Ja sam Reks, irski seter. Živim u stanu na osmom spratu. Sa Gazdom. Juče je Gazda tačno u sedam i petnaest kao i svako jutro u proteklih deset godina otišao na posao. Za to vreme ja sam blejao po stanu i spavao. Gazda se kao i uvek u četiri vratio sa posla i kao i svakog tridesetog u mesecu doneo je svoju platu i jednu polovinu stavio u metalnu kutiju. Kaže da čeka Bolje vreme u kom će je potrošiti. Verovatno je u pravu, ipak Gazda bolje zna. Dok ne dođe takvo vreme on će svaki dan kao i juče sebi spremati hranu, a meni davati onu od prethodnog dana. Juče je nakon jela Gazda kenjao. I ja sam kenjao. Napolju. Tamo sam kao i svaki dan trčao po travi i njušio tragove. Gazda misli da je to glupo, ali ne zna da je to možda jedina stvar koja ostaje iza onih koji su otišli. Tu, uvek na istom mestu, srećem ekipu iz kraja koja konstantno visi na ćošku. Gancija bez oka, Smrdu što mu je brat podleteo pod tamčić. Tada me, u najboljem trenutku, Gazda odvuče kući. U stanu Gazda čita kupljene novine i pati zbog stvari koje ne može da promeni. Verovatno tako treba, to radi cela Gazdina vrsta. Onda ih kao i uvek baca i pali televizor na kom gleda priče o uzbudljivim životima drugih ljudi kojima zavidi. Postaje nesrećan. Juče ga je tačno u sedam kao i svake srede prekinula Vlasnica nadrkanog pekinezera Kokija iz susedne zgrade. Gazda je tada kao i obično pario Vlasnicu. Ona je vikala. Sve isto kao i kod nas samo sa malo manje duše. Vlasnica je posle toga otišla ćuteći. Bez reči. Gazda je i dalje bio nesrećan. Kaže da će još malo ovako, dok ne sretne onu stvarnu zbog koje pucaju kosti. Ima vremena. I sinoć je pre spavanja prelistao ponude za putovanja za ono mesto na kom najlepše žene piju najbolje vino. I tamo će otići kad dođe Bolje vreme. „Ne sad, ne sad Reks“, govori mi on. Legao je tačno u deset sa mislima o Boljem vremenu.
Jutros u sedam i petnaest Gazda nije otišao na posao. Umro je noćas u snu. Šteta, bio je dobar čovek koji je čekao Dobro vreme. A ja ću po svoj prilici od sada malo više visiti na ćošku sa ekipom iz kraja.
miki maus
Majstor nad majstorima!
Visi naglavačke na plafonu, sere po njemu a ne umaže se nimalo.
Kod nas nekako,sve je teže postati alkoholičar, jer da bi u Srbiji bio alkoholičar moraš da se ne trezniš nedeljama, po nekoliko meseci. Što u Evropi smatraju alkoholičarom, to je kod nas običan vikendaš, ili rekreativni alkos.
No, najlakše ih je podeliti po tome kakvi su kad se napiju i po tome koliko često piju.
Prema ponašanju kad se napiju dele se na:
-Volim-vas-sve tip:
Lik koji kad popije ide od osobe do osobe, godine i pol nisu bitne, ionako tada sve voli, ljubi, grli. Često najbolji likovi na pijankama, zagrli te dva minuta ispriča ti kako te je oduvek gotivio al' kako nikad nije imao prave prilike da se druži sa tobom, ako si muško, ako si žensko, kako je zaljubljen u tebe, od pre jedno pet minuta, ili pačića, zavisi, uglavnom, kažeš mu da moraš da ideš i neće se naljutiti.
-Ajde-da-im-jebemo-mamu lik:
Čovek koji kad izađe negde sve ga smara, stoji kod stola pijan, manje od svih ostalih, ili mrtav pijan, ne postoji srednja faza kod ovakvih, brani ekipu, i drži stol da ne padne. Uvek nasrtljivi, najgori likovi za ''pravljenje krugova'', al' opet gotivni kad su sa tobom (nešto ih i ne volim kad su sa drugim ekipama, a ni oni mene).
-Je-l'-moguće-da-me-ostavila lik:
Lik koji uvek ima nekih emocionalnih problema, pa zato i pije sa vama, uvek mrtav pijan nađe da vam se jada, kad je vama do skakanja, njemu kreću prve suze i ''brate moj, jedino tebe volim, ne vredi sve su one kurve, brate moj, je l' možeš ti meni da veruješ da...''.. Jako dosadni likovi, trebali bi malo da se opuste,kad nađu devojku onda je super izlaziti sa njima, dok je nemaju, uvek tuguju za prošlom.
-Znam-daj-još-jedno lik:
Lik koga boli tuki za sve vaše probleme, za sva vaša dešavanja, uvek je tu sve da sasluša i da na kraju da jednostavan savet koji u principu tada i rešava sve probleme: ''znam brate, verujem ti,nego ae mi uzmemo po još jedno''.
-Smoriša:
Lik koji je inače zanimljiv, ali to veče, i pored svog tog alkohola jednostavno, nije u elementu, najbolje ga ostaviti po strani te večeri.
Po tome koliko često piju dele se na:
-Cirozaši
Obično su to oni ljudi koji ne izlaze iz flaše, socijalni slučajevi, koje uvek nađeš ispred prodavnice,koji ti ne traži 5 dinara zato što je gladan,nego što mu fali za Jelena ili Lava. Obično jako dobri, ali ih je život nekako izmučio pa sad utehu traže u flaši. Zabradatili, u nekoj staroj odeći, a higijena im je davno zaboravljeni prijatelj.
-Vikendaši:
Mi, obični smrtnici, koji pet dana uz obroke pijemo sokove, idemo na posao/ u školu i onda sa velikim entuzijazmom očekujemo taj dugo očekivani petak-subotu da se oduzmemo k'o vozačka dozvola.
-Alkoholičari u pokušaju:
Oni koji piju samo radnim danima a ne vikendom, jer su skontali da ih ima nekako više pa im je računica jednostavnija, viđaš ih stalno po nekim kafanama za zagrevanje petkom kad kreneš u grad, a ovim danima greju klupu ispred prodavnice,dobri stari likovi iz kraja.
-Alkosi u najavi,:
Oni koji na pauzi na poslu popiju po jednu, pa posle na kafe pauzi još po jednu, kad dođu kući jednu dve, ustvari kad god im se ukaže prilika. Obožavaju velika dešavanja tipa svadbe, ispraćaju.
-Dobro veče, momci,lepa muzika, kako vam se čini, vi nniste pozvani?
-Oo gazda sve je super,na nivou, ma ne znate vi nas, mi smo s mladine strane.
-Dečko ovo je ispraćaj.
Osnivač i lider Srpske Radikalne Stranke i najmlađi doktor prava u SFRJ. Pravni fakultet je završio u Sarajevu za samo 2 godine. Postoji urbana legenda da, kada ga je Tito primio i čestitao mu doktorat rečima "Čestitam doktore", on odgovorio "Hvala, majstore" (pošto je Tito po obrazovanju bio bravar). Poznat je i po izraženom "kotrljajućem R" tako da njegovo R zvuči više kao V. Inače, čovek je hodajuća pravno-istorijska enciklopedija. Na žalost, zbog nekih svojih, možemo reći, suludih ubeđenja, svo njegovo znanje i sposobnost nema pozitivnu svrhu. Kada ne bi stalno pravio nacionalističke i druge budalaštine, verovatno bi bio jedan od najcenjenijih i najpriznatijih međunarodnih pravnika. Danas mu se sudi za ratne zločine u Hagu, i nije da ga branim, ali moje lično mišljenje je da su strendžeri kasno shvatili sa kakvim ludakom imaju posla i da osuditi ga neće biti nimalo lako.
Moj ćale je studirao na ETF-u u Sarajevu u isto vreme kad i blesavi Voja na pravnom. Pričao mi je da su svi studenti sa univerziteta jedva čekali da on prijavi ispit da odu da ga slušaju, jer je i tada, kao i danas, od svega pravio cirkus. Profesori su čak njega uvek prvog ispitivali, kako bi ga što pre skinuli s' vrata iako po abecednom redu bi trebalo da odgovara negde na sredini ispita. A po ćaletovoj priči, Vojino polaganje ispita je izgledalo otprilike ovako:
-Kolega Šešelj, izvolite.
-Zašto ja druže profesore? Ima njih na spisku pre mene, budimo parlamentarni.
-Za vas sam, kolega, siguran da ste spremni, pa da drugovima studentima malo probijete led.
-E onda dobro.
Skida sako, seda na stolicu.
-Kolega, izvucite karticu sa pitanjima.
-Druže profesore, smatram da nema potrebe, pitajte me šta god želite.
-Molim vas, kolega, izvucite karticu.
-Onda vi izvucite, druže profesore, da ne bude neko lako pitanje, pa da kolege kažu kako sam imao sreće.
-Molim vas kolega, radi procedure, izvucite karticu.
-Ako je do procedure, onda dobro.
Izvlači karticu, pročita je i kaže:
-Mogu li da zamenim pitanja?
-Zašto, ne znate ili niste sigurni?
-Ma ne, suviše je lako, ovo su kratke lekcije.
-Molim vas kolega, dajte da počnemo. Idemo prvo pitanje.
Voja kreće da veze kao iz rukava, jer je pored udžbenika, verovatno pročitao i pola biblioteke na tu temu.
-Dobro kolega, dovoljno je, sledeće pitanje.
-Ali, dozvolite mi da završim izlaganje, zašto me prekidate na pola?
-Da bismo stigli da završimo danas, vidite koliko ljudi čeka.
-Dobro onda.
I tako sva pitanja. Profesor na kraju postavlja i podpitanje, ne bi li ga uhvatio da ne zna, na šta Voja odgovara:
-Odlično podpitanje druže profesore. Prava tema za raspravu. Znate ja sam pročitao u delu...
Voja veze, profesor čupa kosu, studenti padaju od smeha...
Situacija u kojoj si sretan i sa drugim želiš delit sreću tu, ako ne moš' , onda lupi dlan o .....
Kad jebeš 2 ekstra bliznakinje i misliš kako bi bilo da im je i majka tu.
Dodatna šamarčina koju ti riba uputi nakon što već dobiješ jednu, pa se provališ za nešto loše što se davno desilo.
- Znači sa Marijom me varaš sve vreme!? Pljas!
- A jebiga bio sam pijan. Uostalom, pre sam te varao i sa Mirjanom.
- Molim!? Pljas!
Opis ekstremno jake domaće rakije.
Potencijal koji ima svaka devojka, u zavisnosti od procenta alkoholisanosti posmatrača
Osobe potpuno ravnopravne po stavovima, sa potpunim odsustvom sopstvenog mišljenja, ličnog identiteta i iskoriščene moždane mase. Mediokriteti nazovi-kulture.
Priče koje narodnjaci pričaju za metalce su potpuno iste kao i priče koje metalci pričaju za narodnjake, a najgore od svega je što su obe priče istinite. Samo kada bi sve ono što zameraju jedni drugima primenili na sebe, možda bi se malo zapitali.
Naravno, ne treba generalizovati, ali 95% metalaca i narodnjaka su jedna te ista govna.
Večiti seronja. Od deteta je bio serator. Svi uzmu lepo hemijsku olovku a on uzeo ono penkalo i zajebava se, musavi papir i tako. Ne zna ni on zašto. Od tada je ostao serator. Svi uzmu sladoled od čokolade, on jede mango. Svi treniraju fudbal, on trenira karling. Svi pojebu na ekskurziji devojčice iz razreda, on jebe Italijanku. Svi piju vinjak, on uzme pelinkovac. Svi kupe benzinca ili dizel, on kupi električni auto. Svi zovu decu Petar, Milica, Dule, a on Jutro i Hrast. Svi idu u kafanu, on ide da planinari. I kad ga sarane traži beli grob. Samo da bi bio seronja.
-Šta ćeš od priloga u pljesku?
-Susam, al kuvan. I ruzmarin.
-Jao, kako pišeš penkalom! Stavi luka i ne seri.
Kad nemaš sa kim da razmeniš svoje misli.
Usamljenik može biti i sam ili čak imati nekakvo društvo oko sebe (blebetanje, prazne priče, kurtoazni razgovori...)
