neku paru na one slike i ikone, valja se. - Stani sa desne strane, tamo su muškarci, levo stoje žene. - Ćuti i slušaj popa i gledaj dole, kad kaže AMIN - ti se prekrsti. Nemoj prvi, možda ga nisi čuo lepo. Opet gledaj druge, da ne štrčiš ko pevaljka u kafani... - I nemoj da psuješ! Ni naglas ni u sebi! - I ponesi ona jaja, će se tucate tamo, valja se... Vaskrs...
... A jaaaa sam počeoooo da luuutaaaaaaaam!
Pop drži liturgiju, niko ga ne jebe ni cvaj posto. Ribe u utegnutim farmerkama i bodi maičicama prosto mame poglede ovih sa desne strane.
"AMIN!" ('aj se krstimo).
Kuckaju se poruke tipa - u crkvi sam, stižem za pola sata; ae posle neki basket; wubim te, piwe moe mawo! MWA!...
"Gospodi pomiluuuuuuj...". ('ae se krstimo).
- Vidi onu malu Jovanu tebra... Baš je za tršnju... - Ćuti bre, majke ti ga, 'de sad to da kažeš? U crkvi smo, 'oćeš da mi se sad digne?!
"AMIN!" ('ae se krstimo malo, možda zaboravim na Jovanicu).
Počelo malo da smara. Deset godina nisam bio u crkvi, zaboravio sam kako to ide...
Pop: " 'Ajde sad ko hoće da se pričesti i očisti svojijeh grehova..."
- E znao sam brate da je ona Tamara blajvala Duletu... ide na pričest... Pička, a nije teo da mi kaže...
Jedina koja uvek dođe, tačno u minut. Nikad nije zajebala. Nikad nije izneverila. Lepo se unapred najavi, ti se obriješ, okupaš, spremiš, čekaš i ona dođe. U sekund, u tačno dogovoreno vreme. S njom imaš velike planove. Velika nadanja. Ispratiš staru na vrata i od ove nove očekuješ nešto bolje, nešto što će ti promeniti život, nešto što će uneti radost u tvoje postojanje. Nadaš se da je Ona ta, ta s kojom će sve krenuti nabolje. Da s njom i u njoj nećeš biti sam, bez para, bez šanse, da će ta jebena sreća zakucati i na tvoja vrata. Da ćeš se sve češće smejati a manje plakati. Da će neke kockice da se naslože jedanput kako tebi odgovara. Da će se nešto desiti. U ponoć kad stigne osećaš se zadovoljno i srećno. Pored toliko razočaranja u staroj, Nova je došla. Ej bre, stigla, održala reč. Ipak nekom nešto značiš, nekom je stalo da te ne povredi, da te ne ostavi kao kera da čekaš u nedogled. A desilo ti se masa puta. Neko obeća i slaže. Bez blama. A ti čekaš. Neki od onih koji su oko tebe u ponoć shvataju koliko ti to znači, i koliko ti oni znače. Poljubi ih iskreno, zagrli ih onako od srca, čvrsto. Neki od njih će biti tu i kad Nova Godina ne bude više nova, kad bude stara, kad pomisliš da si se uzalud nadao i da se ništa nije promenilo. Tada treba da znaš da se nešto ipak promenilo. Da su oni, ti ljudi još tu, da su i dalje tvoji prijatelji ali vaše prijateljstvo je još čvršće i duže.
Reč koja označava mesto u koje skacemo kada ga majka/otac koriste u konceptu opšte poznatog pitanja. Kao odgovor na takvo pitanje koristi se samo negativan odgovor u najkraćoj formi.
-Zašto si gađao Tadića tetrepakom od jogurta ?! -Ali mama, svi su ga gađali. -Znači ako svi budu skakali u bunar, i ti ćeš ? -Ne...
