Tradicionalni način lečenja povišene temperature. Bolesnik kokne par Andola i legne u krevet dok ga ukućani zatrpaju svim prekrivačima koje imaju u kući, uključujući i otirač za noge ispred ulaznih vrata. Na vrh jorgan planine poželjno je da sedne baba koja će štrikajući vunene čarape da se priseća rodnih brda i starog zavičaja. Dok kuvanom pacijentu vire zakrvavljene oči, temperatura će spasti već posle devete litre prolivenog znoja.
-Kevo, ja ne mogu više da izigravam ekspres lonac, ispustiću dušu ispod ovolikih ćebadi, ne mog' da mrdnem! -I ne treba da mrdaš, viš' da se treseš k'o otrovani pacov. Milorade, donesi ciradu od Moskviča.
Mora bre da se zna neki red. Šta vam nije jasno? Taksista ima taksimetar, mesar roka po kilu, keramičar po kvadratu. I mi što nemamo neko merilo rada, moramo da živimo! I da naplaćujemo da bi živeli!
- Oče Milivoje, naš otac je sklopio oči! - Makar se više neći patiti sa tom prokletom bolešću! Oj Gospode, čuj me sad, primi u svoj dom sina svog... Kako beše ime? - Radoje - ... Radoja. Očisti njegove grehe, očisti ga za svagda, i primi kod sebe! - Ma ja sam Radoje, a on je Željko. - Oprosti mi Gospode, našeg Željka primi u nebesko carstvo... - Ali, mi smo hteli da pitamo da li možemo sahranu da platimo na rate, znate kako je, treba spremiti daću, ovaj došao sa kovčegom, pre nego što su nas zvali iz bolnice da nam je otac umro. Razumite nas! - 50 evra. Molim se svim Svetiteljima da prime našeg Željka... - Nemam bre! Čoveče nemam. - E pa onda mu sutra pevaj sam na sahrani! I moja deca treba od nečeg da žive! - Kako vas nije sramota Oče? Vi radite po nekoj tarifi? - Prenesi 200... - Još se i sprdate sa našom situacijom! - Ma ne kažem tebi. Nego Mikice, prenesi 200 sveća, tamo u prodavnicu, ponestaje! Sad mi Otac Hristivoje pustio poruku.
Osećanje čoveka rođenog u Srbiji, stvoreno godinama obećanja, pocepanih gaća, kompromisa, Grand balerina, skorog ulaska u EU, gdržavnih granica koje su svaki dan bliže njegovoj kući, „pošteno zarađenih“ BMW X5-ica sa bukvarski obrazovanim spodobama unutra, slavljenja onih koji su zaslužili samo: "pu, stoko!" od nadrkane babe u prolazu, FT1P, činjenicom da će mu trebati pasoš da poseti rođenu babu i dedu sa Kosova, traženja veze za posao od 200 jevreja... Bez psovki, besa,žalbi, jer ne zna koga bi psovao, na koga bi iskaljivao bes (jer je previše ljudi koje bi rado zadavio) i kome bi se žalio - samo tihi konstantni bol i potajna nada za boljim sutra. Životari umesto da živi, uživajući u malim stvarima, jer u velikim ne može. Jedini svedok tog osećanja je povremena skrivena suza.
-Tata, što brišeš oči? -Ma zaljutila mama ovu čorbu,razvalila je. Ajmo ja i ti malo napolje...
Pobednik u izboru za najdeblju 'ladovinu godine. Čovek sa nervima debelim kao brodska sajla. Za osobu ovakvog mentalnog sklopa i sam Koštunica je sinonim za hiperaktivnost. Potencijalni Pera ložač će pre sam sebe iznervirati i naložiti dok uopšte i dobije zrnce pažnje našeg heroja. On se ne brine kada će plata, dokle god ima bar za pivo za njega nema zime.
Prevarila ga devojka sa najboljim ortakom? Naći će drugu, bolju, lepšu i spremniju. Ukrali su mu nova kola? Uzeće druga. Ako ništa, tu je gradski. Srbija izgubila od Tadžikistana 3:0 kod kuće? Dešava se i najboljima. Ogromna kometa se kreće ka Zemlji i preti da zbriše sav živi svet? Momak, još jedno pivo ovde.
Par reči koje tražimo po etiketama i pakovanjima da donesemo pretpostavku o kvalitetu proizvoda. Ujedno potvrđuju sve moguće stereotipe.
Made in Germany - Odličnog kvaliteta, ali je zato skupo. Made in China - Sumnjivog kvaliteta, ali je zato jeftino. Made in Serbia - Lošeg kvaliteta, ali je zato skupo.
