On je mračan, tajanstven i neuhvatljiv.
Njegovo je srce tamo negde u daljini, gde Sunce zalazi, trava je sočna, nebo beskrajno, a sinje more zapljuskuje stenovite obale.
Voli žene i one vole njega, ali svestan je da nikada neće moći da se skrasi jer njegova je duša neukrotiva poput pastuva kog jaše bez sedla, dok mu se bujna crna kosa vijori dok je letnji vetar mrsi.
Dok sedeći sam na brdu, pored vatre, zamišljeno i setno gleda u daljinu, svirajući ciganske pesme na gitari, on u stvari proklinje svoju gorku sudbinu večitog lutalice i čezne za toplinom porodičnog doma.
Zbog svega ovoga, žene ga još više vole.
-------------------
U stvari je običan klošar i pozerčina.
Ja sam samo vagabundo, mene ljubit', to je ludo....
