Ustaneš u 7 sati kako bi odgledao Viteza Koju. Boli te pače za sve, znaš da kad upališ Tv nećeš gledati Tadića kako sere, pedere kako se balave i Ivana Ivanovića kako jede govna. Baba ti isprži kajganu..uff kako je tad kajgana dobra bila. Odeš do prodavnice i za 5 dinara kupiš desetak turbo žvaki, sa kojima praviš nenormalno velike balone. Ako je subota, u 10 sati uključiš Pink i gledaš Badija, psa košarkaša. Završi se Badi, a ti odeš kod ortaka da se igraš klikerima, uzmeš mu dva staklenca, al izgubiš mermerca, al nema veze, prošle nedelje si mu uzeo naftalinca. Onda odete kod komšije i kradete mu trešnje, umažeš se kao svinja, odeš kući, keva ti opali dva tri šamara jer nisi bio kući kad je dolazila tetka koju nisi video dve godine. Uključiš RTS 1, odgledaš Srleta i Pajčeta ili Štrumfove, zavisno od toga koji je dan bio. U pola 8 odgledaš Laku noć deco, istuširaš se i legneš da spavaš.
Jebala vas Evropa i gej parade, oću svoje detinjstvo !
Priloška odredba za razočaranje. Nadomak ruke, al' tuki u poslednjem trenutku. Ža dlaku šinko.
Ciga: Umal da jebem sestrićinu sinoć. Namamio je u baraku, pustio Kebu, sipo neku rakiju, skino gaće, i taman da joj pristavim Đemala u rondulju, zove je ćale na mobilan, kaže oće on da jebe.
Trenutak pomešanih osećanja. Kao seks sa kabastom ženom. Trči gore ljubi, trči dole jebi, razvučen ko šifonske gaće. Sve bi, al ne može u isto vreme. Dobio sam je, a ko da sam dobio rak. Jebiga, od nečeg mora da se rikne.
Tu, tu. Tu, tu. (stigla poruka na mobilni)
"Poštovani na vaš račun broj 512597746085 je uplaćeno 16005,00 dinara. Vaša Unikredit banka."
Mika, mučenik ovdašnji : - Fala kurcu! Pera, ortak nezaposlen: - Šta je? Mika : - Legla plata! Pera : - Oooooooo matori. Tražio te konobar, malopre ... he,he, he, he ..... Mika : - Tražila me i elektrodistribucija, bankari, poreznici, žena dva puta, deca studenti, samo zevaju, a ti me jebeš za dva piva? Pera : - E, pičko papučarska. Za dva piva ti stalo.... Mika : - Mater ti jebem alavu. Pa, ko je do sad plaćao? Da nisi možda ti? Pera : - Zavrnula ti Smilja jaja, pod stare dane? Mika : - Kome zavrnula? Ne serendaj. Nego, jesi za jedno mešano, da lakše pivo klizi? Pera : - Moj čovek! Legendo Srpska i republike Srpske Krajine! Mika : - Kelner, ponovi ovo s pivakisom i upali roštilj. Kelner : - Mešano? Mika : - Of kors! Kelner : - Stiže!
Tu,tu. Tu, tu. (stigla poruka na mobilni)
" Poštovani, obaveštavamo Vas da je sa Vašeg računa broj 512597746085 skinut iznos od 14850, 00 dinara, za ratu kredita..."
Jedno od najiritantnijih pitanja koja mogu da se postave jednom studentu. Onaj koji to pitanje postavlja ili nikada nije studirao (pa ne zna kako je kad ti postave to pitanje), ili jeste studirao, pa s namerom jebe u mozak studenta. Najčešće ih postavljaju teče i tetke i kojekakvi rođaci (koje bi apsolutno trebalo da zabole tukidid koliko ti je ispita ostalo), zatim roditelji drugara i drugarica iz škole (kako bi te uporedili sa svojim detetom) i pojedine kolege s fakulteta, kako bi videli da slučajno nisi dalje odmakao od njih ili kako bi posle pokušali da ti nabiju kompleks rečenicom ''E, ja sam diplomirao/la!''
- Alo, ujnin, koliko ti je ispita ostalo? - Pet-šest. - Pa kad ćeš to da daš? - Ima vremena. - Pa nemoj da gubiš vreme. - Ne gubim vreme, našao sam posao u struci. - Gledaj ti da uzmeš diplomu, bez diplome niko neće da te zaposli. - Zar nisam upravo pomenuo da radim već u struci? - Ali bez diplome ništa nema, samo će da te šutiraju. - Da, kao svi se po difoltu zaposle kad dobiju diplomu... - Šta? - A nebitno...
--------------------
- Gde si kolega, nisam te videla sto godina! Šta radiš? - Evo, bio do faksa da produžim apsolventski. - Pa šta se radi, još koliko ispita imaš? - Imam... Još. - Ja sam diplomirala u januaru! - Blago tebi. E, vidimo se, žurim.
Zvala se jednostavno, Ivana. I danas se valjda zove tako. Ne znam da l je živa, al pravo da vam kažem, nekako mi puca kurac. Elem, pucanje kurca na stranu, al mi smo se beskrajno voleli. Išli smo u vrtić "Pčelica Maja", ona u srednju, ja u veliku grupu. Ona je nosila roze mašnicu u kosi, a ja plave patofne na nogama. Ona nije znala da kaže slovo r, a ja sam znao da kažem sva slova, pa sam je zezao da izgovara "Riba ribi grize rep" i svaki put je poljubio u nos kad to kaže. Bila je slatka kao lipov kurac....ovaj, lipov med, ili možda bagremov, ne sećam se. Stalno smo blejali zajedno u pesku. Ljuljao sam je na ljuljašci i klackali smo se zajedno. Naučila me da igram lastiš, a ja nju da puca iz pištolja na kapisle. Najviše sam voleo, kad nas vaspitačice pošalju na spavanje, da se iskradem iz svog kreveta, uđem u sobu gde je srednja grupa i uvučem joj se u krevet. Tamo smo otkrivali naša tela. Ona je dodirivala moju pišu, a ja mazio njenu picu. Smejali smo se k'o ludi na brašno i bilo nam je do jaja. Jednom prilikom nas je izvalila vaspitačica i rekla našim roditeljima da smo psihijatrijski slučajevi. Moja mama je plakala, a ćale me pit'o "Jesi jeb'o ti ovu malu" i šmekerski se osmehnuo. Od tad nam nisu dali da se družimo, ali smo se viđali krišom ponekad. I kako je to Miroslav Ilić lepo opisao, jednog dana dok sam se sam vraćao iz vrtiča, video sam da se prokleta kurva krlja s nekim u senci kestena. Tad mi je puk'o film i pucao sam tom pederu u nogu. Pištoljem na kapisle, naravno. Ona je skočila i manirom iskusne latino glumice rekla: "Ovo nije ono što ti misliš, mi smo samo...", ali ja nisam želeo da je slušam. Plakao sam danima i noćima, odbijao sam da jedem poparu. Ispisali su me iz tog vrtića i upisali u "Neven". Tamo sam se navukao na dop i sad vam ovo pišem i verovatno odbrojavam poslednje trenutke mog bednog života bez Ivane. Ivana, I wiil always love you iako si jeftina droca.
