Opravdanje metuzalema u naseljenom mestu za bušenje lopte lokalnoj klinčadiji, lupanje metlom u plafon radi stišavanja mladih nada rokenrola i neprestano davljenje drotova. Sve im smeta, sve im onemogućava popodnevnu partiju hrkanja. Matori vuk samotnjak je sposoban za dvočasovno rvanje sa takozvanim rušiocima kućnog reda i mira i u tim trenucima mu dremka ne pada napamet, sem kao glavni argument u svojim kilometarskim izlaganjima. Takođe interesantna je pojava to što je vreme predviđeno za odmor veoma fleksibilno i ne zavisi od matorog smarača nego od ostalih stanara. Naime, počinje baš kad neko od pomenutih počne da diše.
1 - 'Alo divljak! Mali! Bacaj to drkalo! Sviraš ceo božiji dan. Ne mere čovek da spava od vas! Đubrad!
2 - Čiča, ajd' 'leba ti nemoj da me daviš. Sedam uveče je, sad ni petlovi u tvom selu ne spavaju.
1 - More, bezobrazniče jedan, daću ti ja, ima da zovem miliciju bre! Ti ćeš meni da pričaš o mom selu. Ti li znaš kad petlovi idu na počinak?! Ja sam se borio za druga Tita četrdesetprve i hoću da se odmorim, nezahvalniče jedan. Nemaš poštovanja prema palim borcima!
2 - Ti očigledno nisi pao, matori. Ko zna gde si se ti štekao dok su drugi ginuli. Jadan onaj, ko je život dao za tebe. Govno jedno, slao si ljude na ginu dok si ti blejao u štabu! A i pitanje je da li bismo bili u ovakvom sranju da nije bilo komunjara.
1 - Govnaru mali, tvoj ćale nije ni u planu bio dok sam ja boj vojevao sa nacistima. Dukatlijo prokleti. Imaš tu kosu k'o ženskinja neka. Znam ja takve kao ti, vi pušite drogu!
2 - Sprem'te se, sprem'te četnici...
