Disklejmer. Isto kao što je opšte poznata činjenica da vojni pohod usmeren ka Rusiji, s biciklom kao jedinim vidom transporta odavde-donde, može samo da propadne k'o jaje kroz pocepane gaće, tako je i startovanje vrh ribe neke nalik na parkiranje u jednosmernoj ulici, u strogom centru grada. Dođeš, vidiš da tu nema mesta za tvog Jumbaša od 4 metra i 72 centa, te produžiš dalje. Ne ide kocka u krug.
"I? Šta kaže?" "Ne znam, gomila nekih tehnikalija, nisam polagao testove za avion no za kamion." "Kako molim?" "Alo bre, riba je avion a ja to ne znam voziti." "Znači...šta to znači?" "Kaže da nisam uopšte u njenoj ligi, a kad malo bolje razmislim, sumnjam uopšte i da se bavimo istim sportom."
U nižim razredima osnovne škole, to je veliki događaj zato što si prvi put bez mame i tate, sam, u sobi sa još 3 drugara istog pola. Poenta je pobediti na maskenbalu za šaljivdžije, miss za lepotane, kvizu za pametnice. Obići ćeš Srbiju, posetiti crkve, i kupiti svoj bližoj i daljoj rodbini poklon na kome će pisati ime mesta na kom si bio. I naravno kupićeš halo karticu ( u moje vreme nismo svi imali mobilne) da se javiš mami, tati, baki , deki... U višim razredima osnovne i srednjoj školi, ekskurzija je mesto za prvo i stoto alkoholisanje, sex, ljubav, ne znaš ni gde si bio, ni šta si radio, tj ne sećaš se. Kupićeš ortaku nešto, ako pre toga nisi spičkao pare na alkohol i kurve. Mobilni će ti biti isključen, ne postojiš tih nedelju dana ni za koga! Događaj gde ljudi i profesori prvi put upoznaju kakav si ti u stvari. Najlepši događaj tokom celog tvog školovanja :)
Mama: Milo moje čedo , kako je bilo? Pera(III razred o.š. , upravo došao sa ekskurzije sa Tare): Mama osvojio sam 2. mesto na maskenbalu, glupi Mita je bio 1. a nije ni ličio na policajca, kupio sam tebi, tati, bati, baki i deki ovu šolju, a tetki, ujni, komšiji i Miki automehaničaru ovu pepeljaru. Bili smo tamo u onom etno selu i onda... Mama: Divno ...
Nakon 9 godina...
Mama: I sine kako je bilo, šta ste videli? Pera(II razred srednje škole, došao upravo sa ekskurzije u Grčkoj): Gde? Mama:Pa na ekskurziji Petre.. Pera: a.. pa ekstra je bilo.. baš... ono.. videli smo neki kamen.. i ja sam video rozog slona jedno veče... A Djole kaže da je to od onog.. ma odoh ja da spavam kevo, vidimo se za dva dana... Mama: . . .
Bajagić Momčilo što peva bam bam bam neću ništa da znam. Ili je bar pevao nekada davno. Izdanak Riblje Čorbe. Jedan od najpoželjnijih mužjaka osamdesetih u SFRJ, vlažni san tadašnjih tinejdžerki a bogami i njihovih majki. U to vreme imao neke dovitljive tekstove i dopadljive melodije, setimo se papalina, malih slonova i njihovih malih đonova, berlina, huana koji je voleo marijuanu i upoznao meskalita (!) Odgovoran za audiogenocid pod nazivom "Moji su drugovi" koji kod alkoholisanih homosapiensa izaziva poremećaj u nervnom sistemu zvani lokomotivus vulgaris. Nema svadbe ni veselja dok bajaga ne zapeva a onda se sisate tetke i pijani čilageri uhvate u vozić i majmunišu. In jor fejs, evolucijo.
Evo male ankete sprovedene međ' mojim poznanicima: "Šta imate da izjavite o BajaZi?" ćomi: "Bio je kul lik. Onda se skin'o s dopa." sanja: "Sudite mu pošteno pa da ga streljamo." baba: "Jel to onaj mali sa televizora? Da se ošiša" deda(dodaje): "Jebem li mu kiku bitlsovsku"
