Majonez.

Onaj koji je ubeđen da su se 1969. amerikanci usrali kad su videli pobodenu rusku zastavu na Mesecu.

Не играј се! Иако ниси западњачки оријентисан већ једноставно волиш Форд или Кока Колу налетећеш на зид, уколико се дотични налази у близини. За њега су земље Варшавског уговора неопходни темељ стабилности, није прежалио смрт Јосифа Висарионовича а док путује аутобусом на ливадама замишља непрегледну бујицу тенкова са петокраком како јуришају ка западу.

Osoba koja gaji veće sklonosti ka ruskom narodu, njegovoj istoriji, običajima, tradiciji i kulturi nego ka baštini i navikama naroda iz kog i sama potiče. Rusofil je uvek vanredno obrazovan čovek, češće istoričar umetnosti i književnosti, redje potomak mešovitog braka ili neko ko je u Rusiji proveo više godina i upoznao svu prevrtljivost i svu poeziju njenog duha u tančine.

Rusofil je bolesna osoba. Čovek oboleo od takozvane rusofilije, zaraze koja vekovima zahvata uglavnom narode slovenskih korena i menja njihov karakter, stavove i gledišta, svest i ponašanje. Pravi, istinski rusofil voli je (Rusiju) od vremena dok je bila Moskovija i pripadala divljacima, prašta joj svako zlodelo počinjeno Ukraincima, poginuo bi za Aleksandra Nevskog, stoji gord u gardi cara Petra, a i onog drugog..Na svet gleda očima Kandinskog i Javljenskog, dok hoda pločnikom prividja mu se suprematizam Kazimira Maljeviča, zbunjen je poput Lava, poročan skoro kao Fjodor, diše kao Jesenjin, bije jako kao Majakovski. Kune se u Ljermontova i Bloka, ljubi kao Puškin, udiše mirise Tihog Dona i Prolećnih voda.

Nije ni beli ni crveni. Sanja o Piteru i Nevskom prospektu, oplakuje njegovih 900 dana opsade, piša na Beriju i uzdiže Ždanova, zna ko je bio Trocki i kako je umro Lenjin, u srcu je Šostakovič ali u duši ipak Prokofjev. Krv mu titra u skokovima Nurejeva, sanja Ermitaž, strahuje od logora Krasnojarska, divi se Karlu Štajneru, Volgi, Sibiru, tundrama, stepama, jezerima i močvarama..Kada bi mogao da bira, rodio bi se kao Pasternak. Ako se posle smrti vrati na ovaj svet, dovoljno bi mu bilo da bude ribar na zardjaloj barci, kosač u stepi, mašinovodja na trans - Sibirskoj pruzi, slikar na ulicama Astrahana..Samo da se rodi u Rusiji.

Danas, najveći rusofili su vladari sumnjivih namera i obrazovanja, koji su zasrali na zapadu pa traže spas od uspavanog diva sa istoka, muvatori koji se trude da ispadnu načitani i klinci koji su se na ekskurzijama kvalitetno izopijali sa bratskim vršnjacima.

Osoba kojoj mnogo teže padne poraz Fedora Emilianenka, nego svi porazi naše reprezentacije u bilo kom sportu!

Особа која преферира женске особе русих коса.

rusofili, skoro po definiciji, ljudi koji vole da čitaju i to naročito književnost koju su napisali ruski državljani. naravno, po njima, čim ruski državnjanin napiše dva slova zajedno to je književnost. postavlja se pitanje kako da prepoznate rusofila. pa jednostavno, rusofil je pročitao bar jedan tekst koji je napisao neki rus, od rusaofila u poodmaklom stadijumu je čuo sve najbolje o ovoj vrsti napisanih slova, suze mu niz lice krenu kad čuje umilne zvuke muzike ruskih muzikanata i nipodaštava svakog onog koji nije inficiran rusofilstvom

Rusofili su oni gradjani Srbije ( a bogami i iz Crne Gore) koje i dalje zive u zabludi da su nam Rusi veliki prijatelji i zastitnici.

Osoba koja neće da nauči engleski jezik.
...a pritom-ne zna ni ruski.