Sakupio si sve izvode, navode, spiskove, pečate, zmajeve kugle...Platio si takse, premije, osiguranja, manikir psa zaove predsednika opštine i čekaš na šalteru od 6 ujutru prethodnog dana. Ovo je deseti dan kako dolaziš, ali još nisi na redu, jer se u stalno krcatoj čekaonici neprestano rifrešuje gomila penzionera koji ulaze preko reda i veze. Da bi odagnao suicidne misli, s mozgom na stend baju računaš približnu kubikažu prostorije, više mehanički. Iz reda odlazi jedan penzioner, i tu negde na polovini blagog olakšanja, saseca te surova istina. Do šaltera se gura romski bračni par sa devetoro dece i navodno svi imaju zakazano za pasoš. Blekaut.
Ni sam ne znaš koliko je proteklo. Unutra vreme drugačije teče. Sporije. I nekad deluje kao da se smeje, onako podrugljivo, tvojoj nemoći. Na šalteru si. Bez reči pružaš krvavo zarađeni sviitak zlata vrednih papira. To je to. Gotovo je. Bićeš slobodan. Već osećaš čist vazduh i čuješ tuš kako prska...I sapun... - "Ima jedan problem." Pomišljaš "Kakav? KAKAV?! Sve sam skupio, vraćali ste me OSAM PUTA po još nešto! Imam i jebenu potvrdu o starom broju ulice iz seoske mesne kancelarije koja radi samo sredom OD SEDAM DO DVA!", ali iz tebe izlazi tupa mešavina krika i samrtnog hropca. - U indeksu vidim da je vaš đed, gospodine, bio kolaborator. Naime, po našim podacima, hiljadušeststosedamnaeste skov'o je dva triput kaljena jatagana za Saftet-aliju, tadašnjeg muftiju požarevačke nahije. Uplatite taksu za izmenu registra na ovaj žiro račun i dođite sutra u 6 sa potvrdom o uplati i ostalim dokumentima...SLEDEĆI!
Nezaobilazna floskula revolveraša, pljačkaša banki, zaljubljenika u oružje i sličnih sociopata. Ne veruju u igru sudbine, slučajnost i ostale metafizicke začkoljice već isključivo u moć svoje utoke koju stalno nose u onim posebnim futrolama koje se zakače o rame. U stilu Kodžaka, Neša Bridžisa i Prljavog Harija. Uz neizostavno tepanje pištolju sa Sreća, Bebica, Rakel...
-Kolega, sutra sudimo meč Kondiva Žbevac - FK Soderce... Ludi ovi Žbevčani, kastriraće nas ako izgube. Mene boli uvo, ja sam linijski, sudim ofsajd cim Soderce pređe polovinu...Ali tebi...tebi će trebati puno sreće! -Sreća? Aahahah. Ja svoju sreću nosim sa sobom. (Vadi dva ručna topa, lascivno trlja cevi jednu o drugu) -Ovo su Anica i Danica. Anice i Danice, ovo je Mika, linijski. Recite ćao....(ženskim glasom) Ćaoooooo!!! (malopređasnjim glasom) Pozdravi se Miko,dame su tu. -Jesi poludeo, Bane...Koji ti je bre...Koja Anica... -POZDRAVI SE!!! Ili sutra neću da te branim od seljaka u transu sa vilama. -Ćao Anice. Ćao Danice. Divno izgledate večeras...
Prava lovačka priča je kad kreneš u lov i sa kilometra daljine upucaš jelena koji padne na divlju svinju i probode je rogom,a kad im se približiš vidiš da divlja svinja u ustima drži zeca.
Ljudi čiji je posao da služe kao ukras i prime se na plejbek pesme koju u tom trenutku peva neka grandovka, mlateći rendom akorde po gitari, iako se gitara nigde ne čuje na snimku.
Kada islikaš celu kuću da bi posle sve vratio na svoje mesto, jer od kuće napraviš aktivan vulkan kada tvoji odu u vikendicu.
- Dobro je sine, nisi pravio sranja dok mi nismo bili tu. Kaži mi samo gde je filadendron sa terase? - E do mojega, nisam slikao terasu... - Molim? - Ništa, ništa... tamo je u sobi, istuširao sam ga, pa nisam hteo pod direktnu sunčevu svetlost - Aha, ok
