Naravno da je ovo misaona imenica u svakom pogledu, ali evo mogućeg recepta. Poslao mi drugar i Kanade. Možda je to kod njih tako: Kako usrećiti ženu??
Da bi vaša żena bila zadovoljna Dovoljno je samo da budete njen:
1. prijatelj 2. životni partner 3. ljubavnik 4. brat 5.otac 6. učitelj 7. instruktor 8. kuvar 9. stolar 10. vodoinstalater 11. mehaničar 12. dizajner 13. kreator 14. seksolog 15. ginekolog 16. babica 17. psiholog 18. psihijatar 19. terapeut 21. organizovan 22. dobar otac 23. veoma ČIST 24. simpatičan 25. sportista 26. osjećajan 27. pažljiv 28. džentlmen 29. inteligentan 30. sanjar 31. kreativan 32. mio 33. jak 34. pun razumevanja 35. tolerantan 36. oprezan 37. ambiciozan 38. uspešan 39. hrabar 40. odlučan 41. poverljiv 42. poštovan 43. strastven 44. ljubazan 45. sklon kupovinama 46. nesklon pravljenju problema 47.veoma bogat 48. nezahtevan 49. onaj što ne gleda druge
takođe morate voditi računa o tome da:
50. ...ne budete ljubomoran (ali ne i nezainteresovan) 51. ...se slažete sa njenom familijom (ali ne previše ) 52. ...joj ne ograničavate slobodu (ali se ipak zanimate gde to i s kime izlazi)
Nažalost, čak i ako beuslovno prihvatite ove instrukcije, to vam neće biti dovoljna garancija da će ona biti 100% sretna, jer bi se mogla osećati prikraćena životom u jednoj tako zagušujućoj bračnoj perfekciji i zbrisati sa prvim kurvinim sinom, boemčinom, pijandurom ili folirantom na koga naiđe.
Kako usrećiti jednog muškarca?
1. Daj mu!!! 2. Daj mu kad god želi!! 3. Daj mu i ako ne želi!!!
Životna priča večitog studenta. Priča između čijeg je početka i kraja smešteno nekoliko reformi visokog obrazovanja, promena vlada, predsednika i minimum dva svetska prvenstva u fudbalu.
Kako je njihovo čedo posle mukotrpne četiri godine završilo napokon tu srednju školu, ćale i keva nalaze se pred teškim izborom: Da pronađu neki posao svom sinu (ili ako je žensko, da je brže-bolje udaju) ili da ulože stotinak hiljada i upišu na fakultet. Budžet je omanuo, jer kombinacija spremanje prijemnog + toplo junsko vreme dušu dalo za basket + ortaci bez ikakvih ideja, ambicija i planova ipak bila prevelika otežavajuća okolnost kako bi se faks upisao na teret države. Dakle, ili da ćale i keva pljunu kintu, ili kafić/mešalica/karijera tegljača gajbi u lokalnom Maksiju. Klinja je čuo kako je taj studentski život mnogo dobar, te bi valjalo probati to, učiće on, časna reč.
Uz pretnju roditelja da će ga se odreći preko novina i dati kod gazda Rajka da klincima iz kraja pumpa lopte i gume na biciklima ukoliko njihovu krvavo zarađenu kintu baci na kocku, alkohol i pičke, novopečeni student odlazi u veliki grad. Pritisak uradi svoje, i on po prvi put u životu, stvarno uzima knjigu u ruke.
I paf! Desetak meseci kasnije, on indeksom maše ispred rodbine i gleda da naplati svoj mukotrpni rad. Godina je čista k'o suza. Mamin sin! Ćaletov ponos!
Sledi leto koje za cilj ima da se nadoknade sve žurke propuštene pod "E ne mogu moram da učim, znaš kako se nakupi, a neću posle da učim ceo dan kad je ispitni rok" izgovorom, što će reći, par vrelih meseci alkoholisanja, bludničenja i generalno, gubljenja vremena.
I tako je počela druga godina. Oktobar je naš student započeo sa par procenata alkohola u krvi i zapažanjem da je daleko zanimljivije da ti se u glavi vrti od alkohola nego od neprekidnog učenja. Novembar, decembar, januar, februar, mart, pa u glavi opet februar (klasično gubljenje u vremenu i totalna neorjentacija kada je datum u pitanju), pa nekako tako do jula. Bilans: Litri popijenog alkohola, hiljade i hiljade prokockanog novca, imenik pun sumnjivih ženskih imena, od kojih se i on pola ne seća, i nekako, a da i on sam ne zna kako, 2 položena ispita. Mole se keva i ćale za kintu, molba aksepted.
Godinu dana kasnije ista situacija, molba deklajnd.
- Rade bre, kaži ti meni, jel to rimsko pravo koje učiš, jel to bilo važeće pravo kad si počeo da studiraš hehe? - Ne kenjaj bre. Pa ne studiram ja 100 godina - Al' studiraš pet, i još si druga. - Šest... Znaš, ja sam dao prvu u roku! - Dao si ti moj kurac.
Ekipa koja bez obzira na uzrast, poreklo, zdravstveno stanje, bračni status, izgled, vremenske prilike i raspoloženje ima tokom celog dana jednu jedinu temu - SEKS. Priča se svodi na takmičenje ko će napraviti efektniju izvalu. Tema je nebitna, samo dok ima seksualnu konotaciju. Prolaze čak i gej fazoni: "Nek mi neko doda macolu, ne mogu nikako da zabijem ovu ekserčinu!" - "Ma samo se ti okreni, zabiću ti ga ja očas posla!" U pauzama između priča eventualno se i odradi neki poslić, jer jebi ga, ne možeš da pričaš (slušaš) i da radiš u isto vreme.
Ako pored građevine prolazi neko žensko stvorenje, dolazi do potpune obustave radova i savršene tišine dok je pogledom ne isprate do kraja horizonta. Zatim kreću najbljuzgaviji komentari koje čovek može da smisli...
Radnik 1 - Uff, vidi je mamicu joj...kakva je, na oca bi skočila! Radnik 2 - Kakve dude ima...ma pokid'o bi je k'o Džeki lanac! hehe Radnik 3 - Kako ljulja mala...uh, sleteo bi joj sad odavde ka' Supermen! Radnik 4 - Ma Milisave, ne treba njoj Supermen, nego Bananamen! Ekipa u glas - Hahaaa!! Dobar, dobar!!...
Nastaje kad ispred sebe imaš knjige, skripte, testove i sve ostale potrebne stvari za učenje, a onda se javi potreba za kafom, klopom, proverom mejla, nepotrebnom promenom kanala na TV, nebuloznih i veoma glupih priča sa ukućanima. Nakon nekog vremena kada ponestane sporednih stvari sednete i još neko vreme zurite u zid, plafon ili pod.
Matura je događaj koji se temeljno planira mesecima unapred. Spremanje kod jedne prosečne devojke izgleda ovako: Svesna da ima samo još 6 meseci devojka kreće u potragu za savršenom haljinom koju je prethodno detaljno razradila u svojoj glavi, ali onda shvata nakon brda vremena da takvu neće naći,jer joj ne odgovara boja,dužina, niti materijal i nakon omanjeg nervnog sloma odlučuje se na neku nedosotjnu zamenu njene savršene haljine ili pak, da šije. Kod šivenja tek nastaje haos kada nespretna krojačica ne stavi čipku dužine 18 cm , kako je naša maturantkinja želela već , zamislite samo, 19 ! Dok materijal nimalo ne odgovara onoj svili sa satenskom trakom i primesama žersjea ponegde, koji je želela. Nakon više pretrpljenih šokova, kreće u potragu za cipelama koje bi uz torbicu iste boje idealno išlo na gore pomenutu haljinu. Tu nastaje problem kada shvati da uz svoje lavander roze cipele ne može da nadje istu tašnicu već, avaj, samo flamingo roze ! Kada napokon i to zaobiđe baca se na potražnju savršenog nakita koji ne sme da bude ni previše velik i kič , da ne bi sklanjao pogled sa haljine, ali opet ni premali pa će ceo izgled, bože sačuvaj, izgledati jednostavan. Kada je završila sa odevnim elementima, uvidja da je ostalo samo 3 meseca, te da je vreme za - solarijum! U nadi da će postići taj savršeni maslinasti ten Megan Fox, prži se i preznojava svaki drugi dan po 5 do 12 minuta u belom, crnom ili stojećem solatrijumu (kladim se da niste znali da postoje vrste solarijuma). Dan se bliži te naša maturantkinja odlazi i da nadogradi svoje nokte. Odlučuje se za izlivanje a zatim sedi sat vremena u salonu dok joj se UV gel prilepljuje za njene nokte pod UV lampama, izazivajući tako ogroman bol ravan paljenju svog nokta, ali ipak pomisli u sebi: Maturaa ! Kada je već ostalo samo par dana odlazi na depilaciju,bira toplu ili hladnu, i tu joj se krvničkim potezima trakama odstranjuju dlake sa : nogu, ruku, nausnica, obrva, prepona,tanga zone (da, i tu), a za smelije tu je i brazilska depilacija. A onda dolazi i taj dan! Matura! Sva crvena,preprečena i neispavana odlazi kod frizera kog je zakazala prvog marta, jer ipak matura je prvog juna, onda trpi dvočasovno čupanje i cementiranje gelom,lakom,svakojakim kapima, da bi njena frizura izdržala sve nadolazeće prepreke. Zatim odlazi kod šminkera koji je takodje cementira slojevima tečnog i kamenog pudera, kuglicama, a zatim i rumenilom, pa ajlajnerom, krejonom, senkom za oči, kilama maskare, i na kraju sjajem za usne. Tako skamenjena oblači svoju preusku i prekratku haljinu, natakne se na svoje gorepomenute cipele od 15 cm u kojima ne sme da pravi nagle pokrete i krene konačno na svoje najlepše (malo sutra) veče.
Spremanje kod prosečnog dečka izgleda ovako: Matura je sutra, te odlazi do tržnog centra i nabaci crno odelo,belu košuljicu i crnu kravatu (jer, uostalom, koga briga koje je boje odelo), i neke cipele. Taj dan se malo iščešlja,popravi kosu,nabaci neki parfem i spreman je za polazak.
tj. maturski bal. Predstavlja poslednje veče koje provedete kao srednjoškolac. Dokaz da su prošle četiri godine (možda i više) uspešnog prepisivanja, bežanja sa časova, maltretiranja profesora (ili vas samih) i da ste od sutra konačno slobodni. Daje neku snagu da priđete najboljoj ribi/frajeru generacije i konačno priznate da se ložite na nju/njega zadnje četiri godine života. Veče zakletvi da se najbolje ekipice u školi neće raspasti samo zato što je škola gotova (ali obično se raspadnu). To je veče promena, veče kada vam oni koje niste očima mogli da vidite, kad uđete u učionicu, postanu nekako dragi, čak uhvatite sebe kako nazdravljate baš njima... možda zbog toga što ste svesni da ih više nikada nećete videti, a možda zato što će vam zaista nedostajati sve to. I konačno, neiscrpni izvor nostalgije, na one dane kada ste bili deca.... jer sve što je ostalo od te noći je par fotografija i gomila lepih uspomena.
