Zvuk jačine svega par decibelčića. jedva unutar ljudskog slušnog opsega, koji preko dana niko uopšte ne bi ni registrovao dok noću isti taj šum ima moć da budi i mrtve a kamoli tvoje uspavane matorce.
*mic po mic, milimetar po milimetar okrećem ključ u bravi ulaznih vrata, uz škljocaj ih otključavam i polako otvaram vrata. Nakon što sam ih isto tako polako zatvorio i zaključao, na prstima se šunjam prolazeći kraj njihove sobe dok noćni muk remeti samo pokoji cvrčak i ćaletovo hrkanje. Euforičan što sam uspešno prošao i tu etapu hvatam se za kvaku vrata moje sobe još sretniji što nisam zatvorio vrata za sobom kad sam izlazio pa se sad ne moram zajebavati i oko toga.*
*Škreeeeeek!*
*I tad se sjetim. Kvragu, zaboravio sam podmazati baglame*
*"Slavkoooooooooo!!!!!" vrišti neko iza mene*
Nebitne stvari u životu. Znaš da su tu, ali im ne dozvoljavaš da utiču na tebe. Zabole te ćošak što se neki na njih obaziru i dozvoljavaju da od tonske smetnje postanu muzika na koju plešu. Ti to nećeš uraditi.
-Dobar dan, šta mislite o gej paradi?
-Ništa.
-Kako to mislite? Cela nacija je podeljena po ovom pitanju, sigurno imate nešto da kažete?
-Žao mi je, ne zanima me tematika.
-Ali verovatno ipak imate neko mišljenje o bezbednosti ili tako nešto?
-Dopustite meni jedno pitanje. Jel znate vi Maju? Ne? E pa vidite, to je jedna mnogo lepa devojka s kojom sutra izlazim posle 3 meseca bezuspešnog muvanja. Tako da ste mi vi i ta vaša parada samo šum i ništa više. Ajd uzdravlje!
