Izuzetno nezahvalan posao. Pokušavanje uvođenja bilo kakvog reda u haotičnu repetitivno silovanu plejlistu ravno je sedenju zamračenoj sobi i pokušavanju udevanja crnog končića u iglu koja je veći deo svoje (iglaste?) egzistencije provela u muljavoj fioci među šrafovima, alatkama i duplericama Pamele Anderson iz devedesetih godina prošlog veka umrljanih motornim uljem.
Koja god pesma bude puštena, u masi će se uvek naći neki nezadovoljnik koji će početi glasno da negoduje protiv izbora muzike varijacijama rečenice: "Ja sam pijan i meni je lepo i hoću svoju muziku, ko jebe ostale metalce/šabane/repere/dabstepere/hiphopere/elektronce itd".
Rasprava je beznadežna, najbolje rešenje je zauzeti hladnokrvan stav i manire naciste iz Nirnberga: "Ja samo puštam pesme koje su mi rečene da pustim, a ti, alkoholisani homosapiensu, bi trebalo da shvatiš da sam ja samo ekspresija volje ovog kolektiva i samim tim sam depersonalizovan i nedostupan za bilo kakvu međuljudsku komunikaciju osim naručivanja pesama od strane drugih alkoholisanih homosapiensa. Drugim rečima rečeno, ja obavljam plemeniti posao menadžmenta muzičkih želja zajednice iznetih pod uticajem legalnih i nelegalnih opijata, i autodestruktivno je buniti se protiv istog, jer on predstavlja refleksiju same kolektivne persone u datom psihofizičkom stanju, a deo kolektivne persone si i ti, što opet implicira da si i ti depersonalizovan i da živimo u dobu gušenja individualizma i pojedinačnih sloboda individue, što je tragično, i smatram da bi jedina filozofija koja bi mogla da nas izdigne iz beslovesnog krdo- mentaliteta jeste upravo Ničeova teorija Nadčoveka, koja se upravo zalaže da se sistem moralnih vrednosti okrene naglavačke, i želje zajednice potčine željama pojedinca. Ali pošto ja zastupam teoriju Svečoveka vladike Nikolaja Velimirovića, bojim se da tvoji zahtevi ne mogu biti ispunjeni, osim ako nisi spreman da rešimo filozofsku bitku između Ničea i Velimirovića fizičkim konfliktom, i samim tim dovedemo do eshatona ovog kolektiva i ove relativno ugodne večeri?"
Varijacije i citiranje gorenavedene rečenice bi trebale da budu sasvim dovoljne da buntovnik dobije facijalnu ekspresiju "živuljka na putu gleda u FAP-ove farove", i da se udalji uz zbunjeno "Blaaargh".
Jedna od beneficija didžejinga jeste što on uvek sedi, i (ako je moguće) jede i pije. Samim tim velike su šanse da će otići kući trezan, sit i napit, dok će ostatak mase peglati po klonjama, ulicama i dvorištima.
Metalac: Ćelava seljačina hahahahaha Šaban Šapke Šapkeeee breeee ko krava da muče hahaahaahah kakvi ste vi seljoberi ja ne verujem hahahahaha daj Slipknot bre!!! Dualiti je najmetal pesma ikad!!! Ljaljan: To breeeeeeeeeee gde me nađe joooooooooj daj viski jooooooooooj!!! Di-džej: Dobro, evo Dualiti sledeći na plejlisti.
Ljaljan: Kakvo je ovo sektaško sranje breeee, znate vi ko sam ja bre alo bre? Metalci smrdite, sektaši odvratni, menjaj pesmu bre!!! Metalac: To bre!!! Samo metal!!! Džoi najbolji bubnjar ikad!!! Drkam na njega!! Di-džej: Daj da smirim ove budale, evo im neka psihodelija što pretvara neurone u gnjecavu smesu. Krišom ubacuje pesmu u plejlistu
Rava kojoj kreću suze niz butinu na Cviju i Slobodana Vasića: Srceeee, ajde mi pustiš Daru i Cviju, Noć za nas??? Mooooolim te mva mva mva... Di-džej: Može, ali tek posle 15 pesama. Rava: Aj mi pomeriš malo gore? Pliiiiz... Di-džej: Srce, ja sam samo aseksualna ekspresija kolektivne volje ovog skupa, tako da tvoje umiljavanje i nabijanje sisa u moj vrat i gornji deo leđa ima toliko efekta koliko Marijan Rističević ima šanse da bude vicepremijer. Prosipaj svoje zavodničke fore nekom drugom. Mva.
Izraz koji označava koliko dobro izgleda dečko koga si upravo videla. Zenski izraz koji je ekvivalentan gomili odvratnih muških izraza kad vide dobru ribu na ulici. Metaforično izražava ono što se ženi dešava, a jednako je muškoj erekciji.
Jelena: Ej, vidi onog tamo lika. Koooolikooo je dobar. Tamara: Uuuu, kreće suza niz butinu...
Dečko koji je više od običnog Šmekera. On iz kuće nikad ne izlazi ako na se na njegovoj glavi ne nalazi bar pola tube gela za kosu. Njegova frizura je uvek sveže podšišana, i njegovi zulufi uvek idu na špic. On redovono ide na depilaciju, ili koristi Vit kremu, "da ga ne bi cupali kostobrani ili maseri". Obično ne izlazi ( iz kuće, naravno) ako nije obučen u Nike ili Sweet Years garderobu, ili ako nema dobre Paciotti, Gucci ili Lacoste patikice ( Nike Air Max je nosio pre godinu dana, sad je odrastao). Uvek nosi torbicu preko jednog ramena ili torbicu za kopačke preko celih leđa (po mogućstvu od Mercurial kopački). Na Facebook kači samo najnoviju house muziku, da njegovih 1540 prijatelja (obično plavuša, a devojčica) ne bi pomislili da je on seljak. Na plaži nikad ne skida ćore, pa čak ni ako je u vodi. Obično je stalni član kladionica, a sve češće i kazina. Tetovira se svuda gde može da se vidi, i tetovira sve za šta moze da kaže da je u vezi sa njegovom rodbinom. Njegov idol je Cristiano Ronaldo, možda i po igri, al obično po izgledu i po količini devojaka kojima kreće Suza niz butinu kad ga vide na TV-u. Na fudbalerčića se lepe samo devojčice do 18 godina koje su obično ofarbane, u šorcevima koji jedva prekrivaju pozadinu i koje žele da budu u njegovom društvu, jer on je fudbalerčić. On ne juri devojke za vezu. On devojke juri samo za jednu stvar, jer njemu veza ne treba, jer je još mlad. Ako se nekad kojim slučajem zaljubi, to nikad ne priznaje, jer on je fudbalerčić. On obično školu završava vanredno ili nikako, jer njega škola ne zanima. On je pametan i bez toga.
Lik koji je klasična džidžalica, može se reći solidan košarkaš i polu šmeker. Jebemu mater, ode u jebeni NBA, i smuva fazon, najjaču pičku na planeti i pritom zaradi šou para. U nekom pravednom univerzumu cirko bi sa Koromanom i Sašom Ilićem na Fristajleru, igro za Hemofarm i imo ribu devedeseto.
Negde na ruletu..
-Sve na dvaes' tri. -Brate ti si lud, do prvog nemamo dinara ako ovo puknemo.. -Opaaaa! - Koji si Jarić, NEVERA!
Fizički krupan sa IQ-om ekvivalentnim broju dečije obuće . Upotrebljiv kao neka vrsta oruđa .
Eeeee buzgo aj ti mešaj malter i teraj kolica a ja ću da ti dosipam vode u mešalicu , da vidim kako ti praviš taj tonbe . Kažu svi da si u tome najjači !
Ajd ......... uuuuuuu jebote al ste glupi nemožete tako prostu stvar da naučite !
(Ovaj izraz sam stotinu puta čuo od svog druga A. Svaki put kad bi ga neko pitao o devojkama on je za sebe govorio: „Ma, ja sam Veselin.“ Izraz je pokupio u nekoj emisiji Laneta Gutovića, a ja za priču znam iz druge ruke...)
Veselin je, kako je on to objasnio, neugledno konjče bez pedigrea koje puštaju da odradi romantični deo, tj. predigru, da „ uveseli“ nezainteresovanu ždrebicu i spremi je za parenje. Onda, kada treba da dođe do akcije, puste rasnog pastuva, a Veselin ostaje sam sa svojim bolom u duši (i u preponama, verovatno).
Neretko se dešava da momak pikira devojku koja je jako povučena, ili hladna štreberka koju momci naizgled uopšte ne interesuju. Ona ga naravno odbije kao navalentnog i dosadnog, ali sada, sa probuđenom seksualnošću, sigurna u sebe i svoje kvalitete, za kratko vreme pronalazi drugog, frajera koji joj se dosada činio nedostupnim. To je benigni slučaj Veselina i normalna pojava.
Mnogo je gori slučaj (a dešava se češće nego što se u to veruje), kada devojka ne odbija momka, već je itekako zainteresovana, a momak se smota, bilo zbog nesigurnosti u sebe, bilo zato što devojku smatra polubožanskom sveticom koje on nije dostojan, bilo zato što od ljubavi očekuje previše ili što ni sam ne zna šta ’oće, ili od svega toga pomalo. Tu se flert i platonska ljubav završe tako što devojku pokupi neko treći ko je ne smatra sveticom, najčešće pastuv koji ih je promenio dosta, pa mu ni ova ništa ne znači. Veselin je poslužio svrsi, pa mu ostaju bol u duši i pornići na internetu i „Moja je pesma lagana“ od „Valjka“ .
Kao klinci od 20 leta šljakali smo preko leta na građevini, kada je jedan od nas mlađih iznosio svoju priču o tome kako se nedeljama muvao sa nekom devojčurom, ali ipak nije imao hrabrosti da načini odlučujući korak... Taman kad je bio ubeđen da je devojka potpuno njegova pojavio se treći, nebitni lik i maznuo mu curu ispred nosa, tek tako. Pažljivo nas je saslušao jedan bivši mornar.
(Mornar je bio izbeglica iz Hrvatske, koji je, eto, delio istu muku sa nama ostalim fizikalcima a bio je daleko najiskusniji lik na gradilištu, ne samo po pitanju žena. Obišao je svet uzduž i popreko, ipak, o svojim putovanjima nije pričao mnogo, samo o ženama koje je sretao usput... Prostitutke u Rusiji, savršeno oblikovane Indijke koje, opet, mirišu na loj, vitke Afrikanke bez grama sala koje svoje usluge ne naplaćuju novcem, već sapunima i dezodoransima, šta je sve radio u Južnoj Americi, Španiji itd. Prema svojoj računici, bio je sa oko 80 i kusur žena, a nije mi delovao kao lažovski tip čoveka, samo ga nisam pitao koji je deo od njih je morao da plati, ali i to mu je nekakvo iskustvo.)
Elem, Mornar je prišao mom vršnjaku, roditeljski ga uhvatio za ramena i prodrmao:
- Šta ima da te je stid, je l’ imaš kurac!? Je l’ imaš!? - Imam.. - Pa šta ima da te je stid!
(Čovek se nikada ne uči na tuđim greškama. I ja sam i pre i posle toga igrao ulogu što Veselina, što ovog drugog koji otima ribe. Iako pretpostavljam da su 90% ljudi na ovom sajtu prevejani jebači, neka priča bar posluži mlađima kao upozorenje, pogotovo ove Mornareve reči.)
Pesma o istoimenom gradu koju peva rodjena Zitoradjanka, srpska majka Svetlana Ceca Raznatovic. Kao sto se pesme "Is this love" i "Love hurts" uvek se stavljaju na kompilacije "Rock Ballads", "Metal Ballads", "Best Power Ballads" i slicno, tako se i kompozicija "Beograd" stavlja u kompilacije "Vesele devedesete". Naravno i za ovu pesmu postoji poseban ritual koji se mora sagledati i postovati tokom slusanja.
Primer 1: Diskoteka BUS. 1996 g. 1h 16 min posle ponoci. Sve ribe uz ovu pesmu OBAVEZNO igraju i glasno pevaju, pomno i pazljivo prekrivajuci prelepi, slavujski glas Svetlane Raznatovic, poznatije kao Ceca. Uz strofu "Ovooo seeeeecanjeeee, rusii meeeeni sveee"... obicno se ribe hvataju za gornji deo grudnog kosa, ili za srce pokusavajuci da docaraju tu tragicnu atmosferu koju prezivljava glavna junakinja u pesmi. Sto se tice dela "Mooj Beoooograde, zagrli meeee..." - tu je vec potrebno rasiriti ruke i usmeriti ih ka nebu.
Dok ide ova pesma, ribe igraju dok tipovi pomno prate njihove pokrete i nemo klimaju glavom. Oni se oglasavaju samo na pocetku tokom jedne strofe. "Znam za jedno ime, al` ga ne spominjem (i onda svi prisutni u glas) EE-E-EEE!"
Primer 2. Ukoliko se nalazite u automobilu i slusate ovu pesmu, obavezno je otvoriti sve prozore na Vasim kolima i podeliti lepotu i tragediju, neizvesnost i agoniju ove prelepe kompozicije.
On je dete grada. On ima osećaj za umetnost, naročito avangardnu i urbanu. On nosi arafatku, i to ne samo zato što je moderna, nego zato što nešto znači. On nosi SMB kepi, jer se slaže uz arafatku i takođe nešto znači. On nosi i bradu, jer i to nešto znači. On svira. On ne mora da svira, ali voli fjužn. Pada u kosmopolitski sevdah uz Depeš Mod. Srbija mu je mala, ali mu je Beograd velegrad. On je nekonformista u granicama ukusa. On je tako iznad svega. On razbarušuje kosu tako da mu šiške strogo i usklađeno, ali neobavezno, padaju do obrva. On tera kosu na urbano.
