Prednost koju imaju bogataši, a koja se najbolje vidi kada bogataš ide preko reda, zaobilazi golje koji psuju, u sebi naravno, da ne bi najebali...
28.6.1389. Nema ker za šta da te ujede. Imaš ženu i troje sitne dece, posla nema, ali zato je tu rat u koji ideš sa minimalnom obukom. Normalno, stave te u prve borbene redove. Vidiš oko Turke na konjima koji se zaleću, jedan se baš na tebe namerio, vidiš sablju kako ide prema tvojoj glavi... Sledeća slika je Sv. Petar koji pravi kajganu 10.4.1945 Nema ker za šta da te ujede. Imaš ženu i troje sitne dece, posla nema, ali zato je tu rat u koji ideš sa minimalnom obukom. Stižu aberi da je rat skoro gotov, samo još taj sremski front i to je to... Ne jedeš ništa, sediš u rovu po ceo dan, a drug Pera ti kaže: 'Ajde, Milenko, proviri iznad rova 'leba ti, 'uvati me išijas... Sledeća slika je Sveti Petar koji hasa onu kajganu i lik u verižnjači koji sedi pored njega sa glavom u rukama... 16.8.2010 Ima ker za šta da te ujede. Imaš 90 godina, pun si kao brod, imaš hepatitis abecedu, ležiš u krevetu pored tri sisate plavuše...Odjednom, hvata te kašalj... Sledeća slika je Sveti Petar koji završava kajganu i dvojica likova pored njega, jedan u prljavom kaputu, a drugi u još prljavijem oklopu, koja igraju skok šut sa onom glavom...Sveti Petar se malo iznenadi, stavi tanjir u sudoperu, obriše ruke o oreol i kaže...Ah gospodine, dobar dan, prođite ovamo...Samo vi momci sačekajte, brzo ćemo mi...
Spustila se noć. Sedite sami na plaži, zagledani u jedva vidljivu liniju gde se more spaja sa nebom. Nju su preplavila romantična osećanja, a tebe potreba da polno opštiš. Što pre.
Taman kada je ruka krenula da sa romantike horizonta priču izmesti u sfere koje su mnogo bitnije u životu jednog adolescenta, u tišini noći odjeknula je rečenica:
- Dragi, da li bi mi izronio jednu lepu školjku?
E, jebiga.
Još nedovoljno iskusan da priču o morskoj školjci vešto i neprimetno preokreneš u priču o morskim krastavcima i krastavcima uopšte, ostaješ uslovljen jebenom školjkom i ronjenjem. Naravno da si već pomenuo da si vrstan plivač i ronilac. Istina je da nisi mnogo odmakao od svoje kade, ali izranjanje školjke ti je sada poslednja šansa da uđeš u svet odraslih.
- Naravno...
Ustaješ sa peska i odlučnim korakom krećeš u nepoznato. Nisi ti neka pičkica, da skvasiš nogice do članaka, pa do kolena, pa postepeno... ma jok. Stropoštavaš se u more naglavačke, pre toga udahnuvši vazduha koliko nisi u poslednjih sat vremena. Dodir sa hladnom vodom i nečim polučvrstim na njenoj površini, ohrabrio te je mišlju da ćeš možda odmah umreti od infarkta, da se ipak nećeš daviti u mukama.
No, ipak si nekako preživeo zaranjanje. Pošto se školjke obično nalaze na dnu, a odmah nakon preživljavanja se misao vratila na opštenje i uslove, shvatio si da je nalaženje morskog dna sledeći logičan korak. Međutim, taman što si to shvatio, morsko dno je pronašlo tebe, tačnije, tvoju arkadu i lakat, te ti, na neki čudan način, olakšalo posao.
Tvoj krik trajao je samo toliko, dok nisi shvatio da voda ulazi u usta što na kraju ne izađe na dobro, i da je bol ipak pametnije podneti zatvorenih usta. Sa slanim ukusom ustima, u mračnom i kravavom moru nastavljaš svoju potragu za školjkom.
Jebaćeš, ne zvao se ti Ratko.
Pipaš rukama i nogama po dnu, ali umesto školjke nalaziš morskog ježa. Opet krik, i opet more u ustima. Pipaš dalje, pipaš... dok nagon za opštenjem počinje polako da slabi zajedno sa nestajanjem kiseonika, opet nadjačan nagonom za preživljavanje, te odlučuješ da izroniš. Uzimaš rukom sa dna neki nepoznat objekat, možda bude školjka.
Shvataš da ustvari nogama dodiruješ dno, i sa objektom u ruci, krvavom glavom i rukom, pobednički izranjaš ka punom mesecu. Na površini otvaraš usta u potrazi za kiseonikom, ali umesto kiseonika, u usta ulazi mekani objekat sa početka priče, morski plod Sutomora, i sada si siguran da ne može biti gore, osim ako ono u ruci nije školjka.
Izlaziš napolje iz mora, teturaš se ka devojci koja čeka školjku. Iz arkade lije krv i sliva se po telu. Masu iz usta si uspeo da ispljuneš, ostalo je samo malo braonskog oko usta, i pola morskog ježa u desnom tabanu.
- Jao... jesi li dobro?! - Bojim se da nisam našao školjku... - Uh, krvariš! - Ma ništa, malo sam zakačio neki kamenčić... - Jaoooo, pa ti si i govno neko pronašao... - Pronašao sam i ovo... - Morski krastavac, vidim. - Ličilo je na školjku. - Joj... evo ti maramicu, sredi se, a mi se vidimo sutra, ja moram rano ustati...
Po pravilu, čovek sa savršenim smislom za humor. Niko nikada slučajno neće imati dovoljno veliki smisao za argumentovanim puštanjem muda da dovede u pitanje genijalnost te, mogu slobodno reći, najseljačkije i najkretenskije crtane serije ikada odrađene. Ljubitelj saut parka ne propušta da ubaci neku foru iz ikste sezone i epsilonite epizode kada je kartmen rekao neku difolt rečenicu koju inače ponavlja 20 godina iz epizode u epizodu samo menjajući subjekat kome se obraća. Takođe, ne propušta da prepirča svaku novu epizodu, jer pobogu, niko drugi nije sposoban da, ukoliko želi, istu odgleda. Na odgovor da ne gledaš sautpark, dobijaćeš neki odjebitis mnjeh odgovor u smislu kolko si zaostao, ne shvatajući koliko je zapravo zatucan, ukalupljen u sveprisutnu politiku udifoltljavanja globalne populacije i ispiranju mozgova, doduše na relativno galantan način.
Najgore je kada se na istom mestu nađu dva ili više ljubitelja sautparka, što nije tako redak slučaj. Učešće u razgovoru normalnog čoveka prestaje da igra relevantnu ulogu, te ste slobodni dohvatiti se obližnje štangle i u mislima mljackati po lobanjama kretena koji ne shvataju koliko jebeno idu na kurac sa prepotentnom nezanimljivošću. Govno im pod nos!
rendom dan 1: Retard: E de ste društvo, šta ima, e, e, el gledao neko sinoć sautpark, e najjača epizoda ikad, došo kartmen i rekao svim jevrejima da mu ližu jaja, e, e, e provali koliko je to carski jebote. Krembil: Jao jeste jbt. Smejo sam se tri sata posle epizode, i da, onda su ubili kenija. Rendom kul lik: mnjeh.
rendom dan 2: Krembil: E de ste društvo, šta ima, e, e, el gledao neko sinoć sautpark, e najjača epizoda ikad, došo kartmen i rekao svim crncima da mu ližu jaja, e koji car, nemam reči, on je najjači lik ikada, ikada! Retard: Jao jeste, znači umirao sam od smeha kolko je bilo dobro, još je posle prdnuo i ubio kenija izduvnim gasovima. Jedva čekam sledeću epizodu. Rendom kul lik: ... mnjeh.
rendom dan 3: Retard: E de ste društvo, šta ima, e, e, el gledao neko sinoć sautpark, e najjača epizoda ikad, došo kartmen i rekao svim pevačima da mu ližu jaja, ali je prvo umočio jaja u tabasko sos pa mu je bilo do jaja, joj jebote koliko e on do jaja nemam reči. Krembil: Jao da, da, da, a onda su ubacili kenija u bazen tabasko sosa pa se udavio dok mu je ljutina nagrizala oči. Brate, kartmen je najjači lik ikada, hoće li im ikada ponestati genijalnih ideja? rendom kul lik: brate... Retard: Šta je bilo rendom kul liče? Rendom kul lik: Ma ništa...
rendom dan 4: Krembil: E ljudi, ste gledali sinoć poslednju epizodu sautparka a? Rendom kul lik: E... Krembil: Čekaj da kažem samo, e došo kartmen i el se sećate one epizode kad je isprozivao sve jevreje? E sad je uzeo samo jednog jevreja, i naterao ga da mu liže jaja. Jao brate, znače mojsije se prevrće u grobu, koliko su samo kul iz epizode u peizodu su sve jači. Retard: Da brate, i onda su ubili Kenija... Rendom kul lik: o bože...
rendom dan 167: Krembil: E ljudi ste geldali sinoć poslednju epizodu sautparka? Rendom kul lik: Ne. Retard: rendom kul liče, gledaš li ti uopšte ikada sautpark, jebote, to je najgenijalnija serija ikada, znači kidaju kako su dobri, ono, guba matori. Rendom kul lik: E gledao sam onu jednu epizodu gde Kajl nešto jede govna pa Onda dođe Rendi i kaže Šefu... Krembil: Šta? Ma šta sereš bre, nego slušaj, došo sinoć kartmen u starački dom i naterao sve matorce da mu ližu jaja jebote. Kolko sam se smejao, znači ono, uništili su me. Retard: Jebote da! Probudio sam kevu u sobi pored kolko sam se smejao. Brate, onda kad su se posle matorci razgnevili pa pojeli Kenija, brate, ništa originalnije nisam video hiljadu godina. Majke mi, svaka epizoda im je bolja od prethodne! Rendom kul lik: E, aj ćao.
Odlična igra naše mladosti, koja nas je toliko puta izvukla iz neverovatno dosadnih predavanja i časova. Pravila su jednostavna – upisati geografski pojam koji počinje na zadato slovo. Klasični pojmovi bili su država, grad, reka, planina, biljka, životinja, predmet i ime, ali su neki maštovitiji igrači znali da dodaju i kola, cigarete ili bolest. Svaka igra počinjala je nasumičnim ubadanjem slova iz nekog udžbenika, mada je to znalo da se oduži budući da su redovno ispadala slova „Lj“, „Đ“, „Nj“ ili neko koje je već bilo. Međutim, postojao je problem u igri. Naime, mnogi igrači koji se ne mogu svrstati u bistrije znali su da lupaju pojmove i da vas ubeđuju u njihovo postojanje, a opet, oni bolji često su bili optuživani za isto prilikom navođenja neke malo egzotičnije lokacije.
- Ajmo. Država? - Austrija. - Australija. - Austrija. - Grad? - Aleksinac. - Apatin. - Antananarive. - Atanarive? Šta sereš, bre, Mare?! - Moronu, to je glavni grad Madagaskara. - Šomi, sti čuo ikada za ovo? - Jesam, ajde, ajde, nastavljamo... - Reka? - Amazon. - Aaaa... Aris! - Kakav, bre, Aris? - Pa kao onaj grčki tim... Dobio je ime po reci. - Šta jedeš govna? Dobio je ime po Aresu, grčkom bogu rata! Šomi, reci mu... - Šta znaš, možda je u pravu... - Dobro ajde, nek ti bude... Šomi, štas ti imao? - Amazon. - Ok. Planina? - Avala. - Avala. - Atlas. - To je knjiga, debilu! - I planina u Africi, idiote! - Ček, Mare, zar nije to lik iz grčke mitologije? - E, sisajte kurac obojica, neću više da igram!
Godine 1989... Desio se sudbonosan dogadjaj koji se u istoriji nasega naroda obelezava kao dolazak jednog bica misterioznog porekla na svet. To bice je u narodu prozvano Cvija,i svrha njegovog postojanja je da polako ali sigurno ubije u pojam sve sto iole pokazuje znake dobrog ukusa i inteligencije. Ovaj organizam nepoznatog porekla se kamuflira u stvaraoca rep muzike,muzike koja se odlikuje zanimljivim ritmovima i lirikama,ali Cvijine mudro smisljene trivijalne pesme zatupljujuce melodije i banalnih textova bude jad i cemer u osobama zdravog psihickog stanja ,a euforiju u nakurcenim klinkama i pubertetlijama koji se poistovecuju sa ovim neandertalizovanom kreaturom sa IQ-om amebe. Naucnom svetu nisu poznati dometi ovog parazitalnog organizma,ali sluti se da su ogromni jer je dokazano da odslusavanje jedne pesme sagoreva mozdane celije u neobnovljivoj kolicini. Ostaje samo da se nadamo da ce se nekim cudom teror kojim smo konstantno izlozini i zavrsiti....
Cenzura u tekstu. Koristi se u preteranom izlivu nekulturnih reči. Obično se iza cenzure stavlja i početno slovo koje bi, samo, moglo da nas asocira na tu reč (k, p, s, j i drugi).
Nemojte da mi date j█████████ minus na ovu j█████████ definiciju, jer mi se nikako neće svideti ako mi date j█████████ minus. Takođe nemojte da vam padne na j█████████ pamet da me hejtujete ili ću da vam j█████████ mater po sred p█████████, a to se njoj neće svideti jer je ona j█████████ k█████████. Takođe nemoj nego da je zaj█████████ pingvine, il' ću da mu iščupam j█████████ uši i skuvati u █████████ kotlu napunjenim do vrha j█████████ sumpornom kiselinom. I zato zaj█████████ glupe radnje inače ću da svima j█████████ mamu i sve po spisku, a spisak mi je j█████████ dugačak.
ovo je bio samo primer, i nije bio upućen nikome... posebno
