To je zivotinja, koja nije ni jagnje, a isto tako nije ni ovca, pa se ne moze tacno definisati cemu pripada. Vuna je vec uveliko gusta, ali nema tu kapitala za suseno meso, ili za jesenje bogacenje pusnice, a opet za slave je veliko i masno, sto naravno, starim dobrim Srbijancima ne predstavlja nikakav problem, naravno i Gejacima.(Macvani prim.aut.)
Vrlo jednostavno objasnjenje, jer Šiljeze tezi nekih 45-50kg, sto je dovoljno da jedan prosecan domacin namiri svoje goste, naravno uz neizbezno nazime, koje je isto uvatilo starije doba, ali nema veze. Gazda u ocima svojih zvanica postaje "robovlasnik", ko jos u danasnje vreme ima prase i jagnje za slavu, iako loja ima dovoljno da se pravi i sapun, u tom momentu nikom to na pamet ne pada. Jos ako gazda kupi "original" Koka Kolu, umesto frutele, i nareze malo sunke i kobasice od zimuz za predjelo(ako se ne radi o Djurdjevdanu ili Mitrovdanu), gazda postaje ikona sela, i uglavnom svi koji dolaze kod njega, ne jedu po nekoliko dana ranije... sto kazu "za sevap"
Nije ni malo jagnje ni odrasla ovca!
"Komšo, jel imas nešto u obor, dolazi mi svastika iz Beograda, pa da ga turim na kolac?"
"Ima, vidi tamo neko šilježe, za svastiku samo najsladje."
Jagnje u pubertetu.
Šilježe je stara slovenska reč za mladunče (neodraslu jedinku), bilo to dete ili mlada životinja. Vremenom se izgubila iz svakodnevnog govora. Kod nas je danas koriste pojedinci, na stočnoj pijaci. U svetu, u svakodnevnom govoru nalazimo je u engleskom jeziku, gde je evoluirala u "children" (deca). Pošto su svi sa engleskog govornog područja operisani od sluha kad su u pitanju slovenski jezici, ova reč je u njihovoj verziji jedva prepoznatljiva. Lakše se uoči veza ako je na engleskom izgovore Rus, Čeh, Španac i sl.