Srednjovekovni srpski žargon za telesni otvor.
- Mila moja Angelija, da ti pripovedam bluda, sinoć u ložnici Pribislav me moljaše veoma da ga pripustim na zadnje dveri, a ne na prednje, kako je Gospod zapovedio.
- I šta učini, grešna Rosanda, pripusti li ga?
- Ne pripustih, Bože me sakloni. Rekoh da sam nešto glavobolna i zaspala se pravljah. On ustade i ode nekuda, verovatno rukobludenije da počini.
- Da sramotna li zbitija, gospo moja...
On je dete grada.
On ima osećaj za umetnost, naročito avangardnu i urbanu. On nosi arafatku, i to ne samo zato što je moderna, nego zato što nešto znači. On nosi SMB kepi, jer se slaže uz arafatku i takođe nešto znači. On nosi i bradu, jer i to nešto znači. On svira. On ne mora da svira, ali voli fjužn.
Pada u kosmopolitski sevdah uz Depeš Mod. Srbija mu je mala, ali mu je Beograd velegrad.
On je nekonformista u granicama ukusa. On je tako iznad svega. On razbarušuje kosu tako da mu šiške strogo i usklađeno, ali neobavezno, padaju do obrva.
On tera kosu na urbano.
Kad ti ostane mnogo meseca na kraju para.
Evoluciju ljudske delatnosti je nemoguće zaustaviti, koja god delatnost bila u pitanju. Čak i trolovanje.
Potrebno je malo godina i još manje iskustva da biste mogli biti glup i predvidljiv trol, unapred oteran natrag pod most, a mnogo više godina i iskustva da biste zaista ispekli trolovski zanat i naučili da zapalite masu verodostojnim trolovskim stavovima po klasičnom principu "blagosiljanja Šešelja na forumu B92".
Emocionalno trolovanje traži nešto sasvim drugo, nešto što dolazi iznutra. Za ovaj vid iživljavanja morate biti iskonski gad. Prokleto đubre kome ništa, apsolutno ništa u ovoj jalovoj Božijoj bašti nije sveto. Ubediti nekoga u nešto potpuno levo u okviru emotivno napete teme, navući ga na svoju vodenicu gde će, vrteći na njoj ponekad podeliti i svoja najstrašnija iskustva a onda ga (po želji) nokautirati priznanjem o trolovanju, uz nadaleko poznat, iskarikirani smešak dok se sve u vama grohotom smeje...božanstvena komedija.
Morate biti čovek koji to smatra dobrim potezom bez obzira na hvalospeve ili osude. Vas to ne zanima. Vi ste emocionalni trol. Morate biti legenda.
-Kako možeš da kažeš tako nešto?! Imaš li ti dušu čoveče, to su jadne male prevremeno rođene bebe! Lajkuj stranu, učini dobro delo! Poštedi sebe mržnje!
-Nisam ni očekivao da me razumeš. Ali niko i ne može. I ti bi bila ovako gnevna kao ja da si prošla ono što sam ja prošao. Misliš da je tog leta osamdeset osme bilo funkcionalnih inkubatora na Zvezdari? Jeste kurac! Tri meseca su me pokrivali prljavim ćebadima, "babice" su me previjale prljavim prstima i odranim noktima me grebale, mogao sam triput da umrem od sepse. Dvaput nedeljno su mi majci govorili da neću preživeti, ona je danas zbog toga duševni bolesnik. Ne mogu više o tome da pričam, nadam se da sada razumeš zašto imam otpor prema tome. Mi nismo imali humanitarne akcije, glupi narod čekao Slobu kao novog Tita i ostalo je istorija.
-Šumare...izvini zbog svega. Ovo što si napisao me je rasplakalo. Žao mi je što sam o tebi sudila prerano, i žao mi je što si morao da podeliš nešto što te ovoliko tišti da bih shvatila. Izvini još jednom, nadam se da se ne ljutiš.
-Sve je u redu. Naučio sam da se borim sa tim. Čak sam napisao za novine i jedan članak o tome, koji je postao vrlo popularan, možeš ga pročitati ovde.
Radnik na benzinskoj pumpi.
Mušterija: Ej bre, čorbadžija! Daj malo te tvoje čarobne čorbe za 2 'iljade!
Čorbadžija: Stiže!
Šifrovano ime za lokalnog dilera. Čoveka kom se obraćate kada želite da napuderišete nos.
- E znaš da Šiki ima novu robu?
- Ne seri? Je l' i dalje radi promociju?
U današnje vreme, znači da mlada nema kriminalni dosije.
Ko je završio dva fakulteta, jedan od njih je, možete se kladiti na to, Pravni. Neki su počeli od njega, da nešto rade dok ne pronađu sebe, drugi su ga upisali kasnije, tokom radnog veka ili dreždanja na birou, da bi mogli da se kad-tad najebu majke nekome. U svakom slučaju, ovaj fakultet je iznedrio najviše slučajnih stručnjaka, počev od Kafke i Kandinskog pa sve do Balkanske Proročice Kleopatre. Nisu ga završili samo oni koji "nikad ne bi mogli da ga završe".
Naime, ako ste pravnik, česta reakcija na vaše izjašnjenje o pozivu će biti nešto ovako: "Jao, svaka ti čast, ja nikad ne bih mogao da učim toliko obimnog i suvoparnog gradiva". Jer, vaš sagovornik je jedna kreativna, maštovita osoba, sa nadrkanim logičkim aparatom, uzburkanim neuronima i lucidnim kvantnim skokovima svesti, i zato "voli sve za šta treba imati kefalo", a sem toga je humana, saosećajna, brižna majka svih živih bića, koja bi pre pojela svoje dupe nego da zarađuje na tuđoj nesreći.
Za razliku od vas.
I zato se opredelila za Menadžment kancelarijskog poslovanja
Šo reče Stankela, mesto randevuja prečke i stative. Ono, sigurno da ima neku čar kad daš evrogo u raklju na primer dropkom, a goša neverue.
Evo recimo kacam igro za Parisen Žermen protiv nekih Mađarština, misim da se zovu Videoton ( zipa slučajeve šo su dali ime klubu, mogli su ga nazovu Ulicakrov, nevera)
Nači prolazim jednog, okrećem se kažem čmokaj ga Husaru, i onda znači sigurno lomim još jednog metodom biciklica i već sam negde ispred šesesterca. E pazi sad ovo, saću vam pokažem, samo ne mogu sad u Paćotiju, tad sam nosio novu kopu - Najku, naš kaka kopa lagana ko čarapa i još blista, očetko Pantela pre meča.
I stojim ti ja na ivici šesesterca, sigurno nek to bude ivica ove Diana unikatne tapiserije, rolnem loptu Adidas Fivernova i uvatim je spoljnom - udarcem vrste efe i pravo u raklju. Goša u faznu stoji pomičnosti bez. A sutra u Lekipu naslovi tipa: “Pantela pokvario Video(ton)”, “Pantela, što opet u raklju? ” i tako, al neće Pantela da se hfališe. Evo, nek novine pokažu, slučajno pono.
A naače šo mi došo posle poslednjeg sudijskog zvižduka njihov levi bek, neki covpa mali prljavi zbrčićima smešnim nekim i kao: Pantela aj daj dres. Ja ga gledam, de da dam original od Najkea broj desetka razumeš za Homu neku il neki takav kurac. Al aj dao sam, Pantela je dobar čovek.
Aj sad Sveti otac, duhovi i braćala sigurno. Ameno!
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Uvek se piše odvojeno od glagola jebati.
Nešto što se neće desiti sve dok i žene ne budu mogle leti da trknu do radnje bez majice.
