Hoda, zemlju ne dodiruje!
Ova fraza može da se protumači dvosmisleno.
Pre svega, sugeriše kompliment upućen od strane muškog ka nežnijem polu. Manifestuje u ovom slučaju zanos i divljenje.
Dok može biti uokviren u obliku prezira i ljubomore između žena.
Zato što je jedna persona zavistna zbog pažnje i kredibiliteta koji uživa njena suparnica.
Scena: Dva druga sede na klupi u parku i razgovaraju. Odjednom prestaje konverzacija, jer im u susret hrli lepa, mlada devojka.
Drugar1: U brate, kakva pička. To dupe, sise, al' bi je rokno, a?
( On ne trepće i raskolačenih očiju bulji u nju).
Drugar2: Ah, vidi je kako hoda, zemlju ne dodiruje!
Drugar1: Ma kakva zemlja, koji kurac, kakvi bakrači? Vidi to dupe, ne bi je vario?
Drugar2: Daj bre, koji ti je rac'? Stalno tako pričaš o devojkama!
Drugar1: Ma jedi govna! Mani me tvojih osećajnih sranja i pičkećanja.
Drugar1: Ih, stoko!
– – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – –
Scena: Troje ljudi sede na terasi i uživaju u svežem jutru. Piju kafu i puše cigare. Za stolom sede dve žene i jedan podebeo muškarac u beloj, atlet majici. Bacaju pogled na trotoar i gledaju lepo obučenu ženu.
Žena: Vidi, vidi ovu kurajberku, jebao je pas. Gle' kako je nakinđurena! Izbacila sise do zemlje, a kući ima 2 sina i muža. Kurvetina, jebao je otac!
Komšinica: Ne jebe nju otac, već šef. Zato ima para za te skupe prnje i zbog toga lepo živi, a njen glupavi muž ništa ne naslućuje. Kao da sekretarica može da zarađuje toliko? Kako hoda, zemlju ne dodiruje!
( Žena udara muža u golo rame, koje je naslonjeno na ogradu balkona i sa požudom gleda u lepu damu).
Žena: Šta ti to bleneš? Jebala te ona, kurvetina, vidi kakva je kao korokondžula!
Muž: Dobro ,dobro, izvini.
( A, u sebi misli kako bi voleo da ga jebe).
Čamotinja
Nezgodno psihičko stanje. Sedimo u sobi, razmišljamo, preturamo po mislima svakakve stvari. Nemamo snage ni za šta, kao da je sve tako teško. I sve nam deluje besmisleno, bezvredno. Da bilo šta učinimo, nemamo volje. Samo tupo posmatramo zidove oko nas. Ovo osećanje često biva prouzrokovano neuspehom i razočaranošću u život.
Sobu delimično obasjava treperavo svetlo dogorele sveće. Za klimavim i prašnjavim stolom sedi čovek držeći sićušnu čašicu u ruci. Ispred njega nalazi se dopola puna flaša rakije, okrnjena pepeljara i duvan. Dim koji izbija iz cigarete nadvio se iznad njegove proćelave glave kao oblak. Pogled mu je prazan, oči crvene, a usta obložena gustom bradom razjapena.
Razmišlja o svemu što mu je se dogodilo. Pre nekoliko godina žena ga je ostavila zajedno sa decom. Reče mu da nije pogodan za njih, da ne može da ih izdržava sve. Pre neki dan su mu isključili struju, jer nije imao da plati. Danas je dobio otkaz. Šef se drekenjao na njega i u njemu je nešto kvrcnulo tako da ga je isprebijao. A sada, sedi u praznoj sobi sam i tugu davi u alkoholu.
Šta mu preostaje? Izgubio je sve. Ovi gluvi zidovi polako počinju da ga stežu. Iz pantalona vadi revolver. Pretura ga iz ruke u ruku. Oseća hladan čelik. Kako bi bilo da se ubije? Patnja, bol, jad, čemer, muka, sve bi nestalo. Sramota i bruka koju je nabacio na sebe isto. Prislanja polako cev na čelo i uzdiše. Prolaze trenuci....
Odjednom kao iznemogao spušta pištolj na pod i uz blagi osmeh reče: „ Ah kučko, imamo ja i ti još da se igramo!“.
Zaluđeni kompjuteraš
Svetlost ekrana mu obasjava facu. Tup pogled, jednoličan izraz lica, razjapena usta. A, unutar njega plamti uzbuđenje i želja za avanturom. Na stolu za kojim sedi, stoji staklena pepeljara ispunjena brojnim opušcima, garežom i gorećom cigaretom, čiji dim nošen vetrom izlazi kroz otvoren prozor. Napola puna boca piva tik pored prljavih i umazanih sudova od ručka. Zgužvani papir od čokoladice i flaša puna urina, jer jebiga, nema se vremena za fiziološke potrebe kada imaginarna zemlja zahteva da bude branjena. A i skor mora da se juri neprestano, ako želiš da budeš među najboljima i ako ne želiš da budeš nob. Sedi u stolici i odeven je samo u znojave gaće, natopljene i uske. Dok su drugi na kupalištu ili negde drugde se osvežavaju, on se ne usuđuje da izađe. Zato što može da izgubi nit, a sada ga je levelovanje baš krenulo. Pošto čovek uvek gleda da nađe nešto u čemu je dobar, takvom idejom se i on vodi. Kako nije mogao da pronađe ništa u stvarnom svetu, tu je sajbertronski. U njemu njegov izmišljen život ima svrhu i pruža mu razne sposobnosti, npr.: veliki je, jak, zastrašujuće izgleda, vitez protiv zla(idila kakvu u relnosti nikada ne bi imao). On i njegovi pseudo-prijatelji formiraju čitave odrede, redove, klase u borbi ka višem cilju: uništavanju druge grupe ili nekog Bosa ili nešto slično. Odsečen je od realnog sveta i u njemu je prisutan samo fizički. Dok vremenom, korak po korak počinje da živi, čitavim duhom u lažnom.
-Mišo sine, hajde da pomogneš majci u bašti!
-Pusti me bre kevo, vidiš da imam virtuelni svet koji treba da živim.