Konstatacija koja se, prigodno ukrašena, koristi za unošenje nespokoja u srce žrtve.
-I kolega, jeste ili nije?
-Hm... Jeste!
-Aha, tu smo... Muahahahaha!!!
-Pogledaj me u oči i reci da je više ne voliš!
-Ne volim je.
-Tu smo dakle... Sve mi je jasno.
-To, jače! Nateraj me da vrištim!
-Vrišti, urlaj, zavijaj na Mesec, moji nisu tu!
-Tu smo sine.
Poslovica kaže: "Ko pita ne skita". A dete pita. Puno.
keva: Sine, sedi ti pored ove tete, mama će da stoji ovde pored.
sin: Gde, je l' pored ove debele?
keva: Saša! Kakav je to jezik, sram da te bude!
debela: Hehe, slatkog li detenceta, a i jesam se malo ugojila, znate kako je slave, praznici,...
sin: Mama, a što ovaj autobus ima rogove?
debela: Srećo to je trola i ona tako uzima struju da bi mogla da ide.
sin: Mama je l' istina što kaže debela teta? Pa i jelen ima rogove, a gde on uzima struju?
keva: Saša rekla sam ti već nešto za jezik!
debela: Srećica mala.. Jelenu ne treba struja, on pije vodu i jede travu da bi bio jak.
sin: A kako jede travu kad ima rogove, on krene da se sagne pa mu rogovi
udare i ne može da priđe ustima do zemlje?
debela: Vidiš, o tome nisam razmišljala...
sin: Mama, a je l' su Sunce i Mesec muž i žena?
sin: A? Je l' jesu?
sin: Jesu li?
sin: Mamaaaaa?
keva: Saša ajde ugasi se malo, jebali su me danas ceo dan na poslu, sad si i ti našo..
sin: Filip i ja smo se kladili danas u školi ko je jači Betmen ili Supermen. Ja sam reko da je Betmen jači, on ima sve one super puce a Supermen nema ništa. Je l' da da je Betmen jači?
keva: Saša slušaj, aj se igramo ko duže izdrži da ne progovori, ako izdržiš do kuće dobiješ sladoled?
sin: Ajde..
...........12 sekundi kasnije.........
sin: A koji sladoled, je l' onaj sa igračkom?
keva: Znala sam...
Prepravljena izreka koja nam govori da koliko god čovek bio pametan, uvek će se naći neko pametniji ga naguzi onako na kvarnjaka.
25 maj 2008 godine, američka vojna baza Fort Oregon u blizini Kabula. Kroz čekpoint prolaze dva hamera i kreću u patrolu. U jednom od njih je narednik Skot Daglas, poznatiji pod nadimkom Surovi. Još pre par meseci je njegova jedinica uletela u zasedu i Surovi je bio teško povređen, a njegov mezimac hamer rasut po pustinji. Od tada on se zarekao da će napraviti novo bezbednije vozilo. Nakon par nedelja udaranja po čeliku i zavarivanja novi hamer je konačno spreman. Uglancan i ispoliran kreće na svoje prvo putovanje.
Za to vreme u terorističkom kampu Ultra Džihad Bojs...
Adil već pola sata pokušava da rastavi neko kinesko govno od puške, ali nikako ne uspeva. Pesak mu ulazi u oči, koze ga čupaju za bradu i neko ga uporno gađa svinjskim papcima.
-A u pičku materinu i vi i sve! Idem da uzgajam mak i pravim opijum jebo vam pas mater smrdljivu i bradatu!
U tom trenutku iz šatora izlazi Fadil, češe se po jajima i nekako benasto gleda u svog pomoćnika koji pakuje stvari u kofer i odvezuje svog magarca sa stuba.
-Adile a kud si ti navro Alaha ti? Za frtalj sata moramo da postavimo one mine na put. Neću valjda sa mojim rahmetli ćaćom da ih postavljam!
-Ma jebo ti on mater znaš! Dosta mi je vaše galame i pucnjave. Emina je prestala da daje mleko zbog vas pedera.
-Ma pusti sad kozu, kupiću ti ja drugu ionako je bila milfača. Kupi ću ti ja na pijaci u Tenkešu novu i mlađu. Nego šta bi sa onim bojevim glavama što nam onaj Rus dade za litar džibre?
-Ja mislim da su još u podrumu, osim ako Hasan nije opet terao poštara kad mu donese opomenu za isključenje struje.
-Mhm aj da pogledamo, taman da potrošim i one eksere.
Nakon par minuta čačkanja sa žicama i kleštima, bojeva glava od 10 kilotona je zakopana pored puta gde će uskoro proći dva hamera.
Fin momak,koga je policija u nedelju privela dok je isao na liturgiju.Momak na koga su ponosni roditelji,okolina,baba ,deda,familija do 15. kolena.....a on je najobicniji huligan!
Cak nije ni preterano pametan,jos manje je elokventan,cak nije ni u stanju da objasni svoje stavove i da da argumente za njih.
Sve je to dovoljno da u jednom delu populacije bude proglasen za heroja i mucenika,iako je on jedan od piona raznoraznih mocnika,koji u maloumnicima kao sto je on pronalaze vojnike koji ce se boriti za njihove ciljeve.Nadam se da dolazi vreme kada ce ti maloumnici poceti da placaju stetu koju naprave,a posto je vecina takvih majmuna nezaposlena,stetu ce placati njihovi roditelji...ako mogu,inace ce da im oduzimaju kola ,stanove,vikendice i sl.
Obskurna sekcija žgadije, iritnatna zbog samog svog postojanja. Dečačići i devojčice koje, posle završene radne školske nedelje, za petak i subotu veče doživljavaju kompletnu metamorfozu svoje ličnosti.
Mračni, "opaki" izgled, kojim pokušavaju da postignu efekat što većeg razlikovanja od drugih ljudi iz soje okoline. Stavovi i "razmišljanja" koja deklamuju iznova i iznova, kojim pokušavaju da ceo svet uvere da su te reči iskreno njihove i da u njih veruju celim svojim "prokletim" bićem, koje ne pripada ovoj "kasabi zaostalog življa".
Oni su najbolji predstavnici fizički opipljive laži: ogoljeni bilbordi isfolirane psihe, buntovnici bez razloga i cilja. Iritantna pojava koja izraz "klinačko zamlaćivanje" podiže na jedan viši nivo, koji sam po sebi nije toliko opasan, koliko daje mogućnosti da se od njega napravi ograoman dar-mar čije će se posledice dugo krpiti.
Auto-marginalizacija samog sebe, makar i na kratak vremenski period, sa ciljem da se zapali masa, da bruji čaršija o "skarednostima sektaškim", samo radi ulivanja čudne zabave u inače čemeran život, je samo jedan novi ekser koji čeka da bude zakucan u sanduk. Pokušaji da na silu budeš nešto što nisi, da bi se uklopio u neuklopive, je samo laganje odraza u ogledalu. Svaka reč se odbije jer je odraz ne čuje. Svaki osmeh u tom ogledalu nije znak prihvatanja laži kao istine, već je još jedna u nizu obmana koja dodaje drugi ekser i stavlja ga pod čekić.
A, čekić samo udara i udara.
Interesantna grupa ljudi kojoj ni burek nije svetinja, a kamoli kakva druga hrana. Uz jogurt im je omiljeni prilog pričanje raznoraznih gadosti, od kojih se običnom čoveku javlja želja da tek unetu hranu brže-bolje izbaci iz sebe.
2 ortaka u pekari, klopaju burek.
1: E da vi’š foru, spavam ja juče, kad se sa ulice čuje neka graja. Ja na prozor...(njam, mljac).., kad ono pukla cev, izlila se kanalizacija, piče govna na sve strane.
2: (žuta faca)....Čoveče, jedem.
1: I tako, istrčim ja napolje, a noge do članaka u fekalijama, smrdi, burazeru... (halap, halap, srrrk)...u pičku materinu.
2: (crvena faca, u stomaku vrvori)...Prestani, molim te.
1: Utom dođoše iz Vodovoda, raskopaše asfalt, kad puče i druga cev, pršte govna k'o iz gejzira, deca se zajebavaju, igraju se u onoj sraćki, babe iz ulice došle, misle da je izvor lekovitog blata, pa se mažu...ma haos.
2: (ljubicasta faca, oduzeta moć govora, nesvarena hrana nadire iz zeluca)...blllmmmmmllll....
1: I tako...sve se to završi, popraviše cevi, ja se vratim u kuću sav okupan onim govnima, kad ono nema vode. E jbg, rekoh, i sednem da jedem.
2: (zelena faca)....bacanje pegle....
1: Šta ti bi odjednom???
