Neki tamo glagolski oblik u već dovoljno komplikovanom srpskom jeziku koji pretvara i najčešće korišćene reči u nešto daleko pametnije i uzvišenije.
Oh, sapletoh se.
Šta to uradiste ?
Igrah igrice, blejah na internetu.
Da li sve naučiste kolege moje omiljene ?
Desetku dobih dragi roditelji.
Dobru ribu opalih prijatelji moji.
Upropastih se od vinjaka policijo moja lepa.
Proces koji se odvija nakon ustajanja iz kreveta, traje od 5 minuta do sat vremena. Nije ni java nije ni san. Pokreti su usporeni a pogled se fiksira više puta u jednu tačku. Slušni aparat registruje samo visoke tonove.
Jedan od najčešće upotrebljavanih pleonazama. Razmišljanje je proces koji obavljamo u sebi, a u ekstremnom slučaju kada to nije tako može se upotrebiti termin razmišljanje naglas ili glasno razmišljanje.
Ciga prepričava ortaku događaj iz autobusa: “Vozim se ja autobusom, kad’ prilazi mi kondukter i traži kartu...a ja mu kažem:”Da se nosiš bre ti u tri pičke materine!”… a mislim se u sebi :”Jedi bre govna!”
Kada zapamtite devojku da biste sledeću masturbaciju posvetili njoj.
-U, pogledaj ovu al' je dobra. Ubacujem je u drk memoriju.
Navodno vlaška kletva, adaptirana direktno iz kruga poslednjeg stadijuma kreativnosti u poetskom izlivu "najlepših želja".
-NA GALATASARAJ?! JEL TI MENE ZAJEBAVAŠ?! PA ŠTA SAM TE TOLIKE GODINE UČIO, KOME SAM JA PRIČAO TOLIKE SATE ISPRED TELEVIZORA, KOME SAM JA PRENOSIO ISKUSTVO, JE LI BRE JEBEM LI TI GROB NEOTKOPANI?!
Pufenje kuvca.
Ovo je nepotrebna, ali neizbežna pojava u domaćoj porno industriji, koja služi isključivo da ubije svaku želju za drkanjem, dozvoli, masturbiranjem.
Porno deda mraz:
"Tako je, liži dedi kurac, liži"
Neki domaći snimljen u Dominikanskoj republici, scena gde crnac prca u taksiju neku našu plavu bičarku:
"Tako ti je to kad nemaš para za taksi, pa moraš da se karaš."
-A u kurac, neću ni da drkam, odoh u manastir!
Izraz kod klinki koje se lože na nekog starijeg lika iz kraja ili škole kad ih on pogleda. Taj nema ni pojma da ona postoji, ali ona je ubeđena da joj on u stvari šalje neke skrivene poruke. Kada mu pogled negde odluta i to bude u njenom pravcu, svim drugaricama se hvali kako ju je "on" pogledao. U društvu, pošto samo ona i drugarice znaju njegovo ime, možete čuti samo "ON me je pogleda", "ON je juče vezivao pertle", "da znam, i ON je tamo bio"...
-Jao, Ljubinka, dođi moram nešto da ti kažem!
-Šta šta?
-Aaaaaaaaaaaaa pogledao me je!!!
-Ko?
-ON!!!! aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa
-On te je pogledao? aaaaa
-Da bre, ja idem ulicom i nešto sam pala, nebitno, i on se okrenuo i pogledao me je!
-Aaaaaaa kako te je pogledao?
-Pa znaš kao u fazonu, gleda me i onda zamišlja da smo nas dvoje zajedno na nekoj plaži...
(za to vreme On priča sa drugom)
-E, brate, znaš šta mi se danas desilo.., ja išao po burek i neka klinka se razbila k'o pička, pala tu na 2 metra od mene...
-I?
-Ništa, ja je onako iznenađen pogledam kad ona bulji u mene k'o tele u šarena vrata i balavi...neki retard 100%...
Za razliku od šonja koji jebu, kose mrse samo junačine čija su dela veća i od balvana koji čuvaju u gaćama.
- Ženo, idi zakopaj one Turke što leže po avliji, operi mi sablju, na'rani konja, pa dođi u dvore da ti mrsim ruse kose u dupe.
Rektor univerziteta:
Preskače visoke zgrade iz mesta, moćniji je od lokomotive, brži od metka, hoda po vodi, uređuje Božju politiku.
Dekan fakulteta:
Preskače manje zgrade iz mesta, moćniji od obrtnog motora, brz taman kol'ko metak, šeta po vodi ako je more mirno, razgovora sa Bogom.
Profesor:
Preskače zgradu sa kratakim zaletom i pri povoljnom vetru, skoro je moćan kao obrtni motor, može da ispali metak, hoda po vodi u zatvorenom bazenu, razgovora sa Bogom, ako je odobren poseban zahtev.
Vanredni profesor:
Ume da očisti i sredi kabinet, gubi u nadvlačenju konopca sa lokomotivom, opali po nekad, pliva dobro, povremeno mu se obraća Bog.
Docent:
Pri pokušaju da preskoči zgradu, pokazuje izvestan entuzijazam, pregažen od strane lokomotive, ponekad može da rukuje pištoljem bez samopovređivanja, zna da koristi pedolinu, razgovara sa životinjama.
Apsolvent:
Zatrčava se u zgrade, prepoznaje lokomotivu (dva od tri puta), nema dozvolu za držanje oružja, može da pluta na površini uz vazdušni prsluk, razgovara sa zidovima.
Brucoš:
Pada pred vratima pri pokušaju da uđe zgradu, kaže ''Vidi Ćira! Ćuu-Ćuu'', iskvasi se kad koristi pištolj na vodu, valja se u blatu, mumlja sa sobom. Ponekad zna da pokaže gde zeka pije vodu.
Radnica u studentskoj službi:
Diže visoke zgrade i šeta pod njima, jednim udarcem izbaci lokomotivu iz koloseka, hvata metke zubima i jede ih, zamrzava vodu jednim pogledom, sedi s'desne strane Bogu.
Čistačica:
Bog lično.
Najveći strah u Srba.
Srbi se plaše promaje vise nego dušmana, kolere ili političara. I na najmanje strujanje vazduha u prostoriji skaču kao opareni i sklanjaju se sa promaje ili zatvaraju vrata ili prozor. Oni dobrovoljno pristaju da klime i ventilatori duvaju direktno u njih, ali kada je promaja u pitanju to je druga priča. Od detinjstva nas plaše nečim sto nazivaju facijalis. Čak nam i demonstriraju kako će nam se lice ukočiti i kako ćemo izgledati strašno. Prete nam i upalom ušiju, mozga, ukočenjem mišića, oduzimanjem delova tela. Kud promaja okom, tud mi skokom. Mrdne li se malo zavesa na 40 stepeni i dune li kroz kuću, nastaje opšta pometnja, veća nego da je tu zavesu pomerio masovni ubica koji se iza nje sakrio u nameri da nas sve istranžira.
Čovek jeste svaštojed, ali pojedini i u tome prednjače nad drugima.
Ima ih više vrsta.
Pomijar flegmatik. Njega boli uvo šta će strpati u usta, samo nek ne umre. U stanju je da živi na paušalnim obrocima od skorele paštete, majoneza i buđavog pekmeza mesecima, odnosno, dok se nekim spletom okolnosti ne pojavi bilo šta drugo u kući. I kad može da bira, ne ume. Nije mu nikakav problem da stavi sarmu i pire krompir u tanjir sa supom.
Opsesivno - kompulzivni pomijar. Ima jednu, dve ključne namirnice koje forsira uz sve živo, stavlja majonez u čorbu, kečap na banana split, cepa lubenicu sa hlebom, eurokrem sa ljutom paprikom i sl. Sve što nije predmet njegove fiksacije treba da ima samo zapreminu, ništa više.
Pomijar ala - jede sve što mu padne šaka i sve trpa u usta odjednom. Zalogaje ribljeg paprikaša natapa sokom od jagode. Opušteno će naseckati parizer i čajnu u pesto đenoveze, pride može i pokoja belolučena paprika, i ako ima od Uskrsa neko kuvano jaje. Kad ne jede, sisa kocku za supu ili cepa crni luk solo. On je od onih što umaču hleb u vodu od salate.
Pomijar gurman. Obožava sve. Ne zna šta bi radije pojeo pa uvek orgija kao na slavi. Sapira želudac špricerom ili koka-kolom ne bi li ga resetovao za nove pohode - jagnjetina sa burekom umesto hleba posle lignji u sečuan sosu, onda jedna sočna komplet lepinja, pa bi valjalo naseckati malo kulena i šunke a onda može jedna kaprićoza. Sve je lepo na svoj način.
Pomijar domaćin. Hrana ga veseli. Ponajviše svinjski nusproizvodi. Krvavice, kavurmice, džigernjače, švargle, škembići, loj, papci, uši, muda, crevca, sve što zaudara na mokraću, govna ili leš mu rasplamsava apetit i donosi radost. Za razliku od većine ljudi, njega demistifikacija ovih namirnica dodatno motiviše.
Piroćanski ad hoc pomijar. Prežderava se o tuđem trošku, za švedskim stolom, na svadbama i sahranama, jede izbezumljeno, kao da mu je poslednji put, ne pita šta je. Pokušava da stvori rezerve, što u vidu zaliha masti, što tako što će napuniti džepove predjelom, šniclama i pečenjem, za poneti. Boli ga duša ako nešto ostane i zavodi ga ideja da se ispovraća pa da krka opet.
