Звук јачине свега пар децибелчића. једва унутар људског слушног опсега, који преко дана нико уопште не би ни регистровао док ноћу исти тај шум има моћ да буди и мртве а камоли твоје успаване маторце.
*миц по миц, милиметар по милиметар окрећем кључ у брави улазних врата, уз шкљоцај их откључавам и полако отварам врата. Након што сам их исто тако полако затворио и закључао, на прстима се шуњам пролазећи крај њихове собе док ноћни мук ремети само покоји цврчак и ћалетово хркање. Еуфоричан што сам успешно прошао и ту етапу хватам се за кваку врата моје собе још сретнији што нисам затворио врата за собом кад сам излазио па се сад не морам зајебавати и око тога.*
*Шкреееееек!*
*И тад се сјетим. Кврагу, заборавио сам подмазати багламе*
*"Славкоооооооооо!!!!!" вришти неко иза мене*
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
hahaha desava mi se svako vece :DDD