Srpski fudbaleri

Igraju za reprezentaciju Srbije, sto se nikad ne bi desilo da nema korupcije u fudbalu.
Ali, sta cemo?
Mi smo obicni ljudi, koji se sakupe da bi gledali njih, da bi navijali za njih, i da bi ih bodrili, dok se ovi rekreativci zajebavaju tamo.
Njih zabole, oni igraju svuda po svetu, prime za jednu nedelju koliko prosecan srbin za 10 godina.
Oni ipak pricaju kako je put fudbalera pun patnje i bagova, kako im nije ni malo lako, i kako im je cast da igraju za svoju zemlju.
Ne, nije tako.
Oni orgijaju 2 sata pred utakmicu.
Oni piju pivo 2 sata pred utakmicu.
Onda izadju tamo, i daju "sve od sebe", izgube od zemlje za koju prvi put cujem, i kazu kako su kontrolisali igru sve dok nisu primil prvi gol(za 0:1) i onda im je naglo pao moral, a protivnici su dobili krila, te ih, nakon izuzetno prljave igre napunili 0:8.
U nasoj reprezentaciji ima i nekoliko dobrih, casnih ljudi, koji stvarno vole svoju zemlju(necu ih navoditi).
Kada odrze svoj potresni govor, oni se zapute ka svojoj petospratnoj kuci, sve pevuseci kise jesenje, za slucaj da ih neko prati...