1. STARAC FOČO, TISUĆLjETNIK
Trinaesti put je posle 65. godine produžio dozvolu, jer kada je on vozio, ovi danas „su upljuvavali šofer-šajbnu sa unutrašnje strane, sve radeći brm, brm po dvorištu“. Vozi Škodu, Juga, Golf 2, ili eventualno polovnog Klija ili Pežo 206 kojim je sebe častio u dvehiljaditim, ako je radio u Sloveniji ili ima deviznu penziju. Prepoznatljiv je i po tome što se za vožnju oblači kao za svadbu i što se od svih automobila u koloni njegov najviše sija, pošto ga pere bar 3 puta nedeljno. Vozi u duhu svojih godina. K'o da si ga po smrt poslao. Ne dao ti Bog da ide ispred tebe, pomislićeš da si ubačen u usporeni snimak Brankoce Stanković, kojim ona razoružavajuće dokazuje sva zla ovog sveta. Ako ga slučajno pretekneš, preneraženo te pogleda (doduše, ne ispuštajući volan koji grčevito steže), ne shvatajući čemu to, kada on ide u okviru ograničenja, sasvim solidnih 30km/h...
2. EMANCIPOVANA ŽENA U NEPODOBNOM POKUŠAJU
Ona vozi Opel Insigniju, Pežo 407, Sitroen C6, ili drugi najveći auto srednje klase, koji joj uopšte ne pristaje. Njime pokušava da nadomesti neke druge nedostatke, najčešće primarne polne karakteristike, koje joj još jedino fale u njenoj idealnoj viziji "emancipovane žene koja menja svet oko sebe". Pošto na svom radnom mestu ima gomilu podređenih, tako se ponaša i u saobraćaju. Jako loše vozi, ali se ne libi da ti uleti u traku i skrene bez migavca, ili stvori kolonu iza sebe kada neodložno treba da telfonira frizeru da je primi preko reda, jer svi mi smo tu zbog nje. Na svako negodovanje izazvano njenim ponašanjem, odgovara drekom i drskim gestikulacijama, uporno zaboravljajući da ti ipak nisi njen podređeni. Srećom, nosi onaj varilački model naočara za sunce, inače bi ubijala i pogledom.
3. ŽRTVA TRANZICIJE – NEPOMIRLjIVI JUGOSLOVEN
Preturio je iza sebe hiperinflaciju, NATO agresiju, Slobu, DOS, ali je sve to ostavilo traga na njemu, njegovom autu i njegovoj vožnji. Stoga, on i dalje vozi Jugo iz 1990., eventualno FIAT Punto ili Dačiju, ako ga je u nekom od nagradnih izvlačenja mimoišao otkaz, pa je uspeo da podigne kredit. Ispošćen, zakrvavljenih očiju, sa cigarom u ustima i kariranom košuljom koju je preuzeo od deteta koje ju je preraslo, on je uveren da svi kilave, niko nema pojma sa vožnjom, „ništa ovo danas njemu nije jasno“ i njemu nikada niko neće ni uspeti da objasni da ni Jugo, ni Punto, ni Dačija nisu automobili za gradski reli, te da nije lepo da svoju drhtavicu i tikove (koje danas svaki pošten čovek koji je verovao u onaj sistem ima) smiruje tako što će te preticati sa desne strane, vozio ti 40, 80 ili 100km/h. Ipak, nemoj na to da mu skrećeš pažnju, da ti ne bi uz potezanje argumenata poput francuskog ključa ili kuke za vuču u erotskom kontekstu sve pomenuo, od gazda Jezde, preko rođene majke, pa do Bramerca.
4. KONTROVERZNI BIZNISMEN - BULDOG
Obično mlađi čovek ili čovek srednjih godina koji ne može da prihvati da je nekada bio mlađi čovek a da to više nije. Krase ga češljanje mašinicom, vrat kao u nosoroga ukrašen nečim čudnim što nosi i onaj buldog iz Toma i Džerija, naočare za sunce leti, zimi, danju, noću, nabildovan gornji deo tela i stomak u koji kao da je progutao Pinokija. Preferira 3 broja manje, drečave i šarene majice. On vozi isključivo džipove isključivo crne boje, eventualno ogroman Audi ili BMV, eventualno metalik boje. Svoju nervozu zbog egzistencijalnih pitanja poput gubitka na kladionici ili nemogućnosti razrešavanja hamletovskih dilema, poput, „da li brate večeras da idemo na H20 ili na Ambis“, kompenzuje samoubilačkom i drugeubilačkom vožnjom u maniru japanskih kamikaza. Na njegova „sečenja“ u vožnji, drska ubacivanja, stajanja sa uključena „sva četiri“ na sred uske ulice dok mu draga ne kupi Svet i Skandal ne reaguj, da ti njegova velika glava na nerazgovetnom jeziku, koji neodoljivo podseća na srpski, doduše ispresecanim zbog žvakanja žvake, ne bi stavio u izgled da ćeš biti objekat nekog od krivičnih dela, čiju je enumeraciju u KZ proučio još onomad u Švedskoj.
5. MITSKO BIĆE - TAKSISTA
Posebnošću svog izgleda, stava, načina vožnje i uskog odabira automobila (nekada skoro isključivo Mercedes zvani „Ciganski san“, a danas sve, al' da malo troši), on zaslužuje ne samo posebno mesto u klasifikaciji, nego i posebnu podvrstu na popisu, posebnog predstavnika u Parlamentu i slično. Karakterom neretko podseća na Jugoslovena, spremnog da kritikuje sve, od proroka Isaije do Lea Mesija, ili Buldoga, dečka sa asfalta, ali ga kao differentia specifica odlikuje i prezir kako prema ostalim vozačima (jer je on jedini profesionalac koji se toliko toga nagledao), tako i prema putnicima (jer je on vozio silne ljude, svačega se naslušao i nema ničega što ćeš mu reći a da on to već ne zna, pa će uvek da ti da neki koristan savet ili otkrije neku dugo čuvanu tajnu). Baš zbog tog prezira i svesti koliko je neshvaćen u profanom okruženju, on vozi kao svaki outlaw, skreće gde hoće i kada hoće, vozi i kroz belu i kroz žutu traku, prolazi i na zeleno i na crveno, sve preziruć' sirotinju raju koja baulja po kaljugi, dok se on baškari na vrhovima Olimpa.
6. MAMINA I TATINA RADOST I LEPOTA
Mnogo češće ćerka nego sin, kojoj su mama i tata kupili mali auto (Klio, Korsu, Pežo 206) da „dete uči“. I tu i dolazimo do glavnog problema, jer umesto da je dete naučilo da vozi u auto školi, ono uči da vozi po drumovima, kinjeći oko sebe ionako napaćeni srpski narod. Sa njom u saobraćaju, svaki je pređeni metar avantura i jedino je pravilo da nema pravila – noću vozi bez svetala, skreće iznenada, uključuje se i isključuje iz saobraćaja bez migavca, meditira na semaforu, gasi joj se auto, kada je pustiš da prođe pre tebe ona stoji kao kremen kamen, kada si u punom gasu ona ti se nehajno ubaci, obara pešake i stupčiće, tetovira automobile po uskim ulicama... Na gnev koji izaziva odgovara ili blago telećim pogledom, nimalo svesna svoje besvesti, a nešto ređe i visoko podignutim srednjim prstom, jer je si ti seljačina koja peni na maminu i tatitnu radost i lepotu i to samo zato što što si zbog nje mogao da izgineš...
7. GEGULA
On i mož' da sedne u kola bez benzina, al' ne mož' da sedne dok ne drmne dve-tri ljute s nogu. I dok njegova Lada karavan ili Stojadin tandrču sejući sastavne delove po putu, a na pak-tregeru se trese predmet za koji nikome nije jasno čemu služi, on se u vožnji rukovodi sa dva drevna načela: 1. „Od džabe nema jevtinije“ – zbog čega se redovno namešta da ga udariš, ne bi li od tvoje odštete vratio pozajmljene pare za lonac na auspuhu i kupio nove svećice; 2. „Nek' i komšiji crkne krava“ – zbog čega se svim silama trudi da tebe udari, jer otkud tebi pare za novi auto, „a on već dva'es' godina nije otiš'o na more“. Na tvoj zgranuti pogled na njegovu pojavu u saobraćaju, odgovara širokim osmehom sa zjapećom rupom, na mestu gde nekada bejahu bijeli zubi, sve tresuć' stomačinom koju samo do pola pokriva isflekana „siledžijka“.
8. NORMALAN VOZAČ
Ko posle susretanja sa navedenim bićima u saobraćaju, a u svakodnevnoj, jednostavnoj i skromnoj nameri da samo stigne od mesta A do mesta B ne poludi, taj stvarno nije normalan.
