Zombi-deda iz komšiluka, koji plaši i decu i odrasle.
- Mamaaaaa, mamaaaaa, buhuhuuuuuuuu!!!
- Šta se dogodilo, sine, što plačeš?!
- Oterao nas je...:šmrc!:...opet nas je oterao, buhuhuhuhuuuuu!!!
- Ma, ko vas je oterao, dušo majkina, sad ću ja da se obračunam sa njim...
- Deda...deda...deda...deda Tozaaaaa!!!
- Hm...:glp!:...ovaj...igrajte se ubuduće negde drugde, sine, ipak je on star čovek, ok?
Kada cepaš isto i sa džojstikom i sa tastaturom.
Kladionica iz kraja. Dvoje, eventualno troje radnika, 15ak standardnih ljudi koji tu bleje i gazda koji pokušava da nedostatak prostora, inventara i obezbeđenja nadomesti „kvalitetnom uslugom radnika“...
Prosečna subota/nedelja
Dežurno zakeralo: Opet vam je zamrljano ovo ovde u listi! Ništa ne vidim, a dao sam vam 20 dinara za ovo! Vratite mi novac! Daj mi onu knjigu utisaka, sa' ću da napišem da je ovo najgora kladionica u gradu!
Radnica: Dobro, izvinite, evo vam novac nazad, znate, te štamparske greške su česte...
(U sebi: Jedi govna, pederu, idi negde drugde kad je ovo najgora kladionica u gradu, taman jedna budala manje meni na vratu)
Dokoni penzioner (daje svežanj papirića A8 formata, svaki sa obe strane podeljen na četiri dela; u svakom od njih upisano po četiri meča, na svaki tiket stavlja minimalnu uplatu): Ćero, otkucaj to, odo' ja do pijace, taman ćeš da završiš dok se ja ne vratim.
Pola sata kasnije se vraća, uzima tikete i listiće.
Radnica: To vam je 530 dinara.
Penzioner: Nemoguće! Ja sam izračunao da je 520! Sa' ćemo zajedno da izračunamo, daj to sokoćalo (digitron). E! I na ovom jednom tiketu si mi promašila! Treba više, a ne manje poena!
Radnica: Naravno, evo odmah...
(U sebi: Umri već jednom)
Dežurni lovator (donosi na isplatu tiket od 45.122 dinara): Eee, pošto si mi ti uvek talična, evo ti kupi sebi neki sok (ostavlja bakšiš od 22 dinara)
Radnica: Hvaaaaaaaaalaaaaaaaaaaaaa komšijaaaaaaaa
(U sebi: Idi kupi mi ti sok za 22 dinara, pička ti materina)
Dva dokona klinca od 13 godina (donose 20 listića sa po 16 mečeva, svaki za 30 dinara): Ovo da nam otkucaš, rekao gazda da možemo da igramo tikete, a poker ne smemo.
Radnica: Dobro, daj ovamo...
(U sebi: Dabogda noge izlomili, majku vam vašu, samo mi još vi trebate)
Lokalni dripac (uključuje slot za 50 dinara, seda i posle 5 sekundi lomi staklo): Šta je bre ovo, pička vam bre materina! Oćete da vas sve pobijem ovde mamu vam vašu! Što je ovo namešteno, a, a? Je l' znaš koliko sam ja para ovde ostavio, a dobio sam znaš šta? Kurac sam dobio! Reci onom tvom gazdi da ću da mu jebem mater, znaš! (šutira kantu za đubre i izlazi. Kad se gazda pojavi, šeni k'o kuče)
Tatin sin – rugoba, umislio da je Matt Damon: Ooooo, što smo lepi danas.
Radnica (u trenerci i duksu 4 broja većem, mrko): Hvala
TSR: Jeeee li, a što se ti nekad ne našminkaš malo, ovo ono...?
Radnica: Ne, nisam ja u tom fazonu...ne šminkam se uopšte
(U sebi: Jeste, za tebe i ovu gomilu paćenika ću da se šminkam, baš mislim. I haltere da obučem možda?)
Lik iz kraja (po troje maksimalno u toku dana. Dolazi da naplati 1000 i neki dinar): E, šta ima? Evo zadrži ovo (ostavlja 50-100 dinara)
Radnica: Hvala
(U sebi: Bog ti pomogo)
Stidljivi udvarač: Zzzzzzdravo.
Radnica: Zdravo.
SU: Paaaaaaa ovaaaaaj...mmm...kako si?
Radnica: Super. Šta 'oćeš?
SU: A?
Mu(c)(v)anje se nastavlja dok ga ne prekine...
Blejač iz kraja, inventar kladionice (komada 5-8): Ej, de si. Daj mi otkucaj ova tri tiketa, na sve stavi minimalno, kol'ko beše, dvadeset?...
(Radnica, u sebi: Je l' možeš jedan jebeni dan da odeš u neku drugu kladionicu???)
Blejač:...i dođi posle da igramo karte, kupili smo sok i čips.
(Radnica, u sebi: e, živ bio za ovaj čips)
Na kraju radnog dana, dolazi gazda...
Gazda: Mh, ko je uzeo 3000 dinara, kakav je ovo tiket? Zašto nisi rekla da ne može? Ovo su neke nameštaljke, garant, kako to da su danas došla čak tri tiketa veća od hiljadarke? I zašto je ovde nered? Ne možeš samo da isprazniš pepeljare i pobacaš đubre i usisaš i oribaš wc i vratiš stolice na mesto, moraš da obrišeš stolove onim sredstvom što sam ti doneo, i da opereš sve prozore bar na svaka dva dana i nekoliko puta dnevno da lepo uglancaš ekrane na svim televizorima...to ti je deset posto od plate za ovaj mesec. E, da, što se tiče povećanja plate, za 3 meseca ako se posao popravi dobijaćeš 500 dinara više.
Radnica koja ima kući dvoje dece i nezaposlenog muža: Naravno gazda, nikakav problem, uvek ste bili fer i pošteni. Izvinjavam se za nered, neće se više ponoviti
(U sebi: Jebo ti pas mater, dabogda deci lekove kupovao od ovog što mi skidaš)
Radnica koja ima ikakvih šansi da nađe drugi posao u skorije vreme: Ma sagnite mi se i ti i ona gomila idiota koju trpim ovde za 200 evra mesečno i poljubite me u dupe (gađa ga ključevima i izlazi lupajući vratima. U sebi: peva)
Najžešći bedak. Kao dete bez osmeha, zima bez snega, veza bez seksa. Sve je tu, ali ipak nešto fali. Nije to ono najvažnije, može se igrati i igra se bez mrežice, ali ona je neki šlag na torti koji presudjuje na kom će se terenu igrati.
Lik1: Ajmo na školski teren, biće valjda basket.
Lik2: Ma daleko brate. Ajde kod mene u naselju ima koš.
Lik1: Ma jok, nema mrežice.
Lik2: A da, to je maler. Ajde nadjemo se na raskrsnici oko petice.
Jedini grad koji studente obara i na faksu i na kladionici.
Sprema nas za život
Fizičko – Da uvek ostaneš u kondiciji, da možeš da istrčiš 800 metara za svega 2-3 min, kad otmeš nekoj babi torbu i da možeš da pobegneš panduru na 100 metara i uskočiš u kola posle obijanja trafike.
Hemija - Da ti sve bude mnogo lakše i jasnije dok praviš bombu
Fizika – Masa puta ubrzanje jednaka je činjenici da ako se nagruvaš u teretani, plus vežbaš brzinu na džaku, izlomićeš neke sise po kraju bez kapi znoja!
Matematika - Čuvar banke, puta 2. Šalteruša, puta 3. Civili, puta 12.
To dalje implicira da moram poneti 1 pištolj plus dva šaržera, 1 hekler i 2 kašikare.
Sociologija – Kako da ubediš menadžera banke da otvori sef
Psihologija – Kako da ubediš menadžera banke da otvori sef, a da ne počne da vrišti
Engleski – Jer je sve više stranih banaka
Likovno – Da znaš koja slika vredi na crnom tržištu, a kojom možeš da obrišeš dupe
Biologija – Da znaš gde najviše boli tj gde da udaraš
Informatika – Alarmi, kamere, špijun bube, IP Adrese....
Muzičko - da znaš sta da pevaš ako ti priprete da ćeš propevati.
Filozofija - Da bismo znali ima li smisla pokušavati?
Istorija - Da bismo znali kako su prolazili naši prethodnici
Geografija - Da znaš u koju šumu da bežiš posle.
Veronauka - Da znaš kako da se pomoliš ako ne bude sve išlo po planu
Simbol nedelje popodne na televiziji, koja je nekada (u vreme kada je ovo prenosila) bila kolko-tolko normalna. Kalčo nas je sve ispunjavao, divili smo se fudbalu na čizmi. Užitak nam je dopunjavao onaj ludi komentator, koji kad god je igrala Roma, on je bio najvatreniji tifoz. Tada je sve bilo normalno u Kalču, bar nam se tako činilo. Pre Serije A, mogli smo da se "vozimo" uživo sa Šumijem, Montojom i ostalim asovima najbržeg cirkusa na svetu.
Kalčo je bio nečiji univerzum. Nakon ručka, lepo pustiš ružičastu i uživaš u majstorijama Del Pjera, Totija, Ševčenka, Kake, Inzagija, Vijerija, Nedveda i ostalim ikonama italijanskog fudbala početkom prve decenije 21. veka. Sve to je nestajalo u zaborav. Polako se čuveni multiprenos (od kojih je Juve uvek bio mejn) menjao za šuntave Engleze. Kalčo je gubio sjaj. Totalno je posrnuo aferom Kalčopoli i mnogi su ostali razočarani. Kalčo je nestao sa Pinka, baš kao i sav sport sa iste. Neki više nisu hteli da čuju za Skudeto i ostala sranja, dok smo neki i dalje tragali za majstorijama Del Pjera i drugara.
Više se ne čuje "aaaa parlamore skomiće tu" ni pred jednu tekmu. Sve je smor danas.
Koristi se da se dočara maksimalni stepen pijanstva. Dobro je poznatno da je gore pomenuti bio večno pijan. Ako je Čarls cugao između redova, onda je Ernest cugao između svakog slova, tačke i zareza.
- Kako je bilo sinoć na rođendanu kod Nade?
- Haos. Ludilo. Ubili smo se k'o Hemingvej!
- Taj rad.
--------------------------------------------------
- Kelner, dva mojita molim.
- Op, op, o'ladi malo Erneste. Nećemo se ubijamo u 11 izjutra!
--------------------------------------------------
- Oho, tetka Slavka. Nismo se videli od pre sto godina! Kako je teča? Juče beše bila neka slava?
- Bila, bila. Ubio se k'o Hemingvej.
- Hohoho, znam da voli popiti.
- Pucao je sebi u glavu.
Uz "Jebo te Japanac koji te napravio!" jedna od najčešće izgovaranih rečenica prilikom igranja PES -a.
Po uzoru na čuvenu "odbojku" koju su '77 odigrala naša dva proslavljena košarkaška asa u poslednjim trenucima meča protiv Rusa, prozivka koja se upućuje dvojici ortaka koji se malo zanesu u međusobnom dodavanju džointom i zaborave da ima još ljudi u krugu.
- "Aaaalo bre, Kićanović - Slavnić, pa stvarno nema smisla... je l' vam rođendan?"
Ono sto igras kod ortaka dok roditelji misle da si na fakultetu.
Igras PES zove te keva na mobilni ti brzo smanjis ton(ali bez prekidanja utakmice) i javis se pricajuci tiho: zovi me kasnije na predavanju sam...
Neopevano iritirajuća pojava. Ima četrdesetak godina, steznike na oba kolena i visoko podignute čarape. Proćelav je, maljav kao Čubaka, i pun svakojakih mudrosti. Ako promaši koš, bio je fauliran, čak iako ga nisi ni dodirnuo. Ako ipak ne traži faul, onda mu je kriv obruč koji je previsok/prenizak, teren koji je previše neravan/klizav, ili lopta koja je ofucana/jajasta. Stalno viče na saigrače "idi pod koš!" ili "otkrij se!", ali ti nikada neće dodati loptu.
- Faul!
- Ali nisam te ni taknuo!
- Sinko, nemoj da si bezobrazan, ja sam igrao sa Paspaljem '87 !
