Najslađi slatkiš moga djetinjstva.
Takođe veoma ukusna poslastica koja zagarantovano štiti dječije zubiće od karijesa.

Najmisterioznija stvar moga detijnstva, artifakt čudesnih moći i pozitivne energije. Stvar koju poseduju samo roditelji i koja im pomaže oko vaspitanja sopstvene dece. Koristi se za podsticanje i ubrzani rad, inače šarena laža nikada nije dobro proučena na zahtev dece jer se tvrdi da može izgubiti moć ubeđivanja. Šarena laža je zamišljana kao velika šarena lizalica kod jednih, dok kao kesa bombona kod drugih.

Ono što prodaje Narodna lutrija Srbije: Loto, Bingo, greb-greb...

Poklon koji je jedinstven po tome što je nebitno koje je veličine.

Ono što ti obećaju starci da ćeš dobit ako budeš dobar ili ako uradiš nešto što ne želiš već. Niko prvi put ne skonta šta je šarena laža, a zvuči tako uzbudljivo.

Поклон који ми је тата сваке године куповао за рођендан,ал' га мама увек украде и замени за нешто друго!

Nadolazeće razočarenje kod djece.

Само обична варка да ћете се огребати за чку код неке шарене, веселе хипи рибе испред Филозофског. Наиме само изгледају радодајачко иначе, то су обичне феминисткиње.

Жута штампа у колору.

Reklama za ljetovanje u Crnoj Gori (aranžman od 45 eurah)

Kulturniji izraz za "Sranje u boji"

Duga.

Neistinita prica kojom se neko ubedjuje u ne/istinitost nekoga ili necega.
Najbolji primeri su obecanja politicara u izbornim kampanjama i reklame za tv prodaju.
Pruzaju ljudima lazna obecanja i rezultate a kada vi u to poverujete,onda je vec prekasno.

Stara izreka nasih roditelja na koju smo svi "padali" misleci da ce mo dobiti neki slatkis

Misteriozni rođendanski poklon, prema rečima roditelja, najbolji, najlepši, najveći poklon koji možete dobiti za rođendan. Ovaj poklon prekriva veo misterije jer naime, niko ga nikada nije video, a opet svako dete ga je dobilo.

Bosanske piramide sunca.

Неизоставан поклон рођака који ћемо, по пријему истог, наравно, видети тек кад порастемо.

Bio jednom jedan dečko po imenu Kandidat koji je odlučio da upiše fakultet u inostranstvu jer su svi drugari iz gimnazije već odlučili da idu tamo, neki od njih su već položili i prijemni ispit a par je i dobilo stipendiju zbog dobrog vladanja. Iako dotični Kandidat dobro zna i sam da se do sada samo zajebavao u 4. godini srednje i kvazi radio ono što je uprava fakulteta objavila u zborniku prethodnih prijemnih ispita, sa velikim elanom ubeđuje svoje ukućane da će se sve promeniti kada položi taj prijemni i da će kada upiše fakultet sve krenuti na bolje, biće studentskih kredita i besplatnog smeštaja u domu, samo da izvadi studentsku karticu i personalizovanu BusPlus karticu da ga čike validatori ne izbace iz prevoza.

Zadnjih nedelju dana pred prijemni Kandidat se pošteno lešio od alkohola, prvo na maturskoj večeri a potom i na punoletstvima kod loma ljudi koje i ne poznaje, makar ne lično, dodao ih je na Fejsu joše pre metar dana. Za ispit se spremao, da ne grešim dušu. Prelistao je par puta pitanja sa prethodnih prijemnih ispita, čitao naglas da ga matorci ne smaraju da iznese đubre do obližnjeg kontenjnera 350m odatle vazdušnom linijom, ili da opere kola dok ima vode jer je posle 20h slab pritisak, da bi majka na miru mogla da ispeče gibanice za njenog studenta dok još ima jače struje i dok strujomer ne preskoči na skupu tarifu. Na kraju je ćale po povratku sa posla morao da ide do kontejnera i kada se vratio stigao je i da opere starog Jugića pre nego što se gibanica skroz ohladila. Znanje koje je Kandidat dugo sticao i usvajao prema onome što je uprava fakulteta napisala u zborniku radova je na kraju otaljao čisto da se ne cima više sa time, kad već ima rođendan u 22h kod neke male iz Politehničke koju ortak iz klupe zna sa nekog mitinga.

I tako, mic po mic, dođe i taj prijemni ispit. Kandidat tog jutra skonta da je svo znanje koje je usvajao do tada bilo nepotpuno i da jedva na mišiće može da izvuče dovoljno poena da se upiše na fakultet na samofinansiranju, o trošku njegovih matoraca koji su krivili kičmu i kvarili vid 40 godina ne bi li njihov ponos i dika jurio Švabice i Francuskinje po inostranom fakultetu. Roditelje ostavlja da kubure sa njegovom školarinom, putarinom, sa silnim ekskurzijama i užinom, a on odlazi na dalek put, sa namerom da nešto učini za sebe. I za druge naravno, uvek je svima pričao da nikada neće zaboraviti na familiju i na komšije kad postane neko i nešto. Ali prvo sebe da obezbedi.