Sakaluda

(Сабор у Дежеви, дворац Немањића 1282. година; на сабору се налазе сви великаши из Рашке, као и чланови породице Немањић; велика галама)
Стефан Урош Драгутин Немањић: МОЛИМ ЗА МАЛО ТИШИНЕ! БРАЋО И СЕС... АЛО БРЕ, МАЛО ТИШИНЕ! АЛО!
Милутин Немањић: Бураз, немој да си дунђер, обрати пажњу како се то расно ради. АЛО МАЈКУ ВАМ ЈЕБЕМ НЕТЕМАНСКУ ПОСРЕД ДВОЈКЕ, ЋУТ'ТЕ ВИШЕ ДА ВАМ НЕ БИХ САД ПИЧКЕ ПОЛОМИО!
(мук у дворцу)
Драгутин: (Милутину) Шта то изговори?!
Милутин: (Драгутину) Ма батали ти те твоје спике, господо и госпође, браћо и сестре, ово ти је бре стока, док им не подвикнеш неће буљу померити.
Драгутин: (Милутину) Па могао си то мало културније, ваљда су те нешто научили наши претходници.
Милутин: (Драгутину) То твоје каваљерство и сличне бароније остави кад будеш сад отпутовао код Ђарми, па њима сервирај.
Драгутин: (Милутину) Е ко те роди такву сакалуду... (великашима) Добро, браћо и сестре, извињавам се због овог малог инцидента, да ли смо сви на окупу?
Милутин: Није ту Берислав.
Берислав: А ко сам онда ја?
Милутин: Зјууу, Бериславе, кућо, ал' си поружнео!
Берислав: Е то је то, сечем главу берберину што ме унакази!
Драгутин: Добро, бре, браћо и сестре, дајте да одржимо лепо овај скуп па да палим у Ђарманску код таста. Дакле, као што рекох... Је ли бре, је л' ви осећате неки гадан здиб овде?
Сви присутни: Да, да, осећамо и ми.
Драгутин: Шта бре ово здиба, ће се подавимо к'о мачићи у Морави!
(слуга Предоје утрчава унутра)
Предоје: Господару, дубоки наклон и ти фазони, стигле су кочије oд мађарског краља, здибају на миљу.
Драгутин: Ау бре, дај их бачи негде у Ждрело да их окупају и оперу, па нек се врате.
Предоје: Разумем!
(слуга Предоје одлази)
Митар: Је ли, Драгутине, је л' здибају сви Мађари к'о ови?
Драгутин: Надам се да не.
Милутин: Ма где не здибају, кад смо ишли по Катилину, кад пређеш гранични прелаз здиба горе него Драгутин кад је био мали па се уср'о у пелене.
Драгутин: Добро, не морају баш сви да знају за детаље из приватног живота.
Милутин: А Драгутин кад је био мали, што је смрдеооооооо.
Драгутин: Добро, ћут' бре више!
Милутин: Добро, шта се одма' једиш, то ти је лоше за тен.
Драгутин: Јеби се, знаш!
Милутин: Ццц, каква непристојност, понашаш се као барбарин, унаточ свем образовању.
Драгутин: Јаооо Боже, што ми даде овог сакалуду за брата!
Милутин: Ћути, мого ти је дати и оног крезубог Филипа хехехе
Филип: Еј бре!
Милутин: Ма товарим те, Филипе, не примај се одма'.
Драгутин: Добро бре, 'оћете л' ми дати да завршим говор више? Дакле, где оно стадох...
Милутин: Хехе, па не можеш стати кад си сјебо ногу у лову код Јелеча...
Драгутин: Добићеш васпитну, мислио сам метафорички!
Милутин: У извин'те, сад смо у Хомер фазону...
Драгутин: (себи) Игнориши га, Драгутине, још само мало, после ионако палиш за Доњи Срем... (гласно) Елем, пошто сам, као што се да видети из приложеног, поломио ногу, и то је неизлечиво, одлучио сам да мом млађем брату Милутину оставим свој трон и све што уз њега иде, под условом да њега наследе моји синови. Али, пре но што потпишем овај споразум, дао бих вам пар савета...
Милутин: Јао, сад ће крене да дели савете к'о да га је посл'о јебени Сократ на овај свет...
Драгутин: (уздахне) Дакле, као прво- остављам вам земљу сређену, која има свој кућни ред, поштујте га и немојте да проглашавате ратове ако хоћете да останете јаки. Друго, ја палим за Маџариу, али ћу бити аутономан владар у Доњем Срему, па ћу вам помагати колико будем могао- моја адреса ће бити Улица Атиле Хунског 42, 945 Дебрц-тврђава, звони двапут. Треће, кад идете на годишњи, пошто обично палите за Византију, избегавајте све северно од Солуна, препоручујем Олимпик бич и Крета Хотелс Инкорпорејтед. Четврто, ако вас ико нападне, одма ударите на Бугаре, они ионако немају појма где су, а кад вас буду питали што, реците да је то зато што умеју да забоду нож у леђа. Толико од мене, уживајте, и олвејз лук он д брајт сајд оф лајф, што реко тебрекс Едвард Плантагенет. Адиос!
Милутин: УПРАВА НАПОЉЕ, УПРАВА НАПОЉЕ, УПРАВА НАПОЉЕ!
Драгутин: Посафташ ми кобас, Милутине, опааааа
Милутин: Посафтам ти ја панаију на 40 дана, опалааааа