Selo hvali al' u gradu živi

Građani, ti čisti i pedantni ljudi. Ah da, video sam ih jednom. Širio se miris kaldrme i betona od njih, tačno sam mogao da vidim tu udešenu garsonjeru na Čukarici o kojoj su toliko pričali.

Najaviše se Bogami sedam dana unapred, kad nastade tarapana. To se brale klalo na sve strane, pržile se šnicle, jaja se odvajala u posebne pregrade da im se prati posle. Koje poštovanje leptijebem.

I dođoše jedan dan. Uploviše spasatom u našu avliju a sva čeljad napolje da ih dočeka. Govorjahu nekim čudnim jezikom.

-"Pa gde ste kumovi sto godina vas pogledamo."
-"Š'a da ti kažem matore, problemi u trafiku ono, drži vino misim jeeee."

I hvališe nas mnogo i često, a imaše i apetita da jedu fala Bogu milome. I čudno mi bejaše što nas hvaljahu toliko te ih preupitah -"Zar je mogućno da selo bjaše lepše od grada." A oni mi odgovarahu slatkim kaldrmskim narječjem -"Lepota ova dostojna bješe najvećih monumenata Stare Grčke matoreee." A ja ne znadoh šta mUOmenti bjahu, no ne smedoh pitati da glupog me ne nazovu.

I pušjahu nekakav čudan duvan od koga se čovek smjaše vasceli dan.

I bijahu, i odoše, suza mi iz oka krenu. Nek vam kola fino idu, pa da i mi vama dođemo nekad u posetu, velegrada da vidimo.