Moja fioka je fioka koju ima svaki klinac. "Mama, jel ovo sada moja fioka?". Da, dobio je fioku... Tako je lepa i prazna. Stavio je unutra svoj autić. Da, to će biti garaža. Sada je stavio i čoveče ne ljuti se. Vreme prolazi... Negde među lajsnicama ze zavuklo pedeset para... onih malih žutih i debelih. Poslednje važeće pare u Srbiji. Sada nema manje od 1 dinar. Tu je i nekoliko bombona iz praistorije, mačkin zub koji je našao u dvorištu, nekoliko kamenja sa mora. Jedna praćka. Kauboj i indijanac, tenkići i topovi. Par rezača, gumica.... Kasnije se uselila prva potrošena olovka. Patentica koja se slomila. Hemijska koja se istrošila. Sveska za matematiku. Udžbenici sa rednim brojevima. Poslednji su imali broj osam. Evo ga, gel za kosu, jedan dezodorans, stari brijač. Kutija kondoma. Nekoliko diskova sa slikama koje više ne želi da gleda. Stari mobilni i punjač. Stara baterija od novog mobilnog. Indeks. Radnička knjižica, zdravstvena... Neka stoje tu, sada ne trebaju... Prsten... Tu stavlja burmu kada izlazi sa drugarima. Koverte od plata i računa... Čekove... Opet zdravstvena... Sada neka nova. Sa overom do kraja života... Bromazepan i Lasiks. Nalazi lekara, rendgen snimci. Ceo jedan život u toj mojoj fioci.
Promiče kiša... Nekoliko zbijenih crnih kišobrana gore... Nekoliko blatnjavih crnih cipela dole. Jedna lopata, mantija i gavran što se ljulja na grani. I lica koja ispraćaju. Plaču. Ali greše... Fioku su ostavili kući... A tamo je sve!
Zajebana radnja. Opasna. Naročito ako se skidate na suvo. Može da vam sjebe mozak gore od droge, kocke, alkohola. Gore od bilo kog poroka. Ma gore nego što bi vam devojka sjebala mozak. Bez da vam pokloni sifilis.
Neko vreme ste uživali u poroku. Onako, baš skroz dojajno uživali. Onda ste počeli da se patite. Ispočetka malo, pa sve više i više. Na kraju patite k'o Isus. Šta k'o Isus? K'o Dobrivoje Topalović! I rešite da se skinete. Na suvo.
Prvih dva, tri dana nije vam ništa. Imate nekog malog crva u mozgu koga i ne primećujete. Nešto vam fali, ali bole vas, opušteno. Kad ono kurac međutim jok. Četvrtog dana crvić pozvao društvo. Sedeljka. Već hoćete da sroljate, da svratite u kladionicu, u kafanu, da pozovete devojku... Sedmog dana se crvi napili, razmnožili i trče po vašoj sivoj masi. K'o na koncert za Novu Godinu na gradskom trgu. Šapućete nešto samom sebi, a ljudi vas čudno gledaju. Dođe vam da se i vi napijete, da se napijete k'o dupe. Petnaestog dana svi crvi voze NFS. Piče po vašoj sjebanoj surutki a ima ih za Egzit, Guču i Poselo u pola 8, svih boja, ukusa..nadrogiranih, pijanih, ludih, šabanskih, čobanskih... Često menjate raspoloženje, svaki sekund, smejete se, plačete, pevate, kukate, urlate... Dvadesetog dana mozga više nemate. Imate gomilu crva u daunu. Depresija. Ležite kao ranjen ker i cvilite...samo dim da povučem, samo jedan spin na ruletu, samo da je vidim...Raspadate se kao govno na kiši. Patnja zbog koje ste rešili da se skinete sad izgleda kao dečija igra. Nakon mesec, mesec i po, mislite da ste se skinuli. Mislite. Nastavite život ne sluteći da zlo čeka iza ugla da vas ponovo dohvati.
Ako poželite da se vratite poroku, da napravite recidiv, recite sebi skidanje. Ili napišite nešto. Nešto dugačko, što duže.
Moderna verzija hiljadu i jedne noći. Poslodavac davi, a vi budete udavljeni do iznemoglosti.
- Ime? - Đoko. - Prezime? - Kurcagić. - Obrazovanje? - Imam. - Koji stepen? - Fakultet. - Koji fakultet? - Elektrotehnički. - Šta očekujete od posla? - Platu. - Zašto baš kod nas? - Bil Gejts me još nije kontaktirao. A pare za sopstvenu firmu nemam. - Iskustvo? - 15 do sada. - Molim? - Tuđe žene ne diram, odma' da se razumemo. - Mislim na radno iskustvo. - Raznosač pica u piceriji "China" u Jajcu, višegodišnji mlekar u Vlasotincu i šerif u Kanzasu. - Jeste li ikad radili u struci? - Kako da nisam. Menjao sam sijalice po kući, popravljao kompjutere. - Znači razumete se u računare. - Da pretežno u one računare starijih generacija. Proces popravke je kao kod EI Niš televizora. - Kako to? - Fizičkim kontaktom. Poželjno je da bude jak i brz, kao Brus Li što je svojevremeno znao. - Je l' me vi to zafrkavate? - Ne nego vas zajebavam. - Hoćete li biti ozbiljni? - Sve zavisi. - Od čega? - Pitanja. - Pa šta fali ovim do sada? - Kreativnosti. - Dobro. Jeste li vernik? - Ne. Ali mi je debeli Buda mnogo gotivan. - Imate ženu i decu? - Decu imam. Jedno dvadeset komada. Na svakom kontinentu po tri. - A žene? - Dođu i prođu. Drugovi ostaju. - Gde sebe vidite za 5 godina. - Sad je jul? - Da. - Na Havajima. Turistički. - Mislim poslovno. - Znam. - Pa... - U najmanju ruku, kao direktora Majkrosofta. - Ambiciozno, nema šta. - Pa kako drugačije da skupim pare za Havaje? - Živite sami? - Imam cimera. - Vaš odnos? - Pregovaramo na dve nedelje, kad ponestane čistih gaća i čarapa. Mora neko da odnese sve to na pranje. - Često vam je gužva u stanu? - Ne. Samo radnim danima. - Znači, nemate neke uslove za rad kod kuće? - Odakle vam to? - Stalno vam je gužva, pa sam mislio. - Loše ste mislili. - Imate li hobi? - Gledanje u plafon. - Jeste li timski igrač? - Sve zavisi s kim. - Vaš idealan partner. - Crnka, metar sedamdeset, grudi jaka trojka. - Mislim na saradnike. - Ko im jebe mater. - Imate li poroke? - Ne. - Znači ne pijete? Ne pušite. Ne drogirate se. - Pijem. - Redovno? - Kad mi se pije. - Vodite li računa o ishrani? - Naravno. - Pa kako se hranite? Zdravo? - Živo. - Hvala vam što ste došli. Zvaćemo vas. - Oćete kurac. - Molim? - Nećete zvati. - Zašto tako mislite? - Nema teorije da dobijem ovaj posao. - Što to mislite? - Zajebavam vas sve vreme. - Dobili ste posao. - Fala. - Vidimo se sutra u 8. - Valjda nećemo. - Što? - Jeste se pogledali u ogledalo? Doviđenja.
Ili telefonski S.O.S. za prevenciju samoubistava. Postoji u većeni država sveta (ima ga 'de ima telefona) služi za to da se potencijalne samoubice, ljudi na samoj granici odluke da prekrate muke, telefonskim putem, tehnikom nežne i tople reči pune razumevanja ubede da nastave da guraju i da se muče. Stručnost, strpljenje i pre svega humanost glavne su odlike ljudi zaposlenih.
Beograd, 02:10 iza ponoći, vikend:
- Savetovalište izvolite? :sa druge strane žice teskoban, izmučen glas isprekidano cedi: - ne e, ne moogu viiše...šmrc, šmrc.. doosta mi je sv.. svega - Polako, čega vam je dosta? - sv...sv egaaa! :već odsečnom tonom: - pitam čega?! - ne moogu više, ne mogu :prešao na Ti: - Ne možeš više šta?! - pa ....šmrc šmrc ovo je sve mnoogo teeeš k o - E da ti kažem ja nešto burazeru i ovo je meni sve mnogo teško, reci koj' ti fali već jednom?! :duža pauza, već krenuo da se uprangija, jedva se predomislio: - jee ss am li ja to... dobio savetovališšte protiv samoubi.. - Ma dobićeš bre ti... da dobio si savetovalište, al' nisi dobio nekog koga ćeš da jebeš u dva ujutru! Šta ti misliš bre, da se tu cediš sa dve reči sat vremena a ja da te slušam? Pređi jebote na stvar? Halo, halo? Gde si jebem te? Sad me još zajebavaš preko telefona, a?!! Majke vam ga svima....:spuštanje slušalice:
Ne mogu bre više da radim ovaj kretenski posao, jesam loše lepio plakate za prethodne izbore al' da me rođeni brat od strica uvali na ovaj debilni posao...promeniću ja partiju...
Dnevne novine, izdanje ponedeljak: 22godišnji mladić iz (...) ulice skočio sa terase i pucao sebi u glavu u toku padanja.
