Vrlo redak poklik koji izaziva neverovatno blaženstvo kod sinova ženskog pola u porodicama. Češće će se čuti bravo sine iako je taj sin zapravo ćerka, ali poklik "TO ĆERO!" ima izuzetnu težinu jer tog sina ženskog pola digne u nebesa zbog činjenice da je uradio (uradila) nešto što se očekuje od prave žene.
Sin ženskog pola: Tata evo ti novine. Otac sina ženskog pola: Hvala sine. Sin ženskog pola: Evo ti ova čutura. Kupila sam je pre nekih nedelju dana ali nisam htela da ti je poklonim dok joj ne ispletem futrolicu. Otac sina ženskog pola: TO ĆERO LjUBI JE TATA!!! Ćerka: kez od uveta do uveta, srce skakuće od aritmije, duša lebdi u blaženstvu
Epitom neljubaznosti ukalemljen sa transparentnim boljenjem kurca za međuljudske odnose, pogledom meksičkog emigranta nahvatanog i smeštenog u ćeliju 2 x 2, jednoglavi kerber parkiran sa sve lancima nadomak kapije autobuske stanice, napirlitane odore i nokata sveže nalepljenih iz kesice narodne nam republike Kine.
Smežurana čovekolika Lajka, zbijena u svoj Sputnjik dvojku, oblepljen voznim redovima i slikama Fernanda Kolunge iz mlađih dana u pozi pućenja bicepsa. Ako ti dan nije sjebao ispit sa kojeg si izleteo poput crnačkog palamara iz tesnih domaćinki, nadrkani taksista sa pričom o masonskim pizdarijama i neveštim jebarijama Suzane Mančić, ciganka koja te već trilioniti put startuje za dvajestdinarku žvakom da bi ti štajgerice, na kontu šaramantnosti, dale za dž, ovaj oktopus sa funkcionalnim jednim pipkom će ti dokusuriti preostali živčani poredak, bez da ti vrati kusur. Opskrbljavanje samo peronskom kartom je najjednostavniji postupak, svako pitanje viška izaziva širenje zenica i razgoropađeno šištanje. Još, ako se treba raspitati za maršutu busa koji nije iz lokala, trensfer besa će biti brži nego seksualno iskustvo nevinog Amiša.
Teranje u kurac obavlja nekom telepatskom silom, pa kada osetiš da ti se ud i mošnice refleksno munjevito skupljaju, vreme je da ukloniš svoju teles od kaveza dotične, i ostaviš je da na miru zuri u svoje ogledalce, budžeći kruškolike sisiće, mažući se jakocrvenim karminom i cerekati na opus ružičaste televizije, ukoliko joj je dozvoljeno posedovanje tv-prijemnika.
Preporučeno je spremiti sitininu, transakciju obaviti na brzinu i šmugnuti metodom Mojsije - Crveno More kroz studentsko/radničko/džebalebaroško/turistički plebs sprečavajući tako priliv zračenja negativne energije na sebe.
-Bate, imaš sitniša da mi razbiješ stodinarku, pije mi se kafa na srk? -Razbijem ti usta, znaš, mene si našao da jebeš, tebi da dam pa posle da se jebem u dupe? -Dobro, bre, opušteno, da imaš sisu radio bi na peronu, o'ladi malo.
A: Šta je bre sa onim Miletom? Klinke mu se nabacuju a on ih samo kulira. B: Mlado je to za njega. On ulazi samo tamo gde je glava izašla. Madafakerčina!
Znati kad je dosta. Imati meru. Znati širinu delovanja ili postupaka.
Nažalost, da ljudima nije u prirodi da zagrizu više nego što mogu da sažvaću, ne bi ni Aleksandra Makedonskog pregazili slonovi, niti bi se Mijatova prečka i dalje tresla, a možda bi nas čak i cigančica iz Kneza poštedela svojih raspalih ruža.
- I koliko dugo se 'beš? - Od 13. godine. - Sve poze? - Sve. - Čka, oral, anal? - Jašta. - Tit fak, bdsm, lezbo, gutanje, kamšotovanje? - Naravno. - Crnci? - Svakako! - Azijati? - FUJ bre! Jesi normalan, pa imam ja neke granice!!
******************
- Opljačkao si bre crkvu, pa jebo te, šta je sledeće? Dom za nezbrinutu decu? - Ej bre! Imam ja neke granice... Kad opljačkam dom, daću pola u dobrotvorne svrhe.
Način kretanja devojaka sa iskustvom korišćenja štikli tanjim nego same štikle.
- Vid' ove dve maloletnice, al' nabadaju. - Hahaha! Šta je ženske? Prerasle ste ortopedske cipele za ravne tabane? Hodaš sad kao Bambi, hodaš sad kao Bambi, kroz sneeeg.
Lepo jedno mesto iz vremena vrste prošlo tipa : ja sam išao, ti si išao, išli smo,... Sigurno da ta neka oš Dragica Pravica VIII2 plava smena "Pantela Pantela kapiten na osma dva" budi neke lepe memorije.
Nači koje sam šale radio tipa onih što ti izazovu salvu smeha. Fazon na fizičkom kaže profa: Panteliću donesi loptu za fudbal! a ja donesem rukometnu a vrsta koma! il na geosu pita učiteljica: jel zna neko gde se nalazi Portugal? a ja cibanišem sledeći lajn: na četvrtom mestu tri boda manje od Slovačke a Stankela kroz komu: to, to jebem ih usta šatirana pa na muzičkom: jel zna neko himnu Srbije e to Pantela mnogo lepo otpevo bez šale to nam mnogo znači ta himna da znamo svoje korenje!!! E a zipaj ovo pita srpkinja: Panteliću oćeš jednu čitanku? a ja: vidi je ova, pa i da ti kažem u koji ću ti ugao šutiram bićeš matirana, kučko! I tako bilo je tu još takoreći fora no piše Pantela s mobilnog a ode mu baterija tipa litijum-jonska. Ljub!
Lepa jedna manifestacija iz kategorije slobodnog vremena. Popiješ koju čašicu alkoholnog pića sačinjenog od kvaliteta i sigurno da možeš da izzavršavaš neku bičarku tipa Maja Mandžuka.
E a slušaj ovu priču, kacam igro za Hertha BSC Berlin i na tekmi protiv Koblenca tu ti ja izpostizo dva komada i sad posle drugog komada kaže goša: A u kurac! a ja mu kažem: nemo se brineš biće i repete! brzo otrčim do Stankele zagrlim ga i kažem mu šta sam reko goši, a on koma! Divi me što pišem latinicom, oprosti oče! I sad odemo mi to veče u neki bićklu alternativne priče da zabodemo skićvi dva. A unutra ekipa haos, sirotinja neka naš koji bljak. Ribe fazon nose Starke i džempere od sirogojna. To ti onaj tip ljudi što kad uđe u radnju kupuje hleb kolorita polubeli. I ja se tu nešto milovo po trbušnjaku kad prilazi mi neka bicuri sa spikom: Al bi ga blajvala! i ja tu upotrebim dativ u vidu pitanja kome? čemu? a ona: Panteli! Al iskuliro Pantela dankešn-bitešn. Zajebi ti to da izdobijam neku polnu i ništa manje veneričnu bolest. Sportski pozdrav!
Čovek koji je izazvao dosad neviđenu euforiju na Vukajliji. Jedinstvenim stilom pisanja je uspeo da oduševi čak i najveće mrzitelje lika i dela Marka Pantelića - Pantele.
Nači, kad Pantela napiše defku, cela Vuka postane oma kao Stankela - nači KOMA!
