Najčešće pominjano kod nas, žena žrtva neviđenog kućnog terora, večito u strahu od jače polovine.
(Petak veče)
Miljenko: Aaaaaa... konačno sam kući. Opet smo radili prekovremeno. Ne mogu više ni da mrdnem. Milunka, daj nešto za klopu.
Milunka: Šta bi ti? Pa nisi ništa danas doneo. Ja nisam mogla ići, bile mi Stana i Bosiljka.
Miljenko: Bile ti ceo dan pa nisi ni ručak napravila??? Ajd, gasi telefone, ja odo da izvadim osigurač od zvona. Do podne da nikoga ni čujem ni vidim.(Subota 7 ujutro)
Milunka: Miljenkooo, ustaj lenštino. Evo sneg zapadao. Ne mogu Stana i Bosiljka da mi dođu na kafu. Ustaj da očistiš sneg!!!
Miljenko: Aaaaa... šta? Šta je?
Milunka: Ama ustaj čoveče, zapadao sneg. Očisti dvorište da mi mogu Stana i Bosiljka doći!
Miljenko: ŠTAAA??? E SADA ĆU DA TE ODROBIJAM!!!
