Kada za nekoga kažemo da je "usrao motku" to, ukratko, znači da je taj uradio nešto zbog čega će trpeti teške posledice. A odakle baš izraz "usrati motku", zašto baš motku i zašto baš dotična radnja verujem da mnogi ne znaju. Sada ću to, na svoj dosadni način, kako samo ja znam, da objasnim u primeru.
Verovali ili ne to ima korena u vojsci i ratu. Početkom XX veka ratna strategija se još uvek svodila na "viteštvo" i opštu tarapanu tipa prsa-u-prsa iako je vatreno oružje već odavno moglo da potisne potrebu za tim. Znači, istrči iz rova i pravo na stacionarne mitraljeze i haubice, pa ko preživi, dobije orden i tapšanje po ramenu. U I Svetskom ratu, kao i Balkanskim ratovima to je bio slučaj i u našoj vojsci. E sad, zamislite da u toj frci i jurišu na rovove nekog vojnika "pritera". To bi bio ozbiljan problem za koncentraciju, a samim tim i za život i zdravlje dotičnog vojnika. Zato su pre svakog proboja i juriša, vojnici dobijali obrok, a uz obrok i lakši laksativ kako bi se "ispraznili" pre bitke. Pošto ne mogu stotine ili hiljade vojnika da "rade radnju" posvuda (zamislite na šta bi ličio front posle toga), iskopavali su velike rupe u zemlji, preko tih rupa bi bile postavljene motke na koje bi vojnici seli i "obavili dužnost". Posle svake "smene", rupu bi zasipali negašenim krečom, radi dezinfikacije, pa sledeća "smena" i sve tako dok svi ne završe, onda bi rupu zatrpavali i u boj junaci. Pored svake rupe bi stajao podoficir, najčešće narednik, koji bi pazio da niko ne "obavi posao" na motku, jer posle tog vojnika treba da dodje sledeći koji treba da sedne na nju. Kazna za vojnika koji uneredi motku je bila deset udaraca bičem. Dakle, kada bi vojnici videli da neki njihov kolega dobija batine i pitali zašto ga kažnjavaju odgovor bi bio "Usrao je motku". Tako se taj izraz "odomaćio" u našem narodu i postao sinonim za svaku grešku koja može pojedinca skupo da košta.
Nesudjeni hipster svoje generacije. Dok su svi drugi zlikovci (iako je on za mene heroj, jeb'o mater onoj ptičurini) svakim novim gestom kršili sve moguće zakone ikad stvorene od strane čoveka i bivali mejnstrim, on je kukavac konstantno kršio i krivio zakone vremena i gravitacije. I što je još i najgore, uvek bi ispadalo da ih je iskrivio sam protiv sebe.
Ja, gledam Kojota kao klinac:
Iseče rupu na metalnom mostu, trkačica stane da jede tu, on iseče rupu oko nje, ceo most padne zajedno sa njim u ambis, trkačica ostaje na tom isečenom krugu lebdeći u vazduhu.
Početak rečenice pomoću koje, uz dozu ironije, odgovaramo negativno na postavljeno pitanje.
A: E, je l’ smuvao Šomi onu likušu o kojoj je pričao? B: Ma, tri likuše je smuvao... ------------------------------ A:Jesi li uradio domaći iz mate? B: Ma, tri domaća sam uradio!
Osoba koja pleni u svestranosti, ponajviše kada se radi o sportskim disciplinama.
Iako tako deluje, ta titula se ne dobija u zavisnosti od geografskog porekla.
Njega ćete uvek izabrati u svoju ekipu kada se igra fudbal, staviti u tim kada se pegla basket, jebaće vam majku u šahu, isto uraditi sa vašim ocem ako poigrate stoni tenis, a brutalno će vam se opoganiti po glavi ukoliko se nadmećete u atletskim disciplinama.
Takodje je sposoban da vam namesti sijalicu, popravi bravu, zavari kapiju i prebije komšiju.
Ukoliko treba da se cepaju drva, on je pravi izbor za prvu pomoć.
Da stvar bude najbolja, nije vam konkurent u muvanju riba. Dok vi napadate mladu pičetinu, neko ce se već zajebati da ga izazove da zajedno ispijaju rakiju.
-Brate, sutra igram basket sa Hranislavom u 50 evra. Mnogo je nizak, odvaliću ga.
-Si lud? Hranislav je seljačko dete. Taj će te pobediti i ako se opkladite koga tvoja keva više voli.
Tako su deca prekraćivala časove u vreme kada još nije bilo neta i fejsa.
Nikola: E, Mare, šta to pišeš? Marko:Ma, dopisujem se sa onom sisatom iz druge smene.
(piše na klupi)
A(prva smena):Ćao. B(druga smena):Ćao. A:Ja sam Marko. B:Ćao, Marko. A:Jesi ti Tijana? B:Koja Tijana? A:Pa, iz VI 3...Rekli su mi da sediš ovde... C(tetkica u puš-pauzi):Misli na onu sisatu. A:A taaa Tijana... B:Pa jesi ili nisi? A:Ne, ja sam Tijanin dečko, a ti si mrtav kad te sutra nađem za tom klupom. C:Uuuu, sad si ga najeb'o, mali.
Marko:E, Džoni, aj' zamenimo mesta. Nikola:Š'o? Marko:Ma, nešto me bije promaja...
1. Besni učenici viših razreda osnovne škole, manje otporni na promene koje donosi pubertet. Posle trodnevnog, neprestanog slušanja "Never Mind the Bollocks", postaju opčinjeni muzičkim umećem, dubokoumnošću, i istrajnošću Sex Pistolsa i rešavaju da glasno kažu "NE" celom svetu tako što neće uraditi domaći posle škole, a posle će tražiti od mame da ih vodi da kupe martine. Sutradan iza škole, iskašljavajući prvi dim cigarete, kolektivno polažu zakletvu da se nikad neće promeniti i postati kao oni konformisti što rade domaće. Ovo nečuveno odmetništvo uglavnom prestaje do kraja osnovne, kod težih slučajeva u toku srednje.
2. Ljudi koji i posle 18. teraju istu priču. Nemam srca da ih dodatno zajebavam.
Duša od čoveka. Dobrica. Dao bi ti poslednju cigaru. Ponekad i papuča. Kupuje devojci poklone svakih mesec dana. 14. februara neće gledati početak Lige Šampiona, nego Ljubavni život Budimira Trajkovića sa devojčicom uz smoki i kolu vrnjci.
-Ajmo večeras da pravimo neku havariju po gradu? -Ajmo. -Može, može. do jaja. -To mi reci, smorio bi se ćiku. -Joj, ne mogu večeras, 1234234 meseci mi sa Majom. Dogovorili smo se da idemo večeras na večeru kod njenih. -(svi u glas) A Micaaaaaaa.
