Osećanje koje se nalazi u čoveku koji smatra da je uradio nešto pogrešno, odnosno nešto što nije ispravno po merilu vladajuće većine. Danas postoje dve vrste stida. Jedan koji nastupa posle stvarnog i realnog lošeg dela koje je nekome nanelo veliku količinu bola. Taj i treba da se stidi svog dela.
Međutim. Postoji i stid zbog dela koja su u suštini dobra, ali se ne uklapaju u filozofiju mase. Dobre đake je stid što su dobri đaci i što ih zovu štreberima.Dobre hrišćane je stid što su dobri hrišćani kada im neko kaže da su mentalno zaostali jer veruju u ono u šta većina ne veruje. Takve osobe se povlače u sebe da ne bi bili izopšteni iz društva.
Mene, u inat takvim ljudima neće biti stid da kažem da sam nekada bio štreber, da sada verujem u boga i da ću uvek biti na strani onih koji se bore za pravdu i istinu.
Sva ova "dobro-hrišćanska propaganda" već mi toliko ide na k...., pa sam ti tako slatko zalepio minus, da sam momentalno osetio stid zbog tolikog zadovoljstva, da sam morao otići na tvoje ostale definicije da dam par pluseva, da se unormalim... :)
Amin +