Visokoobrazovani mladi čovek, u RL se bavi veb dizajnom. Poznat u "svojoj okolini i šire" samo sebi i eventualno najboljem drugu. Pošto je čitavog života bio štreber, ostao je bez drugova, pa sada to nadoknađuje praćenjem poznatih političara, TV lica i čitanijih online magazina. Redovno izbacuje statistiku onih koji su ga "zapratili" i velikodušno vodi na pivo svakog 'iljaditog pratioca.
Tviteraš: Danas sam zaradio 5k evrova radeći web design za poznatu političku partiju. Svog 25000-tog folowera častim pivom ... jeeeee !
Follower: Ma jedi bre govna, ja imam 10 godina ! Slučajno sam te kliknuo. Btw kako se koristi ovo čudo?
Ono što se čuje pri brzom mijenjanju kanala na televizoru.
Otac: Jesi to sjeo na daljinski? Uspori malo. Ne viđeh ništa šta je bilo. Potomak: Ma farma na Pinku, film sa Edvardom Džejem Robinsonom na Atlas, nešto o algama na Nac geo, neki gruzijski film na Slo tv... T: Aj vidi dalje šta ima. P: Evo.
Poznatiji kao dativ prisnosti. Koristimo ga iz milošte, kada smo posebno bliski sa nekim. Međutim, ponekad može zvučati izveštačeno i usiljeno i ne uklapa se baš u svaki kontekst. To je ono "mi" u navedenim primerima.
Dečko zove devojku...
Dečko: E, ljubavi, pa gde si mi, šta mi radiš? Devojka: Evo, kod kuće, pijem kafu, ti? Dečko: Ma, blejim sa drugarima... Kako si mi spavala? Nisi mi se valjda naljutila što sam ti lup'o na prozor sinoć? Znaš, malo sam popio... Devojka: Ma, neee, naravno da nisam... Dečko: Jao, kako si mi dobra! E, primetio sam da si mi se malo popravila, m? Devojka: Šta? 'Oćeš da kažeš da sam se ugojila, da sam debela?! A to si primetio, pijanduro jedna! (prekida vezu...)
Naime, kada su zagoreli engleski humanitarci i doktori (jer njihove plavokrvne frigidne kučke nisu redovno davale pičke) krajem '70ih i početkom '80tih godina prošlog veka išli šatro da pomažu lokalnoj bedi u Kongu i Nigeriji, a ovamo su prcali svaku iole zgodnu crnkinju (a što da ne pak, ima se može se), naravno da su morali da zakače neku veneričnu bolest. Iako su znali za to, njih je boleo kurac (i to ne samo od silnog kresanja crnkinja), jer su oni bili nenadjebivi, u fazonu - ovi crnci nisu nikad čuli za penicilin i aspirin pa zato i umiru ko žuti, mi bre lečimo i malariju! Ehej, malariju! Ali kurac, maj čebs, nisi znao još za AIDS, i period inkubacije, pa si u pabovima vatao mlade studentkinje, jebao, lizao čmar tamo nekom francuskom turisti pederčiću, koji se posle vratio u zavičaj da obrađuje vinograd kod oca i strica koji ga je od malena seksualno zlostavljao. Pa je taj isti pederčić otišao u Pariz da nađe ženu svog života, jer mu je ćale reko da mora da nastavi porodičnu lozu, oće čovek unučiće da ljulja. On i jeste navatao neku, oće devojka, što da ne. Ima pare, vinograde, sad što je on derpe, nema veze. Naći će ona već jebača. I našla ga je. Neki Nemac što vozi stodvestrojku i kupuje kvalitetna vina od njenog svekra. A taj Nemac već ima ženu. Neku što mu zet namestio. Fina ženica. Ali kurac! Nemica je to! Jebe se ko štuka! Radodajka! Jebala se sa Milunom, gastabajterom iz Donjeg Mudova, čovekom koji nikad pičku nije video u rodnom selu. Došao iz bede u Minhen, iz traktora seo u Opel Askonu. Radi za 400DM nedeljno u nekom magacinu i to kod gazde što kupuje vina direkt iz Francuske! A nije čak ni ružan, onako, lepuškast mladić. Zapao gazdarici za oko. Došao posle godinu dana u rodno selo. Usput pojebao kurvu iz Slovenije. Iskopao temelj za kuću od zarađenih marona. Napravio najveću kuću u selu. Sa tri sprata i fontanom ispred. Oženio se. Dobio decu. Kasnije opalio neku gostujuću pevaljku u kafani... Nisi ti kriv Milune, krivi su oni Englezi...
