Nepisana pravila post-ovanja i, uopste ponasanja, na ovom drustvenom sajtu. OK je to, ali nije OK koliko se ljudi s tim pravilima zaludjuju i pridrzavaju ih se maltene vise nego zakona realne drzave (koliko nas se bavi piraterijom??). *Ovo sam napisao za Facebook zato sto sam situaciju iz primera tamo doziveo, ali ima slicnih primera i po drugim soc-net sajtovima.
Napravim profil na 'fejsu' i okacim neke slike. Prodje par minuta od tada i drugarica pocne da ih komentarise, je l' te, ispod svake slike po komentar. Tada sam radio otprilike jos 13 drugih stvari i nisam mogao ici od slike do slike i odgovarati. Te stoga, napisem na njenom Wall-u odgovor na sve komentare. Kao da sam napravio holokaust, ona pocne da panici da to ne sme tako, to se odgovara ispod slike, jesam li ja normalan... Pritisak skoci, ali izbrojim do 10, iskuliram i aj dalje. Medjutim, uvece stize mail od drugara (isto zagrizenog fejsbukasa) sledece sadrzine: "Video sam kako si danas odgovorio Masi na one slike. Da ti pojasnim, to se ne radi tako. Ne mozes, nije pravilno. Niko tako ne radi. Odgovara se tamo gde ti dodje post. Ako te jos nesto zanima, pitaj. Da ne otpadnes! :p salim se! :)" Nedugo nakon toga, deaktivirao sam profil na Facebook-u.
...iskrivljeni društveni moral današnjeg čovjekovog sociološkog habitusa, kazuje da se ove tri notorne vrline mogu dokazati samo na "junačkim megdanima", "zaostalim viteškim dvobojima", "muškim ponosom", tj-"borbom za ispravnu stvar"... ...ali čojstvo, junaštvo i čast se nikada nisu dokazivali na megdanima, dvobojima ili ponosom, već brigom, nježnošću, pomaganjem, saradnjom i prije svega saosjećajnošću i saživljenjem...
npr:
Nije častan onaj koji se bori za svoju zemlju na bojištu, i ima pregršt odlikovanja,znački i znamenja ali u svom "drugom životu" kod kuće, ženu ponekad iz "samo dobre namjere"-šibne, sa djecom se ne bakće, vodeći se mišlju-"ženo tvoje je da vaspitavaš"...
No častan je onaj koji nema niti jednog odlikovanja iz rata, a prošao je što i ovaj gore pomenuti, samo se nikada nije trpao u prvi red, a kada dođe kući svoju ženu prvo zagrli, i jedva čeka ćerku u krilo da stavi, a sina da pomiluje po glavi...
Praporci i zvona su samo vanjski izgled, perije koje služi samo za pokazivanje...
Čojstvo i junaštvo nije kada se znaš dobro potući, za drugove daješ sve a kući majka ti radi deset poslova, otac iako je u penziji i dalje zarađuje za tvoje hirove, a ti dođeš domu svome i niti pereš sudove, niti usisavaš, niti hoćeš da prašinu pobrišeš, jer se vodiš mišlju-"sramota me je da radim ženske poslove"...
Čojstvo i junaštvo je kada si tu uvijek za drugove, ali prvo kući da odradiš poslove, nebitno da li majci, ženi ili djevojci...
Ne mjeri se čojstvo razbijenim glavama, već koliko si ih uspio sačuvati od razbijanja... Ne mjeri se junaštvo sa tim koliko si spreman sebe dati, već koliko si spreman razumijeti druge...
Hrvatski i bošnjački uzvik. Nastavak glasi ,,sve manja i manja" jer su se Nokijini telefoni vremenom smanjivali. Naravno ovo se odnosilo na raspad Jugoslavije(mada ne znam kako su skapirali da je Srbija ustvari Jugoslavija) i otcepljenje Kosova. U poslednje vreme ovaj slogan se baš retko može čuti. Valjda su shvatili da Nokija postaje sve veća i veća.
Nove Nokije: E61, N96, N97-ne zna se da li su mobilni telefoni ili lap-topovi.
"Gospodin covek" je nekada bio sinonim za osobu koja ima manire,kulturno se ponasa i oblaci sa ukusom.Danas je to sinonim za bilo koje govedo,koje je na bilo koji nacin doslo do love i to se trudi da na svaki nacin,svakome to da pokaze....
Dovoljno je proci kroz Strahinica Bana,gde mozete videti gospodu i elitu naseg divnog grada i uzivati u pogledu na nepismenu stoku u skupoj odeci i jos skupljim automobilima i telefonima,koja sedi u kaficima i ne radi nista...... Danasnja gospoda stice manire na splavovima!
Kaže se za družinu koja ni po godinama, ni po karakteru, ni po interesovanjima ne bi trebala biti zajedno.
-Dogovorili ti se Ivan i ja da idemo u neku kafančinu da se opijamo ko ljudi, dokurčile nam više ove diskoteke, odem ti ja kod njega a pita nas njegov ćale “Je li momci gde ćete?”, ja rekoh idemo u onu kafanu “Oračeva sreća”, i tu ti on kaže nama “Jao, pa ja tamo nisam bio 10 godina” -Ne seri da je ćale krenuo s vama? -Ma ćuti, nije to najgore, odemo ti mi tamo, kad Šomi sa curom i sestrom -Šomi dileja? -Upravo on, zapeo on da sednemo kod njih, i mi ti sednemo, krenuše Ivanov ćale i Šomi da se opijaju, a Ivanu glupo da se opija pred ćaletom, a meni glupo da ja pijem a on da ne pije. Tu ti Ivanov ćale pozva nekog kolegu koji živi tu blizu da dođe, i čovek dođe i dovede ženu, i taj njegov kolega se napi, kao i Šomijeva riba. Njih četvoro pijani, Šomijeva riba ne zaklapa, a seka mu neka darkerka i celo veče pije guaranu, reč ne progovara, i sve nas osmatra, samo čekam kad će da izvadi neki nož da nas pokolje onde sve, ovi počeše da razbijaju čaše, ona žena se zgrozila, a ja i Ivan sedimo i pijemo sok. -Ahahaha ludilo, koja ekipa, pa vas kao Pižon da je sastavljao...
