Контејнер са дизел мотором који се креће шинама, у белом свету се може видети као музејски експонат, док код нас и даље језди кроз Панонско класје, достижући брзину од невероватних 60 км/час. Мало мало па се нешто разјебе и возач мора да изађе да га прочачка и оправи. Стога је разумљиво да саобраћа на краћим релацијама, али је зато изузетно згодан за трансфер живине и ситне стоке. Посебно је узбудљиво возити се шинобусом у летњим месецима, кад се температура у усијаној конзерви дигне до 50 степени, на седишту до вас кулира коза, свуда наоколо хистеришу кокошке а брката баба преко пута вас нуди проврелим сиром који тог дана није продала на пијаци. Све то прати нелагодна визија како само одједном одлеће каросерија и једини које не захвата општа паника сте ви и коза, тако да је вожња овом, наизглед наивном направом, у ствари права адреналинска инфузија.

Sprava za mucenje uvedena umesto stare dobre druge klase na nekim relacijama. Iako sada na njima vozovi idu redovno, meni nedostaje stari dobri faktor neverovatnoce iz devedesetih, kada nisi znao dal ces lakse da udjes na vrata ili na prozor, ni dal ces upasti u kupe pun baba- pijacarki ili napupelih brucoskinja...

Diagnoza koja se navodi u bolničkom izveštaju pešaka koji je "naleteo" na autobus, slučajno.

Међуградски трамвај...

Šinsko prevozno sredstvo za lokalne relacije. Još uvek u upotrebi na severu Vojvodine. Uvek ima manje mesta nego što ima putnika, a najčešće se isprazni na stanici na kojoj i vi izlazite.

Кад се мајсторчина у аутобусу попне на трамвајске шине јер га смара гужва на улици.

Ratna reparacija DDR. Stigla u YU 50 i neke godine. To je bila zamena za recnu mornaricu KSHS na kojoj su se nemacki piloti vezbali gadjanje u junkerima.
Kod mladje generacije poznatiji kao sinojber. Sa malom potrosnjom dizela, zbog male tezine vozila u ondnosu na broj nabijenih putnika i pravilno odrzavanje masina na severu drzave eto nama prevoznog sredstva od 60 godina starosti. Upravo ta tezina vozila koja kod pravog vagona ispegla vibracije usled neravnosti pruge, kod laganog sinobusa svaki se impuls sa sine direktno prenosi na putnika. Na starinskim madracim sa oprugama koji amortizuju nagle trzaje u voznji, putnici u sinobusu se konstantno ljuljaju. To ljuljanje sa vremena na vreme dobije i nagle trzaje, tako da se ne preporucuje da se devojke sa ugradjenim silikonima u grucima voze sinobusom, kako silikonski umetci ne bi zavrsili kao grba na ledjima.
Putovanje sinobusom nosi jednu neizvesnost, da li cete uopste stici tamo gde ste krenuli. Tako stare masine znaju da odbiju poslusnost na velikim ladnocama. U sred ravnice bez objekta za skakanje, pruga dobro sluzi samoubicama, slepima i slabovidima. Apelujem da se malo bacaju i pod medjumesne autobuse.

Ide po sinama,lici na voz,nema kupe,samo sedista.Vozi na kracim relacijama

Odmilja naziv za kultnu arkadnu igricu iz devedesetih “Shinobi”. Nindža koji baca šurikene iz čučnja, seče katanom devet puta prekovanom i spašava nejač od dušmana.
Fak jea!