Simbol bogatstva prošlog veka. Nosili su je samo pravi domaćini kao po pravilu. Niko ostalom svetu nije branio da ih nosi ali nisu imali osnova a nekad se znao red. Ni danas ne vozi svako Mercedesa. I da vozi ima kome ne liči. Sada bele košulje imaju neku drugu ulogu. Džep na grudima je služio da se u njega stavi svežanj para sa najvećom novčanicom spolja ali to su radili skorojevići koji su bili nesigurni u sebe pošto je dokazivanje bogatstva odlika siromašnih.
- Idemo na fudbal danas? - Nema trika! - Što koj kurac, sve je dogovoreno?! - Ne idem jer sam svinja i degenerik. Sinoć sam mislio da popijem svu rakiju koju je kum ispekao i sad se raspadam i rastajem sa dušom. - Pa kad si debil kome su uvek gladne oči. - Realno jesam. Krivo mi je što ću da umrem a nikad neću naučiti da pijem ko moj pokojni deda. - Šta je sa njim? On nije pio na usta? - Jeste ali je pio pametno brate, kao pravi gospodin. Ustajao je svako jutro u pola šest, i uz kafu pio dve rakije. Onda namiri stoku, obuče belu košulju i izađe u selo. U kafani pod lipom udari tačno 4 stomaklije i dođe kući, jede i legne da odmori sat i po. Ponovno ustajanje, presvlačenje, kafa i dve rakije, namirivanje marve, ponovo bela košulja i pod lipu na 4 stomaklije. I pedeset godina tako. E onda nas je Tito oprcao, uzeo četres 'ektara zemlje tako da ja sad nosim karirane umesto belih. Možda zato i pijem ko nezdrav. - Nije ti ni lako. Jebeš fudbal daj da se prekrstimo.
Padne tako nekom niko-i-ništa tipu da postane pisac. Dosadio mu ćelavi, brkati, grozni šef da mu svako jutro drži pridike. Daje spektakularan otkaz, nabija šefu u usta papir, frajerski odlazi među onim paravanima, iritatnoj koleginici udara cajper. Onda ode na neki tavan-mansardu-kuću u Sabanti, ponese staru pisaću mašinu jer nije fora da piše na kompjuteru, kuva kafe, razbaruši kosu, sav je u zanosu, opet kuva kafe, unajmi ženu koja će da mu čisti brlog i kuva podvarke i to je to. Al onda nastupi blokada, jer šta koj kurac on da piše kad je realno glup, smarala ga Ana Karenjina u srednjoj. On se onda nervira, gužva papire, kuva kafe, kanta je prepuna papira, opija se, ide u Kazino božemeprosti, zaljubljuje se u devojku koja mu pomaže, kuva kafe, ne zna šta će sa sobom. Odjednom se seti da napiše sve to što mu se desilo, prianja na rad, sav je u ekstazi, kuva kafe, dođe do kraja al ne lezi vraže! Ova krava otvara prozor da vidi bolje zvezdu padalicu ili ipak da se najebe majke deci što bacaju petarde ispod, napravi se promaja i odnese sve, ali sve listove sa stola u reku Lepenicu koja se odjednom pojavila ispod prozora. Vuče od reke(!) jebiga. Pisac trči, devojka takođe, kupaju se u Lepenici do članaka, kupe listove, kuvaju kafe, i odbacuju usput komad po komad odeće, došli već do Maršića, taman da se poljube al on udara glavom o kontejner koji su ubacila u reku(!) opet ona nestašna dečica s petardama mamu im jebem. I ode sve u Batočinu. On se onda budi u bolnici i kaže: možda sam roman izgubio al sam ljubav steko, ona kaže: i sve što si steko potrošiće neko, tu se ljube u smrdljivoj sobi punoj staraca, starkelje pare oči, upada sestra Antonija koja zgranuta stavlja ruku na grudi i kaže ijuuu! I tu je kraj i kreće neka njanjava muzika a dr Lovčević i dalje ne zna gde su njegove klompe i koje je boje sljezina:
kredits
Mladi pisac................................Miloš Biković (jebiga Bosiljčiću prestareo si) Pralja, siroma al poštena...............Neka mlada glumica koja se jebala sa rediteljem (ispravka, kakva predrasuda, producent je bio u pitanju) Nadkrani šef koji priča a u kurac a u kurac......................Petar Božović Piščev deda Solunac....................Đuza Stojiljković (nije umro) Piščev najbolji drug.....................Neki isto iz Montevidea, onaj plavi Reka........................................Nešto što teče kroz Kragujevac Arkan.......................................Sergej Trifunović Matija Bećković ..........................Predrag Ejdus (odbija roman) Šefica jebačica...........................Podmalđena Mirjana Karanović Nikola Kojo................................Nikola Kojo Zoran Cvijanović.........................Zoran Cvijanović Slovenac turista..........................Zoran Cvijanović Kritičar faca koji pomaže piscu........Dragan Nikolić Ajd da ga ubacimo radi fore možda mu poslednje hahaha...........Vlasta Velisavljević Hrvat, za proboj na tržište u hrvatskoj.......Neko iz Bitangi Bosanac, isto..............................Emir Hadžihafizemir,omir,amir,aman,begović Crnogorac, isto...........................Mima Karadžić Makedonac, isto..........................E jebiga sad Antonija....................................Emilija Popadić Dr Lovčević................................Ivana Žigon Kaskaderi: Bata Kameni, Zoki Stena, Zvonce Pigi, Mile Rambo, Sarma
Muzika, Manjifiko i Željko Joksimović:
Ajde pišče stari lišče takni koljena mi više, izvodi: Manjifiko Samo malo, malo, malo, ti meni nadođi, izvodi: Jami Tu dolaze mladi momci Maršićanci i Kormanci, izvodi: Tozovac Stara majka, majko mila, Milenija, izvodi: Tirke Ima nešto u tome što nećeš da mi trljaš leđa, al ja se ne vređam, izvodi: Ž. Joksimović Jedi govna pisac!, izvodi Marčelo
Režija: po želji, Dragoje Bjelogrlić recimo Scenario: po želji, sva trojica kolko ih ima, ekipa koja zajedno loče Producent, po želji, ali istog prezimena ko reditelj Direktor fotografije, istog prezimena ko jedan od scenarista Sponzor: Verko, do pola, (posle ga ispušio) nešto malo Fiat, ostalo Ministarstvo kulture
Kraj
U ovom filmu nije ubačen nijedan kontejner u reku(!) a da pre toga nije bio tamo, niti je jednom detetu zaista psovana mamica bezobrazna.
Trivija: Na snimanju Petar Božović pojeo Bogaoca, bio odložen Božić.
Sufiks Jutjub videoa njanjavih pesama koji čine plejliste badovinačkih učenica srednje trgovačke, odeljenje II-2, kćerki penzionisanih potporučnika armije SFRJ i prodavačica u radnji "Braco i sinovi". Pošto nije samo dovoljno imati naslov pesme i sadržaj iste da slušalac sam proceni da li je pesma kvlt ili ispljuv nekog Željka, treba i dokačiti neukusno nametljiv dopis.
Muzički bosanski lonac anadolskih ritmova, primesa kazumbe i načovidalovskog silovanja autotjuna. Nadsve lirski tanana muzika u spotu gde senzibilni baja sa nagruvanom sisom u bodi maji, blistavim zubnim navlakama i V-izrez slim-fit majicom, baršunasto hrapavim glasom testeriše srca vinjakom opijenih ljančesterki u Puma trendžama, koje, dok otvaraju drugu kutiju Jorka, padaju u trans sećajući se izgubljene bivše ljubavi, Cicana, semberskog apsolventa DIF-a u Novom Sadu godina osma.
Vino pije Kraljeviću Marko S pobratimom Toplicom Milanom, A kada se vina ponapili, Progovara Toplica Milane: Pobratime, Kraljeviću Marko, Dobro tebe jeste ovo vino, Još da nam je stambolskog hašiša, Bi veoma nama dobro bilo! Znadem jednog staroga derviša, Arnauta Hadžima Ljimaja, Što za jedan perper oku daje. Odgovara Kraljeviću Marko: Ne budali, Toplica Milane, O kakvome Arnautu zboriš? Kad podviknem iz grla bijela, Doleteće Ravijojla vila, I doneće gorskih trava raznih, Biće nama do zore veselja! Što velio, tako učinio, Viče Marko iz grla bijela: Posestrimo, Ravijojla vilo, De pomozi pobratimu svome, Jerbo nama dosadilo vina, Pa bi pili vilinskijeh trava, A tako mi sreća ne pomogla, Hoću tebi dati tovar blaga! Otklikuje sa planine vila: Nije zlato ni srebro ni zlato, Već je drago što je srcu blago, Evo tebi bilja svakakvoga, Ali nemoj ove gljive jesti, Jerbo možeš nastradati ljuto. Nasmeja se Kraljeviću Marko, Nasmeja se iz grla bijela, Pa on uze vilinskoga bilja, I što uze u desnicu ruku, Sve u grlo on sasu bijelo, A Toplica Milan ne smijaše, Već sokola posla Arnautu, Da mu ovaj hašiša donese. Gleda Marko, sve mu došlo milo, Raznih boja svuda po čadoru, Šarac ljudskim glasom popijeva, Toplica se u hrta premeće, Dva mu Sunca zašla pred očima, Dva Mjeseca mlađana izašla, A po njima kolo od Turaka, Ciče zurle, biju talambasi, A na Turkom glave ni jednome! Tu se Marko obradov'o jako: Mili Bože, ja dobrijeh trava, Da me juče Musa pogubio, Ne bih znao šta propuštam jadan! Utom mu se nešto naoblači, Nesta vile, nesta i Šarina, Nesta bjela svilena čadora, I Toplice, njemu pobratima, Nesta Marka, al ostade Marko, I to Marku vrlo čudno beše: Da ga ima, a i da ga nema. Kano da je bez snage ostao I bez snage i junačkog tjela, I postade Kraljeviću Marko Sitna knjiga koju piše drugi, Čita sebe Kraljeviću Marko, Ne može se čudom načuditi: Ne piše ga onaj po hartiji, Nit po čemu drugom što se piše, Već po nečem kano ogledalu, Il šarenom zidu nekakvome, A u ploču nekakvu tukući, Sa stotinom sve sitnijeh slova. Pa sve čita Marko Kraljeviću: Oj junače, Vukašinov sine, Što u moju sitnu knjigu dođe, Knjigu sitnu, ali o junaku, Hoću tebe sada da provodam Kano ti što dobra Šarca vodiš, Kroz buduće ono što će doći, I buduće ti videti možeš, Jerbo dosta pojeo si trava, I još sitnu gljivu nejedicu, Od koje je mnogi junak strado. Tu se Marko začudio jako, Al je kreno kud ga ovaj vodi Kao slamka među vihorove, Toliko je ostao bez snage. U čudnu je vilajetu Marko: Kao da je u dvorima nekim, A ko mreža zidani su dvori, U odaje nekakve udara, Ali to su kanda strane neke, Ne mogaše jadan razumeti. Udaraše i desno i ljevo, Dok ga onaj glasom ne uputi: More, Marko, priberi se malko, Probaj ući u kakvu odaju, Te mi pričaj šta si ugledao. Nameri se Marko na odaju Sa dverima od raznijeh boja, Kanda su unutra paunovi. Na dverima Fejsbuk napisano, A unutra, čudo i nesreća! Ne može se disat u odaji, U njoj sedi i žena i ljudi, Kolko ima u gori drveća, Pa još više da je petsto puta. Al da sede, ni po muke tome, Već o sebi svako štošta zbori, Stavlja slike nekakve pred sebe, Il od drugih iste preuzima, Pa ih nekim daje, drugim krije. Tu ni lica svaki drugi nema, Već svi nose neke obrazine, Neki jesu u gori drveće, Neki jesu iz pjesme junaci, Neki jesu kano gorske zveri, A za neke ne mož' ni kazati, Jer brat bratu ni na šta ne liče, A svaki se dere da ga čuju, Kano Turci kad oderu jarca, I guslari nekakvi se čuju, Jal su srpski, jal su možda turski, Jali saski, jali su arapski, Jali neko mačke nake kolje. Prekrsti se Kraljeviću Marko, Dozva Boga i Svetu Neđelju, Pa iziđe iz tog gadilišta, Svoju da bi ne zaprljo dušu, Zakorači nekakvim lagumom. Glas mu reče: link si izabrao Koji vodi u čudnu odaju, Tu posmatraj, Kraljeviću Marko, Pa opričaj šta si ugledao. Osvrnu se oko sebe Marko, Oko njega ljepote đevojke, Ja svaka je kano Ravijojla, U svakoj su zubi od bisera, Obrvice morske pijavice, Milina ih bilo pogledati, I od srpske vere, i od turske, I crnijeh kolko ište duša, A i žutih tu pomalo bješe, Svaka stoji za svojim pendžerom, A pendžeri nisu ko u Srba, Već kroz pendžer svu odaju vidiš. Zagleda se Kraljeviću Marko U pendžere jedne cure mlade, Jedva ima osamnaest ljeta, A tako joj i na pendžer piše. Al uđoše do dva Arapina, Crni vrazi kano đavolovi, A ona se stade uvijati Ko beštija sotonska nekakva, Pa haljine skidati sa sebe, Osta gola među Arapima. Sve je ovo razumeo Marko, Ljubio je i on Arapkinje, Al kad Arap sedlo na se stavi, Kleče zemlji kano konjic vrani, A ona ga đevojka zajaši, Stade bičem da ga goni crna, Pa je njega pjena popanula. Kad se ona malo izdovolji, Tada priđe drugom Arapinu (A ovaj se veće razgaćio) Te mu poče ustima činiti Što krštena nikad ne bi duša, A Arap je sve za kosu vuče I govori samo ou bič jee. To se beše ogadilo Marku, Te se Marko rastužio ljuto, Ne zna kud će, ne zna ni kako će, Kad na dveri od jedne odaje On ugleda ikonu od zlata Sliku Svetog Save i Isusa I drugijeh slatkih svetitelja. Glas mu reče: Tu je čet o Crkvi, Dobro pazi šta ćeš ugledati. Tamo uđe Kraljeviću Marko, I srce mu Sunce ogrijalo: Tamo viđe lepu Gračanicu, Ravanicu, a i Sopoćane, I još crkvu Presvetoga Save, Na Vračaru, usred Biograda, Kojino smo oteli od Ugra! Stade Marko od sreće plakati, Kad ugleda: prazne stoje crkve, Oko njiju urlaju gomile, Svi urliču ko vrag da ih ganja, Sve bi oni zatrli Turčina I srušili tanke minarete Sve odavde pa do Carigrada, Al nit znaju svetog Očenaša, Niti srpski kano ljudi zbore, Niti jesu za oštro sječivo, Il za ata il za koplje ljuto, Već ko stoka štono samo bleji, Tako oni njemu izgledaju. Posrami se potomaka Marko, Reče sebi: djece ne imati, To je sreća srpska ponajveća. Pa kad vide oca črnorisca Kako drugog črnorisca jaše, I ugleda presvetog vladiku, Kako s momkom ko djevojka leže, I ugleda drugoga vladiku, Kako leže sa decom nejakom, I mudroga oca Patrijarha, Naslednika srpske slave Save, Kako od tog sve okreće glavu, Nešto puče u grudima Marku, Nešto mu se u očima smrači, Pa on krenu kuda ne videći, Al ga vihor uhvati nekakav, Nosaše ga, njemu se činilo, Tri godine i nekolko dana, A kada je sebi došo malo, Nad njime je bila Ravijojla, I pobratim Toplica Milane, Sa očima kano krv junačka, Sve pušeći iz lule hašiša. Progovara Kraljeviću Marko: E tako mi Boga i života, Posestrimo, vilo Ravijojlo, Neću više probat tvojih trava, Već s Toplicom pušiti hašiša Zalivati hašiš rujnim vinom. Nego meni jedno reci pravo: Čudan sanak ja sam sada snio, Ne mogu ga tebi ni ispričat, Već ispovest dati svešteniku; Jeste l' u njem išta zaistinu? Gleda njega Ravijojla vila, Gleda njega, pa sve suze roni, I ne htede odgovorit Marku. Nesta vila u gori zelenoj, Osta Marko za njom gledajući, A teško mu beše u grudima, Pa on dosu pehar hladna vina I povuče iz lule hašiša. Te noćice nije spavo Marko.
Jedan od retkih dana kada se setimo očeva. Ako se setimo. Vrlo lako se desi da, zaneti novogodišnjom euforijom i spremanjem Božića, često i zaboravimo na našeg konstruktora. Keva je tu da ti spremi, očisti, opere, opegla, donese doručak u krevet, sakrije od ćalca koliko neopravdanih i kečeva si napabirčio, pusti suzu kad te ostavi neka profuknjača, skuva čaj i nakljuka antibioticima kao da boluješ od embolije, a ono te samo ošajatila promaja jer nisi čuvao krsta. A ti lepo kevi cveće za 8. mart, pa parfem za rođendan, poveravanje, savetovanje... A matori? Pa matori ti je nekako apatičan, posiveo od borbe za goli život, za leba i sleba, tvoje nove patike, ratu za ekskuriziju, ratu za Kop, ratu za more, kintu za malo bolje pljuge i izlaske. Sad, što se on zgurio kao žalosna vrba, što mu se kosa naglo proredila i obelela, što mu se bora na čelu usekla do kosti, što je često odsutan, zamišljen, odvaljen od brlje, to nikom ništa, a? Ćale je, bre, to, možda gubi, ali bori se. Stena! Pričaju ljudi, ter'o opasno loptu u svoje vreme (tražio ga Hajduk), jurile ga sojke gde god se pojavi vespom, makljao lokalne siledžije da ga i danas pamte. Taj muški klimaks dođe nenajavljen, bez pompe. Tako, gorelo jedno palidrvce, gorelo, i na kraju se iskrivilo, ugljenisalo, ugasilo. Da ispusti još ovo malo dima, pa aj polako, da ga drešimo...
- Ćale, ajmo na pivkana, oci su danas. - Neka, sine, evo ti idi sa društvom. Ispio sam ja moje.
Nije ti išlo. Problemi kod kuće, problemi na poslu, drugovi te ne pamte, bivše se ne javljaju. I onda dođe ona. I sve dođe na svoje. Krene ti na ruku kako ti nikad u životu krenulo nije. Neobjašnjivo. Metamorfoza. Kopernikanski obrt.
Ima tako žena koje prenesu na tebe nešto svoga blagoslova. Nije nužno da takva ostane s tobom, da bi blagoslov trajao. Nekad je i jedan susret dovoljan. Ako možeš, zadrži je. Ili je poljubi, pa pusti u vodu k'o zlatnu ribicu nek' resetuje svoje tri želje. Gle, obala je prepuna ribara.
- Halo? - Đe si, Maro, sunce moje! - Marija. I ko je to, uopšte? - Ne sjećaš se? More, sunce, Bečići, prije dva mjeseca? - A, ti si! Jesmo rekli da se više nećemo čuti? - Samo sam nazvao da ti kažem nešto. Otkako smo se ja i ti, je li, kresnuli, život mi se promjenio iz korjena. Dobio sam stalan pos'o, više ne konobarišem po plaži. Majka mi je ozdravila. Ocu su povezali staž, juče dobio prvu penziju. Sestra se udala na triesdeveti rođendan... - Bože, budale... Ako si nazvao da ponovimo - nema ništa od toga! Imam nekog. A, i onda si dobio na sažaljenje. - Ma, nisam nazvao zbog toga. A, nema ni potrebe. Od onda - pičke k'o salate. Nećeš mi vjerovati kako me je poćeralo. Zovem te da ti ponudim saradnju. Nudim se da ti organizujem autobuske ture, k'o u Međugorje da ti je obilaze. Gre'ota da ne podijelim s drugima. Mogli bi da napravimo i neke žetone. Mi im prodajemo, a oni da ti ubacuju za blagoslov... - :tu, tu, tu, tu:
I trgovcu dodje njegovih pet minuta. Nabavio si robu i platio je jer su te zilion njih pitali jel imaš to nešto i odlazili sa razočaranom facom kao onaj zec kad je otkrio da nema bureka od šargarepe a sad ti stoji i hvata prašinu, niko te ne pita za nju. Ili još gore pitaju, dive se, kažu da nije skupo i odu. Jedva se rešiš tih sranja u nekoj kompenzaciji ili ih pokloniš nekom, kad eto ga pavijan koji traži BAŠ TO, i stvarno bi kupio. Tada i nehotice ispliva sva frustracija i zloba nastala promašenom investicijom i uzme neslućene razmere.
-Dobar dan. Vi ste imali one šešire razne, cilindre, polucilindre i to? -Da imao sam SVE vrste šešira, uvoz iz Ćeške, "Begej" Zrenjanin mi nije bio ravan. -A gde su vam? -Ne držimo više. -PA KAKO ne držite više stalno sam to gledala kod vas!? Pa jel ima negde na drugom mestu? -Nemam pojma. Lično ne verujem ali pogledaj za svaki slučaj. -Jao pa šta da radim sad? Studiram dizajn i za sutra MORAM da imam cilindar... -Nema ne vredi. Jedino... Al ko će sad da ide tamo... Ništa. -Šta? -Ma odneo sam neku staru robu u vikendicu na Crnom Vrhu, ako nije neki tamo ostao... -JAO molim vas, mnogo bi mi značilo, evo platiću put i ja ću da vas vozim. -Ma tamo samo traktor i džip može da prodje, nemam ti ja vremena da se cimam sad, večeras su oni cigani u "Moja kuhinja-moja pravila" ahahaha, jel gledaš? Za desert ima sto posto da naprave Cigansku tortu haha, ukradeš dva jaja i... -A da idemo zajedno do tamo? Da ti JA pravim društvo? M? -Koji ćeš mi kurac? Ako se zaglavim nema neke vajde od tebe. -Ti si bre glup malo? Da IDEMO JA I TI TAMO, jebeš me u fulu, vratimo se sutra ujutru? -DA TE JEBEM i dam ti cilindar? Neće moći. Odvedeš kravu kod bika-platiš, krmaču kod vepra-platiš, kerušu kod kera-isto, a ja treba da skačem džabe i još doplaćujem. Još treba da ložim vatru i čekam dva sata da mi se guzica ne smrzne. Jok ja. A i znam ti oca nije fora. -Ali meni treba... -Alo mala. NE DRŽIMO TO VIŠE! Lipši, boli me kurac.
Šestoro dece, od kojih nijedno ne ide ili nije išlo u školu, majka lujka koja pokušava da uvali ćerke nekome ko će da celu familiju nosi na grbači ceo život, oca boli uvo što su mu ćerke kurve a žena lujka, svi rade za sina debila.
= STARO GVOŽĐE, AKUMULATORE, KUPUJEMO! =
Tata, evo ga onaj Kardašijan sa kombijem, daj da izbacimo onu mašinu iz garaže!
Pojava zbog koje mislim da se u Srbiji izbori održavaju svake godine, mada je skoro pa tako. Period kada se niži stranački kadrovi razmile po svojim mestima kao virus zabavištem i krenu da nas maltretiraju glupim pitanjima i truju predizbornim parolama u koje više ne veruje ni konzilijum sastavljen od ekipe lik iz Laze-karta do Banjaluke riba-neko ko je do jaja glup.
Po ceo dan su tu, samo menjaju obeležja i pričaju jednu istu priču sa zamenjenim likovima, zovu telefonom, presreću ljude po ulici i kao najekstremniji oblik dolaze na kućnu adresu. Najgora stvar u celoj priči je što ni oni sami ne znaju u kojoj su stranci a ni ko je sve u njihovom taboru a o statutu i programu stranke da i ne govorim. Mnogi tvrde da nasilje nije rešenje ali kod mene Jehovini svedoci više ne dolaze.
Ljilja: Milorade, neko zvoni! Milovan: Zabole me, da je neko moj već bi ušao. Ljilja: Pa otvori, molim te, ruke su mi od testa! Milovan(u brk): Eee da nije testo za pitu sad bih ti ja rekao... (otvara vrata) Ajde, ulazi, jesi kod onog mog konja došao? Samo igrice igrate, jel jebete vi nešto? Stranački kadar: Khm, izvinite gospodine...Stamenković, jel da? Milovan: Ne, Stamenković je sprat ispod...jeste vi iz banke? S.K: Neee gospodine, ja sam Vaš komšija, tu živim blizu Vas nema ni 14km... Milovan: Aha, onda jesam hehe, jebiga dosadni ljudi ti bankari lepo kažem imaću pare a oni kad pa kad pa kad...pusti to, ajde ulazi i kaži šta ti trebam? S.K: Hvala, vrlo ljubazno od Vas. Ovako, ja sam iz DžDžDž stranke i za početak da vam dam pamflet, blokče, hemijsku i upaljač. Milovan: Hvala, baci tamo na gomilu pored papuča. Ček, ček, daj mi upaljač ovamo. S.K: Gospodine Stamenkoviću, dali biste Vi glasali za našu stranku? Milovan: A dal bi ti jebo moju Ljiljanu? S.K: Izvinite?! Milovan: Šta se izvinjavaš, nisi je jebo stvarno. A i da jesi kurac bi ti to izvinjenje pomoglo ho ho ho...poenta je, mićo, da ti moju Ljilju nisi video pa ne znaš ni dal bi je jebo, kad bi smeo naravno. E, tako i ja ne znam ništa o tvojoj stranci, kakav vam je plan i program? S.K: Ahaaaa, hahahaha, baš ste duhoviti Gospodine, a šala nikad nije na odmet! Pa vidite, bla blapenzije,bla blaputevitruć trućsocijalna politikanja njaEUbla blaobrazovanjetruć trućradna mesta........ Milovan: Dobro bre, sinovac, izlizala ti se ta pesma, mogao si i na ripit da je staviš. Kaži mi kakav odnos tvoja stranka ima prema subvencijama za poljoprivredu i kakav bio bio odnos tih subvencija za brdsku i ravničarsku poljoprivredu? A interesuje me i šta mislite o odnosu cene krompira i čipsa, uticaju vremenskih prilika na centre za reciklažu hartije i poslednje ali ne i najmanje bitno-šta mislite o legalizaciji prostitucije? S.K: Pa...ovako Gospodine...ja mislim da su to kompleksna pitanja... Milovan: Šta me briga šta ti misliš, šta stranka misli o tome? S.K: Pa ne bih znao gospodine ali sam siguran da imaju spremna najbolja rešenja i kadrove. Milovan: Znači da vam dam glas na osnovu parčeta sjajnog papirića, upaljača i hemijske? Napusti objekat i zatvori vrata dupetom. S.K: A, Gospodine, moooolim vaaas...? Milovan: Sam si tražio. Ljiljana!!! Ovaj kaže da kupuješ kore za pitu!
EKV je odlična grupa. Njihova muzika je izvanredna, nešto sasvim drugačije i - hm, ajde-de - pametnije od onoga što se ovde konfekcijski proizvodi. Kao takva, EKV je zacementirana kao majlstoun u ovdašnjoj muzici i verujem da je to stav svih koji ih vole.
E, kurac! To nije dovoljno! Vi koji imate ovakav stav pokazujete koliki ste mediokriteti, mali ljudi, zatvoreni za Arhiestetiku, Arhiharmoniju, Arhimetafiziku i nejasno je kako se usuđujete da kažete da "slušate EKV" a da time ne skrnavite Milanov i Magin Sveti Lik! Vi, ljudi jedni najobičniji, ne razumete i nikada nećete razumeti sve valere i nijanse Milanove Poezije! Vidite, EKV se ne "sluša", EKV se ŽIVI. Ako ste to razumeli, stoko sa najprimarnijim emocijama, da nastavimo dalje.
Na ovom svetu ne postoji, niti je postojao, niti će postojati niko - NIKO - ko je pametniji, inteligentniji, načitaniji, jednostavniji, a opet tako komplikovaniji od Milana, koji nije bio čovek, kako to vi mislite, nego Nadbiće. Ako ne razumete zašto je to tako, nema svrhe ni govoriti, to znaju naše Izabrane Duše u koje je ušla Svetlost. Milan je nepogrešivi Prorok, svaka Njegova Reč odiše Mističnom Maglom Nejasnoće iz koje izranja Smisao - avaj! - tek kad se događaj koji predviđa dogodi. Takođe, ako vam se njegova muzika čini monotonom i dosadnom, to znači da bi trebalo da se terate u pičku materinu i jebo vas Bajaga, što ćemo vam glasno dobaciti u sebi. A ako ne razumete nijednu Njihovu pesmu, nema vam mesta među Nama, koji razumemo čak dvadesetinu Opusa. Stravično ćemo se namrštiti na vas ako kažete da je Milan umro, jer On NIJE umro, nego je jednostavno izvršio Apoteozu! Još ako pomislite samo da se Magi overdozirala, onda ćemo se na najužasniji i najokrutniji način izbečiti i prevrnuti očima jer Ju je zapravo Milan pozvao!
To što tražimo ulicu za Milana je Naše iskušenje da bismo došli čisti pred Njegove Oči, to je najmanje što Mu pripada i doći će dan kada iz svakog zvučnika i sa svakog ekrana gledati na Nas Njegovo Sveto Delo a vi, stoko neslovesna, ćete gledati u Nas - Mudrace i nećete Nas više zajebavati zbog Naših neskladnih lica i zbog Našeg Devičanstva (koje čuvamo za Milana, a ne zato što smo "uobraženi skrndelji i iskompleksirani smarači")!
Mislim da su svi imali bar jednom u životu susret sa Izabranima.
Krajnji stav naroda prema državi. Nema dalje. Gotovo. Svi smo ispižđeni do maksimuma!
Oni transparenti, "*Dole vlada", "Oćemo fabrike", "Dinkiću, daj nam hleba", "Vratite pare koje ste pokrali*", to više ne pije vodu a kamoli špricer. Dok narod ne pređe na jasne reči, i ne nazove stvari svojim imenom, nema od toga leba. A još i pride govnjiva motka i poneka petarda, pa udri. Jer ovo što se radi nije ni prevara, nije ni pljačka, nije bre ni demagogija, ni varanje naroda. Svako radi šta hoće i pošten čovek ne može više da živi. A i ko da ga zaštiti? KO? Bukvalno ali bukvalno, gaće spadaju, milom ili silom nije bitno, ali i nema šanse da te neko ne otkeca. Nema. Ili bar zavuče cajper.
*Pridruži nam se. Promenimo zajedno Srbiju* - precednik Srpske Demokratske Narodne Partije, Miodrag Ž. Vučković
... dokazni materijal, 2145-8, traskript, u slučaju *UBISTVO POD ZVEZDAMA*...
Dragan: Halo? H...
* Astro Zenit Vam želi, dobar dan. Uskoro će prvi slobodan operater da se javi...*
Dragan: Jebo te operater. Zar i ovo mora dima neku melod...
Jasminka: Vaš datum rođenja, godina, mesto. Dragan: Dvadeseti... Jasminka: April? Dragan: Da? Jasminka: Znam, znam, ostalo mi je u programu a i prepoznala sam ti glas. Hihihi. Dragan: Pa zovem ja tako često, šta ćete. Život je nekome majka nekome... Dobro, nije ni bitno. Da ne gubimo vreme, šta mi predstoji u narednom periodu... Jasminka: Opusti se mali. Jako ti je sladak glas. Znaš, tvoj Mars je u opozitu sa Venerom a to je tako hot. Mm, još si i bik. Ja volim bikove, oni su tako... Dragan: Hvala na lepim rečima. Recite mi da li se vidi uskoro neka devojka i da li ću zadržati posao? Jasminka: Polako maleni, gde žuriš, tek smo počeli. Tranzit Plutona preko sedme kuće doneće ti radost i sreću. Dragan: Aha, aha, dalje... Jasminka: Mm, Strelac ti prelazi preko Device, zanimljiva komba, a zvuči i seksi, grrrr. Nemirni Merkur ti u jedanaestoj kući podbrckuje Mesec, to nije zajebancija, oprez u seksu. M, kolki ti je kad se digne? Dragan: MOLIM? Jasminka: KURAC TI OSOLIM! Dragan: Halo? A? Sanja Colja: JACO MAĐIJOOOOOOO, HAHAHAHAAHAHHA!!! Vidoviti Branko: PIŠAJ PO SIROTINJ, HEHEHEHAHAHA!!! Dragan: Čekaj bre, vi mene svo vreme zajebavate??? Još mi i pare uzimate? Sanja Colja: Ma jooooook, hahahahahahaha. Prošli put smo hteli dumremo kad smo ti rekli da će bivša da ti se vrati. Vidoviti Branko: Coooolja breee, stvarno si kučka. *tu tuu, tu tuu*
